уторак, 10. јул 2018.

Crna Gora - Nije pošteno!


                                                
 Zelena patrola na severu Crne Gore  



Vlada Republike Crne Gore omogućila je investitorima gradnju mini hidrocentrala (MHE) na severu Crne Gore. Veliki broj MHE je planiran u Nacionalnom parku Prokletije. Građani Plava i okolnih mesta su se udružili kako bi sprečili ralizaciju ovih projekata, koji ugrožavaju njihov opstanak na vekovnim ognjištima. Jer…život bez vode je nemoguć!



- Opštiva Plav je najbogatija oblast vodenim resursima u Crnoj Gori. Zvuči neverovatno, da su u Nacionalnom parku Prokletije konfiskovali vodu!  Projekti  izgradnje mini hidroelektrana (MHE), koje je odobrila Vlada Crne Gore ne sadrže kvalitetne geološke istrage. Informacije o namerama da se grade MHE objavljene su na sajtovima. Ovde je nivo obrazovanja građana nizak. Za informisanje ne koriste sajtove a i kada nešto pročitaju nisu uvek u prilici da razumeju šta će to značiti za kvalitet života i životnu sredinu. Građani su se udružili, bez obzira na nacionalnost, u odbrani reka u Crnoj Gori.– kaže Branislav Otašević, koji je bio predsednik SO Plav, u dva mandata (1978.-1980., 1996. -1997.).


- Neverovatan je podatak da su planirali da 40 km reke ubace u cevi. Ako bi se to desilo onda bi korito reke postalo smetlište. Prošle godine smo organizovali niz protesta, za zaštitu reka a protiv gradnje derivacionih MHE, na severu Crne Gore. Pravo da vam kažem da i ja, do prije nekoliko godina, nisam znao o pogubnim posledicama gradnje derivacionih mini hidrocentrala. Eto, zbog već izgrađenih mini hidrocentrala, koje uzimaju vodu, divlje životinje silaze do naseljenih mesta u potrazi za vodom. – podseća Iber Hoti, odbornik u SO Plav.
- Ova MHE može da zaposli samo dva radnika. Dva radnika zapošljava a oko dve i po hiljade ljudi ostaje gladno! Inače, u letnjim danima je u ovim rekama mala količina vode i ako se ona stavi u cevi ostaju suva rečna korita. Ovde se mresti potočna pastrmka, koja ne može da preživi biološki minimum.  Sistem ovakvih hidroelektrana je zabranjen u celom svetu. Sedamdeset kilometara cevi je stavljeno kroz ovu šumu! To nije pošteno! Crna Gora uvozi flaširanu vodu a voda može da se pije sa ovih reka. I konačno, Crna Gora proizvodi više od 30% energije nego što od nje traži EU!  - ističe Sandrija Marković, ekološki aktivista iz Plava.
-Vodu uzimaju u cevi, struja ide u Italiju a s naših računa uzimaju po 4 eura. Oni tj investitori hoće da im mi napravimo minihidrocentrale, da nam uzmu vodu, da nam devastiraju prirodu i da nas unište...Oni nas tako iseljavaju! Imali smo u NP Prokletije i divljeg medveda, i vuka i srneću divljač i risa...ali sada je sve to otišlo, zbog buke koju stvara mehanizacija prilikom gradnje MHE i nedeostatka vode u vodotokovima niže od MHE. – kaže Esad Gutić, ekološki aktivista iz Plava.
-Da zlo bude veće nabavljene su kancerogene cevi iz Turske, koje u sebi imaju azbestne niti. Voda iz tih cevi kad izađe dolazi do izvora iz kojih se građani snadbevaju vodom. Prvobitno su bile planirane čelične cevi ali se zbog uštede od toga odustalo..Najgore je to što su mlađe generacije osuđene da piju tu vodu. Građani su osiromašeni i ne mogu sebi priuštiti flaširanu vodu. Na delu je atak na građane ovog kraja. Investitori su bez poštovanja zakonskih procedura počeli sa radovima na terenu. Uradili su put preko privatne imovine koja nije otkupljena i devastirali korito reke Treskavice, koja je biser naše opštine. – zabrinut je Ramo Gutić, predsednik NVO „Sačuvajmo reke Crne Gore“.
-Ne razumem kako mi moramo da uvozimo vodu?! Verovatno se radi o nekim lobijima. Ko nam garantuje da neće biti kvarova na mini hidrocentrali i da ulje koje je podmazuje neće dospeti u vodu. Posledice takvog zagađenja su nesagledive! - kaže Rasit Marković, ekološki aktivista iz Plava.



