Novi Sad – Grad po meri investitora

Urbanistima je teško objasniti zašto je zelenilo u gradu važno

Novi Sad – Grad po meri investitora

Budući stanovnici će biti urbani zatvorenici!? Da li nam treba još zelenih površina u Novom Sadu? Odgovor na to pitanje dali su građani, ekološki aktivisti i nevladine organizacije koji su se protivili usvajanju postojećeg Generalnog urbanističkog plana i godinama unazad pokušavali da, gradskom urbanisti i gradonačelniku, objasne zašto su zelene površine važne za kvalitet života građana.

- Novi GUP predviđa nešto što se zove opšti gradski centar a to je zona koja je podložna direktnoj pogodbi grada i investitora. Svaka slobodna zelena površina u gradu jeste u opasnosti i jeste podložna nečem što oni (donosioci odluka) zovu dogovor sa investitorima što predstavlja veliki prostor za korupciju. Meni deluje da vlast u Novom Sadu ni u čemu nije dosledna kao u uništavanju zelenih površina. Čuo sam da je gradonačelnik izjavio kako će Novi Sad, zahvaljujući novom GUP-u, u narednih 8 godina postati bogatiji za 140 do 150 hiljada stanovnika. Mi smo trenutno „bogatiji“ za oko 250 gradilišta! Nema podatka za koliko smo zelenih površina siromašniji! Pre je Novi Sad bio grad po meri čoveka a po čijoj meri je sada!? Nemoguće je navesti jedan primer na kom su investitori, koji u Novom Sadu zarađuju astronomske profite, nešto vratili zajednici u kojoj su ostvarili profite. To nisu investitori to su profiteri. Novi Sad je grad koji se ruši građenjem. Umesto da razvijamo koncept grada koji diše mi razvijamo grad u kome se živi u „grču“. Budući stanovnici će biti urbani zatvorenici! Mi smo ovaj grad nasledili od naših predaka i treba da ga predamo potomcima. – priča Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti.

- U gradu ima dovoljno zelenih površina. Ovo je najveća ulica u gradu u kojoj ima zelenilo. Ljudi su navikli da žive kako žive. To što se smanjuje zelena površina kod obdaništa to nije mnogo. Što se mene tiče to nije mnogo. Mada, nova gradnja je često zauzimanje prostora bez veze. To je za investitore velika para i trebalo bi da naprave da ima parkinga i zelenila jer to su dužni da naprave. - govori Tomislav Todorović, član MZ „Sava Kovačević“ u Novom Sadu.

- I kada ste prodali stan vi ste dužni da svojim stanarima, tim vlasnicima stanova, omogućite prijatan boravak i prijatan život u tom okruženju, u toj zgradi. Te zgrade ništa ne pružaju! Pre neki dan sam čitala da će Novi Sad imati 500 novih gradilišta! Niko nije pravio procenu o tome koliko ćemo zaista imati stanova, građana, potrebe za parking mestima! I koliko će javnih zelenih površina stradati zbog toga jer normativi iz GUP- a moraju da se ispoštuju! Normativi je trebalo da budu strožiji. Nije trebalo omogućiti gradnju svuda i svega! U krugu od nekoliko kilometara ne dobijemo ni jednu zelenu površinu jer nema prostora za to. Zakonom je regulisano da na svakoj parceli treba zadržati minimalno 30% zelenih površina u okviru parcele. Investitori su se osilili i to zanemaruju. Ne radi se više ni o cveću i drveću u tim dvorištima nema mesta ni za decu! – kaže Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada.

- Vrtić, u ulici Save Kovačevića, imao je ispred parterno uređenje, imao je lepo zelenilo, imao je živu ogradu i osoblje vrtića je o tome brižno vodilo računa. Sada je sva ta živa ograda počupana na račun te zelene površine širi se put a na račun zelene površine koja je postojala pored puta grade se nova parking mesta. Ovo je kraj gde su stare zgrade i gde nema nove gradnje. U ovoj ulici nije izgrađena ni jedna nova zgrada. Sve je to staro po pedeset i više godina. Nažalost, u susednim ulicama se rušilo da bi nastali celi stambeni kompleksi i pretpostavka je da se zbog stanara iz tih zgrada u ovoj ulici šire parking mesta. Kada pričamo o planiranju vrlo je nestručno urađeno. Dva parking mesta su planirana za osobe s invaliditetom a stavljena su tako da se između njih nalazi bandera što će ograničavati njihovo korišćenje. - Nebojša Đurasović, aktivista i građanin koji živi u ulici „Save Kovačevića“.

- Nemamo drveća, ali imamo 50 jarbola ili koliko već, u Limanskom parku!? Pitanje je i kako će se zastave ponašati. Na kraju, zastave će biti uništene kišom, iscepaće se i visiće neke froncle na nekim metalnim stubovima, jer se u gradu ne vodi računa o održavanju - generalno - a ne samo o zelenim površinama. Podatak o 5% zelenih površina u Novom Sadu se spominje u Strategiji o pristupačnosti. Posle toga mi smo dobili Geoinformacioni sistem - GIS, koji nije katastar zelenih površina. Bitno je naglasiti da postoje javne zelene površine koje treba građane da interesuju. Kad se otvori GIS ispadne da su najveće zelene površine groblja. Građani mogu da menjaju stvari ali moraju da budu složni i skoncentrisani na cilj. – zaključila je Marijana Mutavčieva, Ekološki front Novi Sad.