-I tako smo u situaciji da građani finansiraju nešto što oni ne žele! Sve te privatne kompanije na godišnjem nivou dobijaju milione eura od Vlade Crne Gore i od sredstava, koja se naplaćuju od svakog građanina mesečno po četiri i po eura. – smatra Almer Mekić iz udruženja „Euromost“ iz Bijelog Polja.
- Nije mi jasno kako se dozvoljava da privatnici uzimaju vodu i ostavljaju koriti suvo. Ostavljaju ga bez flore i faune! Ako se reke stave u cevi narodu ne preostaje ništa drugo nego da se iseli.- poručuje Miloš Popović, penzioner iz Murina.
- Investitori su pokušavali da nas zastraše sudom i policijom! Međutim svi su građani bili jedinstveni u odbrani reke. Mi smo samo branili reku! - naglašava Jordan Nikolov, ekološki aktivista iz Murina.
Pavle Radulović, ministar održivog razvoja i turizma u Republici Crnoj Gori  je obećao - u načelu - predstavnicima građana, koji se bore protiv gradnje MHE, u zaštićenim prirodnim dobrima, da će se upoznati sa ovom problematikom i da će imati njegovu podršku.
Građani smatraju da bi prednost trebalo dati turizmu, jer u ovom kraju ima mnogo prirodnih, istorijskih i kulturnih vrednosti.  Vodu bi trebalo sačuvati za buduće generacije!


 


Link prema emisiji „Crna Gora – Nije pošteno!“, iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“
https://www.youtube.com/watch?v=fdIrWu9F74k
Fotografije:  Zelena patrola na delu
Projekat "U budućnost bez vode" - Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Western Balkans Fund (WBF).
Фотографија корисника Zelena patrola na delu/ Green patrol in Action

O ovoj temi su izveštavali i drugi mediji:
http://www.jutarnjiglasnik.info/drustvo/ekologija/crna-gora-investitori-hoce-da-im-napravimo-minihidrocentrale-da-nam-uzmu-vodu-da-nam-devastiraju-prirodu-i-da-nas-uniste/
http://pvinformer.me/sadrzaj.php?kategorija=drustvo&&info=-65683843




Објавио у Нема коментара:

субота, 30. јун 2018.


Projekat „U budućnost bez vode!?“ – dokumentarni tv serijal „Zelena patrola na delu“ finansira Western Balkans Fund (WBF).

http://www.sedmasila.rs/makedonija-sve-za-nista/
Објавио у Нема коментара:

MAKEDONIJA - Sve za Ništa!









EKOLOGIJA REGION

MAKEDONIJA – SVE ZA NIŠTA!

Posted on  AuthorRedakcija Jutarnji GLASnik Comment(0)

Vlada Makedonije preispituje odluku o gradnji MHE u NP Mavrovo
U Makedoniji je prvobitno planirano 400 malih hidroelektrana. Taj plan je prisutan od 1982. godine. Izgradnja malih hidroelektrana je dugo planirana, njihova izgradnja počela još 50-ih godina prošlog veka, međutim velika ekspanzija dogodila se u toku poslednjih 10 godina, kada su desetine i desetine novih hidroelektrana krenule da se grade u celoj zemlji.




Hidrocentrala u NP Pelister

– Male i velike hidroelektrane imaju veliki uticaj na divlji svet, takođe i na kvalitet vode, kada je reč o hidroelektranama koje se postavljaju i koriste rečnu vodu. – kaže za Zelenu patrolu Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja.
Ekološka udruženja iz Makedonije, smatraju da je nedopustiva gradnja mini hdrocentrala u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima.
– Kampanja za spas NP Mavrovo od gradnje hidroelektrana još uvek traje, iako smo imali jednu malu pobedu, u slučaju sa dva velika infrastrukturna projekta ”Boškov most” i “Lukovo polje”. Naime, pre godinu i pre dve godine, njima je otkazano finansiranje, od strane medjunarodnih finansijskih institucija. Slučaj se otvorio, kad su finansijeri poslali ekspertski tim, koji je izašao na teren naredne godine i napravili su izveštaj, u kom se u kratkim crtama govori da hidroelektranama nije mesto na Mavrovu.
Država bi trebalo da preispita svoj plan razvoja za ovakve projekte u nacionalnom parku. Vrlo je rizično da se igra sa ovakvim projektima, kada je opstanak kritično ugroženog balkanskog risa u pitanju. Tada je nametnuta jedna obaveza našoj državi, da se brine i obezbedi da balkanski ris opstane, u Nacionalnom parku Mavrovo, gde se ova vrsta uspešno razmnožava. Iskoristili smo mehanizam za žalbe kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Evropska banka za obnovu i razvoj je bila uključena u projekat “Boškov most” i pored toga što smo mi ukazivali da se ovaj projekat nalazi u zaštićenom području, banka je ipak odlučila da ga finansira.