- Pre tri godine Limanski park je bio prekopan radi postavljanja „najmodernijeg“ sistema navodnjavanja gde su pobili veliki broj ježeva. Međutim, to navodnjavanje nije radilo u vreme najviših temperatura ovog leta i zelenilo je bilo sprženo tokom letnjih suša. A tek jarboli!? Jarboli u Limanskom parku deluju kao vrhunac ruganja zdravom razumu! - kaže Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti.

Tim Zelene patrole obratio se članici Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost i JKP Gradsko zelenilo Novi Sad Zahtevom za informacije od javnog značaja kako bismo imali i drugu stranu priče o zelenim površinama u Novom Sadu. Nismo dobili odgovor! O tome šta su govorili sagovornici Zelene patrole na temu zelenih površina u Novom Sadu pogledajte u emisiji „Novi Sad – Grad po meri investitora“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“. Link prema emisiji: https://www.youtube.com/watch?v=Iv5-83lO-LU Fotografije i tekst: Zelena patrola

Zaštita prirode – Mrtvo slovo na papiru

Vlast zaštitu doživljava kao kočnicu razvoja

Zakon o zaštiti životne sredine mora biti iznad svih zakona Zaštićena područja prirode su značajno bogatstvo koje obezbeđuje koristi i usluge od javnog interesa. Njihov pravni status i održivo korišćenje su od velike važnosti za lokalnu i širu zajednicu. Zašto je onda upravljanje zaštićenom prirodom u Srbiji još uvek daleko od očekivanog nivoa!? Pre svega zaštita prirode se nedovoljno uspostavlja. Strateški cilj da zaštićena prirodna površina u Srbiji, do 2020. godine, iznosi 10 % državne teritorije nije postignut. Više od decenije zaštićena površina je stagnirala i iznosila 6% da bi tek nedavno dostigla 7%. Zaštićeno područje proglašavaju republičke, pokrajinske i lokalne vlasti. Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca radio je istraživanje o stanju zaštite prirode u Srbiji. O rezultatima istraživanja razgovarali smo sa Dejanom Maksimovićem, istraživačem. - Naš odnos, kao društva i pojedinaca, prema zaštićenim područjima je veoma problematičan. Neretko se dešava da nadležne institucije godinama izbegavaju da donesu odluku o zaštiti prirode, najviše zbog toga jer ne razumeju njen značaj, ne vide je kao priliku već kočnicu razvoja. Trenutno više od 50 područja čeka na usvajanje odluke o zaštiti. Kada se zaštita i proglasi često se ne sprovodi. Upravljač zaštićenog područja dužan je da sprovodi propisane režime zaštite, organizuje čuvarsku službu, obeležavanje granica, praćenje stanja zaštićenih vrsta i druge aktivnosti. Ove mere često izostaju jer ih organ vlasti, koji je zaštitu proglasio, ne finansira ili to čini nedovoljno. Od 74 opštine i grada koji su proglasili zaštićena područja u 2019. godini tek jedna četvrtina je u njima i finansirala zaštitu. Često nedostaju i zakonom propisani dokumenti. Upravljač je u obavezi da donese Plan upravljanja za period od 10 godina, koji sadrži pregled prirodnih vrednosti i faktora ugrožavanja, ciljeve, aktivnosti i mere zaštite, plan finansiranja i druge podatke. Ovi planovi ostvaruju se godišnjim programima, a na kraju, upravljač dostavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju programa nadležnom organu vlasti koji je zaštitu proglasio. Ukupno 200 zaštićenih područja proglašeno je u 74 opštine i grada. Tokom istraživanja smo ustanovili da su u samo 68 područja upravljači dostavili izveštaje za poslednje tri godine u tek 16 opština. U 9 opština nadležni nisu ni znali da su u prethodnom periodu proglasili zaštićena područja. Zbog ovih i drugih sistemskih nedostataka, zaštićena područja trpe brojne štetne uticaje ljudskog delovanja kao što su povećanje obima seče šume, bespravna seča, krivolov, izgradnja saobraćajnica, minihidrocentrala, objekata za turizam i druge infrastrukture, otvaranje kamenoloma i rudnika, paljenje žetvenih ostataka, korišćenje otrova u poljoprivredi, klimatske promene. Više od jedne trećine zaštićenih područja su područja zaštićena samo na papiru. – zaključuje Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“.

- Svrha zaštićenih područja je, pre svega, da obezbedi očuvanje biološke raznovrsnosti. Mi smo, u raznim strateškim dokumentima Republike Srbije, obećali sebi a i drugima da ćemo postepeno intenzivno povećavati procenat zaštićenih područja. To se dešava ali sporo. Problem su dugotrajne procedure jer procedura za proglašenje jednog zaštićenog dobra prosečno traje pet godina. Da bi zaštita prirode bila efikasna neophodna je intersektorska saradnja a to nama nedostaje. Mi imamo percepciju da je priroda nešto besplatno! Da je sve na „izvolte“, da je samoodrživa i samoobovljiva. Što nije istina! Iz toga proizilazi prekomerna upotreba i to je generalno najveći problem. EU integracije su donele nove obaveze Srbiji ali nose i nove mehanizme zaštite prirode. Da li će oni kod nas biti primenjivi zavisi od zakonske i finansijske podrške. – kaže Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije.

- To što je nešto pod zaštitom nije garancija da neće nestati. Najveći zločin nad prirodom se vrši tamo gde su zaštićena područja. Dakle, što se nas tiče nema zaštićenih i nezaštićenih područja. Sva su zaštićena! Skupštinu i politiku vidim kao sredstvo da se baci svetlo na sve te ugovore potpisane u tajnosti, na sve te zločine koji se vrše nad prirodom. Planiram da u skupštinu uvedem aktiviste i da se čuje njihov glas. Zakon o zaštiti životne sredine mora biti iznad svih zakona! – konstatuje Aleksandar Jovanović – Ćuta, budući narodni poslanik iz Ekološkog ustanka.

- Kao ekološki aktivista obraćala sam se Zavodu za zaštitu prirode sa zahtevom da se proglasi zaštita na nekim prirodnim dobrima. To je inače duga procedura. Njima treba puno vremena da odreaguju. Za to vreme prirodno dobro gubi vrednosti zbog kojih bi ga trebalo zaštiti. Inače, zaštićena prirodna dobra se ovde ne poštuju. To je samo mrtvo slovo na papiru! – zaključila je Danijela Nestorović, buduća narodna poslanica iz Ekološkog ustanka.

- Za početak bi bilo dobro da prepoznamo da imamo problem sa zaštitom zaštićenih prirodnih dobara. Mislim da – čak – ni to nismo spremni! Nismo došli do one situacije da smo u potpunosti uništili prirodu. Imamo i dalje bogat biodiverzitet, očuvane ekosisteme... Moramo da promenimo kurs značajno ukoliko želimo da se to očuva u nekom dužem periodu. Potrebno je da unapredimo upravljanje u postojećim zaštićenim područjima. Mi sada imamo nacionalne parkove koji su primarno ski centri, turističke destinacije, preduzeća za gazdovanje šumama... Tek na trećem ili četvrtom mestu je zaštita prirode i biodiverziteta. Trenutno se iz budžeta pokriva mali deo potrebnog budžeta za funkcionisanje zaštićenog područja pa se oni sami snalaze za preostala sredstva. Imamo paradoks: finansiranje se obezbeđuje iz prirodnih resursa koja bi trebalo da se zaštite! Sistem upravljanja moramo zakonski i administrativno preurediti da odgovara potrebama da zaštićena područja ispunjavaju svoju primarnu ulogu: zaštita prirode. Potrebna je politička podrška i konsenzus vlade da bi se problem zaštite prirode rešavao. – kaže Goran Sekulić iz WWF Adria.

- Relativno skoro, da kažem 2015. godine u Specijalnom rezervatu prirode „Kraljevac“ pronađena je umbra krameri ili mrguda crnka, jedna mala vrsta ribice, koja je nekoliko desetina miliona godina stara vrsta. Država bi, po nama upravljačima, trebalo da ima najznačajniji finansijski doprinos, jer zaštita košta. Što se tiče zaštite u SRP Kraljevac nadležno je ministarstvo, ali za ribarstvo nadležna je pokrajinska vlast, a tu ne postoje nikakva sredstva. Jedan od problema je i bacanje smeća na obali jezera ili u drugom stepenu zaštite gde ljudi, koji se bave poljoprivredom, bacaju flaše od otrova. – govori Aleksandar Sarmaš iz Udruženja sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero", koje je upravljač SPR Kraljevac.

- Važno bi bilo uključiti javno mnjenje u donošenje odluka. Takođe, trebalo bi edukovati lokalno stanovništvo o tome šta ugrožava zaštićeno prirodno dobro i šta bi bila njihova dobrobit ukoliko budu poštovali mere zaštite i ako bi prešli na organsku proizvodnju. – Kaže Milica Živković, asistentkinja na Fakultetu zaštite životne sredine (Edukons).

Na kraju, veliki problem je to što građani ne učestvuju o odlučivanju o zaštiti prirode. Iako se radi o javnom interesu i postoji zakonska obaveza, javnost gotovo da i ne učestvuje o odlučivanju , ni u sprovođenju programa zaštite, niti je nadležni organi obaveštavaju o tome šta je sprovedeno i sa koliko novca. Ako želimo da prirodu sačuvamo za buduće generacije, kao društvo se moramo ozbiljno posvetiti njenoj zaštiti i unapređenju.

Tekst i fotografije: Zelena patrola Link prema emisiji „Zaštita prirode – Mrtvo slovo na papiru“: https://www.youtube.com/watch?v=FPF7V9VRO5A Link prema tizeru „Zakon iznad svih zakona“: https://www.youtube.com/watch?v=h2w4vHfETKQ Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.