Ana Čolović Lešoska, Udruženje Eko svest, Skopje

Dan posle odluke za finansiranje, mi smo podneli žalbu i žalba se zasnivala na tome da banka nije proverila projekat na odgovarajući način, da bi mogla da donese pravilnu odluku. Procena uticaja na životnu sredinu za projekat “Boškov most” nije sadržala detaljne informacije o postojanju balkanskog risa, u regionu gde je MHE trebalo da se izgradi, zbog toga smo smatrali da banka nema sve potrebne informacije da bi donela odluku oko finansiranja ovakvog projekta. To je u konfliktu sa politikom banke, gde se govori da banka neće investirati u projekte koji negativno utiču na stanište kritično ugroženih vrsta.
Jedna žalba protiv Evropske banke za obnovu i razvoj, koju smo podneli, trajala je nekoliko godina. Banka je na kraju, izašla sa informacijom da zaista nije ispoštovala sopstvene procedure kada je donela odluku za “Boškov most”. Od tog trenutka banka je postala stroža, prema našim institucijama, u delu biodiverziteta, geomorfologije, hidrologije i tako dalje. Na kraju, početkom 2017 godine, konkretno za projekat „Boškov most “ banka je dala informaciju da neće više finansirati taj projekat. – zaključuje Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja.
U NP Pelister izgrađene dve MHE
U NP Pelister do sada su izgrađene dve mini hidrocentrale, koje su ugrozile stanište pastrmke, čiji je opstanak sada pod znakom pitanja. O posledicama ovakve gradnje u NP Pelister razgovarali smo sa predstavnicima udruženja Eko Gerila Prespa, iz Resena.
-Mi smo izgubili nešto neprocenljive vrednosti i trampili smo ga za sitan profit. Preprečene su staze za divlji svet, buka na mestu zahvata, narušava se prirodna ravnoteža koju su imale životinje i ptice prethodno, i one menjaju svoje mesto boravka. U prošlosti je postojao velik broj divljih svinja, ali zbog zahvata i uporne primene mehanizacije,zbog onoga što se dešavalo u njihovim prirodnim staništima oni su napustili ovo mesto. S druge strane, Brajčinska reka u kojoj se nalazi endemska vrsta, prespanska pastrmka, je toliko ugrožena da njena prirodna migracija i mrestilište više nisu kakvi su bili. Mi ne smatramo da je investitor kriv, on je pronašao samo pogodnu priliku i podneo zahteve. Dobio je dozvole na osnovu urađenih elaborata i finansiranje Evropske banke za obnovu i razvoj, od Evropske investicione banke i oni su izgradili hidrocentralu. Smatramo da su krivi njegovi finansijeri,zato što nisu uzeli u obzir propisane direktive.




Biljana Nečovska Stevkovska, Eko Gerila Prespa, Resen

Naše udruženje smatra da su institucije te koje treba da zaštite nacionalni park, znači Ministarstvo zaštite životne sredine i direkcije sa njihovom nadležnošću, Nacionalni park Pelister. Ne smatramo da je investitor kriv, video je šansu, podneo zahtev, dobio je sredstva od Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i na taj način je došlo do izgradnje novih hidrocentrala.- kaže Biljana Nečovska Stevkovska, iz udruženja Eko Gerila Prespa, iz Resena.
Ako bi Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, uzele u obzir sve aspekte uticaja na zaštitu životne sredine, smatram da ne bismo došli u ovakvu situaciju. Investitori su spremili elaborate za životnu sredinu, međutim ti elaborati nisu uzimali u obzir specifičnosti, koje imaju uticaj na životnu sredinu i narušavanje životne sredine, zbog izgradnje malih hidroelektrana. – ističe Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja
– Prirodni parkovi se proglašavaju zaštićenim zato što imaju prirodne vrednosti, zato što imaju određene endemske vrste, kako životinjske tako i biljne, i zbog toga se smatra da čovekov efekat u nacionalnom parku treba da bude sveden na minimum.– kaže Petar Andonov, iz udruženja Molika, iz Bitolja.




Petar Andonov, partnerska organizacija Udruženje Molika, Bitola

Prošle godine, na Bernskoj konvenciji, diskutovalo se o problemu malih hidroelektrana. Kao prvo preporučeno je da se stopiraju veliki infrastrukturni  projekti i to je prihvaćeno. Na ovoj konferenciji takođe su uvideli da nisu problem samo veliki infrastrukturni projekti već i mali, koji su u toku izgradnje ili se planira njihova izgradnja. Prošle godine komitet je tražio od Vlade Makedonije da se suspenduju i male hidroelektrane, dok se ne napravi analiza,  strateška procena uticaja na životnu sredinu i procena kumulativnog uticaja na nacionalni park.




Snimanje u Gradskom parku, Skopje

Link prema emisiji “Makedonija – Sve za ništa!” iz dokumentarnog TV serijala Zelene patrole na delu, u produkciji Vojvođanske zelene inicijative:
Fotografije: Zelena patrola na delu
Projekat „U budućnost bez vode!?“ – dokumentarni tv serijal „Zelena patrola na delu“ finansira Western Balkans Fund (WBF).

Објавио у Нема коментара:
Пријавите се на: Постови (Atom)