JEDNA OBIČNA PREVARA

Ne poštuju se međunarodne konvencije koje je Srbija potpisala

JEDNA OBIČNA PREVARA

Građani Apatina neće dozvoliti gradnju spalionice

- Ne poštuju se međunarodne konvencije koje važe za pogranična područja kao što je, između ostalih, ESPO konvencija - kaže Željko Rajčević iz udruženja Bez straha. - Apatin je grad koji je poznat po pivu, Apatin je grad koji je poznat po turizmu. Apatin je grad koji ima neku perspektivu da se razvija i da izađe na Dunav. U ovom momentu otvaranje prljavih industrija i stvaranje okruženje gde bi Apatin izgubio ove atribute o kojima smo govorili nikome ne može doneti dobro. S druge strane, nalazimo se na samom graničnom području. Postoje određene međunarodne konvencije čiji je potpisnik Republika Srbija. Pre svega mislimo na: ESPO, Bernsku, Bonsku i Ramsarsku konvenciju. U takvim situacijama, naročito kad se radi o uticaju na životnu sredinu, mora se tražiti saglasnost države sa kojom se graničimo. Ovde je to izostalo. Međutim, Bionex je počeo gradnju postrojenja za pirolizu i reciklažu plastike iako nije obezbedio sve neophodne dozvole. Sama priča, od početnog ulaganja od 5 miliona evra u prvoj fazi pada na 3 miliona evra, dovodi u pitanje prave namere investitora. Osnivači ovog preduzeća su se bavili drugim delatnostima. Nismo baš ubeđeni da poseduju sva stručna znanja koja su potrebna za ovakvu aktivnost, kao što je prerada plastike procesom pirolize i reciklaže. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je praktično prepisao par odredbi iz zakona i naložio im da zasade neke drvenaste biljke, kao zaštitu od širenja zagađenja. Samo da podsetim: sirovine i gotovi proizvodi će se voziti isključivo ulicom „Petra Drapšina“. Drugog puta nema! Sve sa cisternama, kamionima, šleperima...Opasnosti, po građane Apatina, postoje bilo od havarija bilo od izduvnih gasova. - govori Željko Rajčević iz udruženja „Bez straha“.

- Šest godina nisu otvorili ni jednu fabriku u Apatinu! - kaže AleksandarSmiljanić, narodni poslanik (SRS) u Skupštini APV. - Ta parcela na kojoj oni nameravaju da grade postrojenje nalazi se samo na 300 m od reke Dunav, nalazi se na 200 m od naseljenog mesta, nalazi se u okviru specijalnog rezervata prirode „Bačko Podunavlje“. To čini situaciju još više apsurdnom i još više nedopustivom! Imamo apsurdnu situaciju u Apatinu, za 6 godina nije otvoreno ni jedna fabrika ni jedno radno mesto. Sad nam planiraju dovoziti smeće iz EU i ovde ga prerađivati. Ogromna većina građana je protiv toga. Mi smo gledali da iscrpimo sve pravne i političke instrumente kako bi se suprotstavili jednom takvom projektu. Na sednici Skupštine APV ukazao sam na veliku zabrinutost i uznemirenost javnosti u opštini Apatin. Tražio sam odgovor na pitanje: kako je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode mogao dati uslove i omogućiti gradnju ove fabrike.– kaže Aleksandar Smiljanić, poslanik SRS u Skupštini APV.

- Građani Apatina su jedinstveni u stavu da neće dozvoliti nikakvu spalionicu! - kaže Dejan Bačić iz udruženja "Bez straha" - Sama ideja o donošenju plastičnog otpada iz EU i njegovoj preradi je za građane Apatina neprihvatljiva. Građani Apatina su jedinstveni u stavu da to neće dozvoliti. Bionex je organizovao javnu tribinu na tu temu. Građani su prekinuli tribinu jer nisu hteli da slušaju o tome da li je štetno ili nije. Stala je priča kod toga da ne želimo nikakav otpad u Apatinu. Alarmirali smo i ekološka udruženja iz Hrvatske jer će, u slučaju gradnje ove fabrike, biti ugroženo i njihovo zaštićeno prirodno dobro: Park prirode „Kopački rit“. – naglašava Dejan Bačić iz udruženja „Bez straha“.

- Bionex je tražio dozvole za gradnju fabrike za pirolizu i reciklažu plastike. Sada pokušava da se ogradi od pirolize...- kaže Veselin Lovrić iz udruženja "Bez straha". - Sve se to radilo ispod radara javnosti. Sav otpad koji bi se ovde prerađivao bio bi dovožen kamionima iz EU i gotov proizvod bi se vraćao u te zemlje. Te zemlje bi davale subvencije toj firmi koja to radi za njih, u ovom slučaju subvencije bi dobio Bionex. Na papiru su vlasnici iz Švajcarske. Međutim, stvarni vlasnici su iz Srbije. Bionex je sada povukao projekat koji se zvao „Piroliza i reciklaža plastike“ i sada priprema novi projekat „Reciklaža plastike“. Kad smo videli koji je njihov krajnji cilj udruženje građana „Bez straha“ je pokrenulo peticiju „Stop spalionici“ i prikupilo oko 3000 potpisa građana, koji su protiv ovog projekta. – izjavio je Veselin Lovrić iz udruženja „Bez straha“.

- Bila je to obična prevara! - kaže Prica Popić, odbornik u SO Apatin. - Krajem 2020. godine na jednoj hitnoj i vanrednoj sednici SO Apatin, sa jednom tačkom dnevnog reda, bilo je odlučeno da se Bionexu proda zemljište, po tržišnoj ceni od 64 miliona dinara. Ono što je bilo sporno, i ja sam jedini odbornik koji nije glasao za tu odluku, i što mogu da opravdam ostale odbornike koji su glasali za tu odluku je to što je to bila „jedna obična prevara“. Tada odbornicima nije jasno i tačno rečeno čime će se fabrika baviti. Bilo je rečeno da će fabrika Bionex raditi preradu biljnih derivata, ulja...Oni su to prihvatili i svi osim mene glasali za taj projekat. Tražio sam da se na teritoriji opštine Apatin raspiše referendum i da se građani Apatina izjasne da li žele da se gradi ova fabrika. U nastojanju da pridobije odbornike i građane za gradnju fabrike, vlasnik je izjavio da će „za svaku uginulu pčelu platiti 100 evra a za svaku uginulu ribu 1000 evra“ onome ko to dokaže. Ko to može da dokaže!? Kad smo došli do trenutka da glasamo da li ćemo raspisati referendum, na temu gradnje fabrike prerade plastičnog otpada, ogromna većina odbornika je glasala protiv referenduma. Mi nikako ne smemo, bez obzira na političke pozicije političku snagu i političke odnose, dopustiti ga građani budu izopšteni, kad je u pitanju donošenje odluke o gradnji fabrike. – ističe Perica Popić, odbornik u SO Apatin.

Počela gradnja Bionexa iako nisu pribavljene neophodne dozvole! Donosioci odluka se pozivaju na zapošljavanje građana i otvaranje novih radnih mesta. Bionex je predvideo zapošljavanje 30 radnika u ovoj fabrici, taman toliko koliko je potrebno da bi se dobile državne subvencije.

Apatin je grad koji treba sačuvati za buduće generacije Da li ćemo ugroziti prirodne vrednosti pod zaštitom UNESCO i kvalitet života građana Apatina zbog privatnog profita male grupe ljudi, koji sebe nazivaju investitorima!? _________________________________________________________________________________ Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“ je zaštićeno prirodno dobro I kategorije i prostire se uz levu obalu Dunava. SRP „Gornje Podunavlje“ je deo velikog ritskog kompleksa koji se proteže kroz susedne zemlje: Mađarsku (Nacionalni park „Dunav – Drava) i Hrvatsku (Park prirode „Kopački rit“), sa kojima čini jedinstvenu ekološku celinu. On je deo velikog rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ koji je poznat kao „evropski Amazon“ i predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko – močvarnih celina na čitavom toku Dunava. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ upisan je u UNESCO svetsku listu 2017. godine. Na ovom prostoru je 280 vrsta ptica, od kojih su neke veoma retke kao što su: orao belorepan, crna roda, kormorani...takođe, ovde su autohtone šume: crne topole, brestova, crnog gloga i hrasta, kao i staništa više vrsta orhideja, lokvanja i drugih vrsta biljaka, što čini neprocenjivo prirodno bogatstvo.

Tekst i fotografije: Zelena patrola Link prema emisiji „Apatin – Jedna obična prevara“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“: https://www.youtube.com/watch?v=tLAQVnZzR_o Link prema tizeru „Ispod radara javnosti“: https://www.youtube.com/watch?v=_ydLEIJH-QA

ZAGAĐENJE NIJE NA DNEVNOM REDU

Čuvanjem životne sredine čuvamo zdravlje svoje dece ZAGAĐENJE NIJE NA DNEVNOM REDU Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane Najveći teret za zdravlje se može pripisati dugoročnim uticajima hroničnog izlaganja na čestice PM 2,5. U Evropi, a i globalno, preduzete su mere koje su se veoma brzo pokazale korisnim po javno zdravlje. Međutim, u Srbiji nema sistemskog pristupa rešavanju uzroka zagađenja i posledica zagađenja, po zdravlje i ekonomiju države.

Država i donosioci odluka moraju jasno da pokažu da žele da smanje zagađenje vazduha - Igor Jezdimirović, Inženjeri zaštite životne sredine - Zagađenje vazduha predstavlja jedan od problema koji se u Srbiji, nažalost, pokazuje kroz procenu od 6 do 15 hiljada ljudi koji godišnje umru od zagađenja vazduha. Naravno tamo gde se javlja povećanje saobraćaja javlja se i povećanje zagađenja. Nove mere, koje su bile planirane za merenje izduvnih gasova u saobraćaju, su opet pomerene i odložene što pokazuje da ne postoji čvrsta politička volja da se stane na put zagađenju vazduha, nego postoji namera da se onosioci odluka ispromovišu. Umesto da, kroz tehničke preglede, počnemo da merimo i striktno primenjujemo Pravilnik o zagađujućim materijama iz motornih vozila mi se promovišemo kroz kupovinu nekoliko desetina električnih automobila. Država i donosioci odluka moraju jasno da pokažu da žele da smanje zagađenje vazduha tako što će omogućiti da se filteri postavljaju tamo gde treba, da se zagađivači forsiraju da smanje zagađenje, da pomogne individualnim domaćinstvima da pređu na drugačije sisteme grejanja koji ne zagađuju toliko vazduh, da pokažu da automobili koji ispuštaju čestice koje nisu adekvatne ne mogu da funkcionišu u saobraćaju. – kaže Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine.

- Problematično je to što je drvo najjeftiniji ogrev i ugalj, taj lignit koji je najveći zagađivač. - Marijana Mutavčieva, Ekološki front Novog Sada - Saobraćaj u Novom Sadu nije najveći zagađivač. Mnogo su veći problemi od TE-TO toplane, zatim individualnih ložišta koja još uvek postoje u delovima grada gde imamo individualno stanovanje. Kako da uradite gasifikaciju kad ljudi nemaju novaca da je plate!? Gas je skup. Ljudi jednostavno ne mogu da plate gas. Problematično je to što je drvo najjeftiniji ogrev i ugalj, taj lignit koji je najveći zagađivač. - kaže Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta Novog Sada.

- Ima mnogo zemalja koje su uspešno uskladile ekonomski napredak i zaštitu životne sredine. - Dušan Jordović, CRTA Lažna dilema: ekonomski razvoj ili zaštita životne sredine - U javnosti postoji ta dilema, da mi moramo da odlučimo, da li smo za privredni razvoj i ekonomski napredak na uštrb životne sredine ili ćemo da štitimo toliko životnu sredinu toliko posvećeno da će nam biti ugrožen ekonomski napredak. Što u principu predstavlja lažnu dilemu. Ima mnogo zemalja koje su uspešno uskladile ekonomski napredak i zaštitu životne sredine. Mi imamo dve termoelektrane koje zagađuju kao 50 termoelektrana u Evropi. – zaključuje Dušan Jordović iz Crte.

Ima mogućnosti ali tu država mora da se uključi - Imamo zakone koji zabranjuju mnogo toga ali mi to u praksi ne kontrolišemo i ne kažnjavamo ljude. U Srbiji se ljudi mogu dovesti u red samo kažnjavanjem. Problemi su u primeni zakona. Zakoni su možda i dobri ali je problem u primeni. To važi za sve oblasti. Vas i mene će kazniti, neće nas pustiti da prođemo tehnički pregled. Zašto? Zato što nam izduvni gasovi nisu u redu, dok neki 24 sata rade i ispuštaju zagađujuće materije u vazduh, vodu i zemlju. Ima mogućnosti ali tu država mora da se uključi, da pomogne građanima da se razvije njihova svest da čuvanjem životne sredine oni ustvari čuvaju zdravlje svojih potomaka. Nismo u parlamentu pokretali temu zagađenja vazduha. Možda bih i mogao pokušati da pokrenem tu temu u parlamentu ali je sigurno da ne bih imao potrebnu većinu kolega u parlamentu za stavljanje ove teme na dnevni red. – prof. Dr Ljubiša Stojmirović, narodni poslanik (SNS.

Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane a ne da nas štite zagađivači ili građanski protesti ili ekološka udruženja! - Ako je EU zvanično objavila da su troškovi, samo od TENT-a i Kostolca, za Evropu 4 milijarde evra zbog obolelih. Tu više nema komentara! Šta bi bilo da Beograd nema košavu!? Kao što Valjevo nema...Ne možemo govoriti o tome da zavisimo od sreće i slučajnosti. Jasno je da je problem u izvoru zagađenja i mora imati u startu niže koncentracije zagađenja a ne da čekamo kišu, sneg ili vetar, da to reše. Bor je jedan potpuno otrovan grad, mogu slobodno da kažem. Smederevo i okolina železare, takođe. Mei Ta u Obrenovcu je potpuno van radara javnosti, to je livnica koja produkuje zagađenje u vazduh i zemljiše zagađenje. U poslednje dve godine Novi Pazar je po zagađenju izbio na prvo mesto jer meri pm čestice, zatim Valjevo. Praktično sva mesta koja mere pm čestice, Užice je u kotlini...Vranje ima, navodno, prvu kategoriju kvaliteta vazduha. To je jedna lažna informacija jer nema merač suspendovanih čestica. Srbija, nažalost, je po stopi ugroženosti od aerozagađenja na visokom nivou. Ako smo prvi u svetu po udelu kancera pluća od aerozagađenja to je dovoljan alarm da se zna da ima problem. Svi su zakoni dovoljno dobri da se primenjuju. Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane a ne da nas štite zagađivači ili građanski protesti ili ekološka udruženja! – govori Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije – NEA.

ZAŠTO JE ZAGAĐENJE VAZDUHA OPASNO PO ZDRAVLJE? Izloženost zagađenju spoljašnjeg vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih zdravstvenih stanja, od iritacija, pa sve do smrti. Dok je uticaj na respiratorne i kardiovaskularne bolesti dobro dokumentovan, nova nauka pokazuje da se zagađenje vazduha javlja i kao faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa. Posebno su pogođene osetljive i ranljive grupe, kao što su trudnice, deca, starije osobe i osobe koje već stradaju od respiratornih i drugih ozbiljnih bolesti ili osobe iz grupa sa niskim primanjima. Efekti zagađenja vazduha po zdravlje su dobro dokumentovani, premda mešavine zagađenja u vazduhu mogu biti kompleksne. Zagađenje vazduha postoji kao mešavina tečnih i čvrstih faza; mešavina gasovitih, isparljivih, poluisparljivih materija i suspendovanih čestica, a njegov tačan sastav se veoma razlikuje. Glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja, su suspendovane čestice, ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova. ___________________________________________________________________________ Trebalo bi da lekari uzimaju u obzir ekološke faktore prilikom postavljanja dijagnoze bolesti pacijenta Pozivamo lekare da procene i uključe ekološke informacije u zdravstvenu istoriju pacijenta. Takve informacije mogu biti od neprocenjivog značaja za otkrivanje osnovnih uzroka bolesti i doprineti bazi znanja o ekološkim rizicima. Poslednji je trenutak da doktori i zdravstveni stručnjaci objasne svojim pacijentima i javnosti da je zagađenje vazduha uzrok štetnih efekata na zdravlje i da će poboljšanje kvaliteta vazduha dovesti do boljeg zdravlja. Istovremeno bi zdravstveni radnici trebalo da se uključe u procese politike zajedno sa donosiocima odluka da bi pokazali kako zagađenje može uspešno da se smanji. Istina je da zagađenje pogađa sve građane, ali…od zagađenja najviše stradaju oni sa malim primanjima i niskim standardom života tj. građani na margini društva. Neoliberalni pristup ne prepoznaje potrebe gubitnika u procesu tranzicije društva. Možda je tu odgovor zašto se sistemski ne rešava problem zagađenja! Fotografije i tekst: Zelena patrola Link prema emisiji “Zagađenje nije na dnevnom redu”: https://www.youtube.com/watch?v=XThE0Az7UvQ Link prema trejleru emisije: https://www.youtube.com/watch?v=uxQLWE8In_E

Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.

ZAKONITO NENAMENSKO TROŠENJE EKOLOŠKOG DINARA

Crna rupa zvana budžet Republike Srbije ZAKONITO NENAMENSKO TROŠENJE EKOLOŠKOG DINARA Nije tačno da nema sredstava za životnu sredinu Prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, Srbija je prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega zbog zagađenosti vazduha. Ekološki dinar odlazi na druge potrebe budžeta

Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište” - Po zakonima Republike Srbije postoji niz naknada koje imaju ekološki predznak, koje se naplaćuju zbog nekakve vrste zagađenja, zbog očuvanja i zaštite životne sredine. Ukupno postoji, po Zakonu, deset takvih taksi i po Zakonu bi trebalo da se troše za zaštitu životne sredine. 550 miliona evra je više naplaćeno kroz naknade nego što je potrošeno kroz programe za zaštitu životne sredine. Do kraja 2015. Godine ekološki novac je bio namenskog karaktera I trošenje tog novca za nešto drugo bilo je protivzakonito na šta smo mi kao organzacija kroz naša istraživanja ukazivali godinama. Onda je u decembru 2015. godine izmenjen Zakon o budžetskom sistemu gde je ukinut namenski karakter ovim sredstvima. Ono što je ranije bilo u suprotnosti sa Zakonom od kraja 2015. godine organi vlasti su mogli da nastave da to rade ali ovoga puta ne kršeći Zakon. Na ovu temu smo se obraćali odboru za zaštitu životne sredine u parlamentu kad smo poslanicima prezentovali rezultate našeg istraživanja. Od 2010. godine od kad mi radimo istraživanja, na svim nivoima vlasti, do kraja 2020. godine prihodi od svih naknada svih nivoa vlasti bili su nešto malo više od 100 milijardi dinara a kroz programe fondova zaštite životne sredine na svim nivoima potrošeno je nešto više od 40 milijardi dinara. To znači da je 60 milijardi dinara u startu, kada se odlučivalo o tome, u budžetima dobilo drugu namenu. Tako da tu više ne možemo da pratimo na šta je otišlo ali je otišlo na druge potrebe budžeta. Veliki deo novca je odlukama o budžetu bio raspoređen na neke druge budžetske korisnike i potrebe. Dakle, ako nema namenskog karaktera novcu onda nema ni nenamenskog trošenja novca! I problem je rešen! Mi imamo veliki broj problema koji se godinama ne rešavaju a i ono malo novca što skupimo ne trošimo na životnu sredinu. To pokazuje da donosiocima odluka, ali i građanima, zaštita životne sredine nije prioritet. - kaže Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište”.

Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine Postoje sredstva ali ne postoji politička volja - Ono što se desilo 2012. godine, kada je ukinut budžetski Fond za zaštitu životne sredine, I sada sredstva koja se uplate za te takse slivaju se na opšti račun I onda se tako i opredeljuju. Pokazalo se da je iznos sredstava koja se vrate u životnu sredinu duplo manji od prikupljenih sredstava za tu namenu. Čak i kada kukamo da nema dovoljno sredstava za zaštitu životne sredine mi u realnosti imamo donosioce odluka koji i ono što je namenjeno za zaštitu životne sredine i prikupljeno od privatnih subjekata i građana ne žele da investiraju u životnu sredinu. Znam da organizacije civilnog društva, kroz mehanizam Zelene stolice, učestvuju na skupštinskom odboru za zaštitu životne sredine i vrlo često pominju ovu temu. Upravo da bi oni koji donose odluke bili svesni o tome da kad neko izađe i kaže nema sredstava za životnu sredinu to nije istina. Mi nažalost i ono što prikupimo ne uložimo u životnu sredinu. Naši političari investicije u životnu sredinu doživljavaju kao trošak koji neće moći da naplate u svom mandatu. Investicije u životnu sredinu su dugoročne investicije. Ono čemu se naši političari nadaju je, pre svega, da problem u životnoj sredini neće eskalirati u njihovom mandatu ili predizbornoj kampanji. – zaključio je Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine

Miša Bojović, viša istraživačica u projektu „Otvoreni parlament“ iz CRTE Parlament je postao jedno telo u kome se bespogovorno usvajaju predlozi Vlade - Aktivisti se ne obraćaju narodnim poslanicima jer su prepoznali problem koji je postojao sa trenutnim sazivom u parlamentu Republike Srbije. Smatram da trenutne okolnosti ne treba da obeshrabre građane. Građani bi uvek trebalo da zahtevaju od parlamenta da se on vrati građanima. Sada više nego ikada. Parlament bi trebalo da se vrati ulozi koja mu je propisana Ustavom. Parlament je postao jedno telo u kome se bespogovorno usvajaju predlozi koji u najvećoj meri dođu od strane vlade. Tako smo dobili da su dva Zakona prošla kompletnu skupštinsku proceduru i bila usvojena da bi nakon protesta građana i burne reakcije ti Zakoni izmenjeni ili bili povučeni iz procedure. Došli smo do toga da građani ne razumeju ulogu parlamenta ali ni poslanici više ne znaju šta je njihova uloga prema građanima. – Miša Bojović, viša istraživačica u projektu „Otvoreni parlament“ iz CRTE.

Vladan Glišić, samostalni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Nema prave suštinske rasprave kad je ista stranka i u Vladi i u Skupštini - U lokalnim samoupravama je to dosta problematično i tu državna revizorska institucija često, u izveštajima koje dobijamo, signalizira da lokalne samouprave ne koriste namenski sredstva. I ne samo po pitanju ekološkog dinara već i drugih sredstava. Suštinski postoje sankcije za to. To je na državnoj revizorskoj instituciji da kažnjava lokalne samouprave.To bi trebalo da kontroliše Skupština. Međutim, kad je ista stranka na vlasti i u Skupštini i u Vladi onda se ti odbori završavaju u par minuta. Nema prave suštinske rasprave, koju samo ozbiljno organizovana opozicija može da priušti parlamentu. – govori Vladan Glišić, samostalni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore Na konkursima, uglavnom, sredstva dobijaju vladine nevladine organizacije (GONGO) i organizacije koje ne „talasaju“ – lažni nevladin sektor - Posle objavljivanja rezultata na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine, 2021. godine, bilo je dosta polemike oko toga i dosta je bilo prigovora nevladinih organizacija da su uslovi konkursa bili netransparentni i da se pravila o dodeljivanju sredstava nisu poštovala. Čini nam se da taj proces nije bio dovoljno transparentan i da sredstva za projekte nisu dobile one organizacije koje zaista doprinose zaštiti životne sredine svojom autentičnošću ili nekim beskompromisnim stavom. Organizacije koje su dobile sredstva na konkursu su, uglavnom, bliska vlastima. Već nekoliko godina postoji ta situacija i ona je sve više vidljiva da se stvara jedna vrsta lažnog nevladinog sektora, koja ne sprovodi ono što je osnovna uloga nevladinog sektora a to je kritički stav prema državnim organima, prema vlasti ili uopšte prema nekoj društvenoj stvarnosti. Bez tog kritičkog stava nevladine organizacije ne mogu da se bave svojom osnovnom delatnošću. Pitanje je, da li takve organizacije, iskreno zastupaju ciljeve zbog kojih su osnovane ili zagovaraju ciljeve nekih političkih ili ekonomskih moćnika. - komentariše Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište”. - Ono što je zaista vidljivo je da novac na konkursima dobijaju udruženja koja apsolutno nisu vidljiva u javnosti i dobijaju za aktivnosti: farbanje klupa, edukacija, radionice, školice...Tako da se mi, već dvadeset godina, u tom ekološkom civilnom sektoru samo se edukujemo, osvešćujemo, farbamo, crtamo...a zapravo problema je svaki dan bilo sve više. Zašto je to tako? Zato jer donosioci odluka finansiraju ona udruženja koja neće „talasati“, koja neće ukazivati na ekološke probleme, koja nisu vidljiva...To pokazuje kako država vidi civilni sektor. – zaključuje Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore. Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca, koji godinama radi istraživanja različitih aspekata teme zaštita životne sredine, prepoznaje problem u vrednostima kojima je okrenuto naše društvo: ljudi se nadaju i očekuju da će im ćutanje o zagađenju omogućiti da ostvare neku ličnu korist na drugoj strani. Tu je glavni problem zbog čega je zaštita životne sredine van fokusa i društva i donosilaca odluka. Tekst i fotografije: Vojvođanska zelena inicijativa Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.

Nema saosećanja sa budućim generacijama

Zašto je smanjen obim pošumljavanja? NEMA SAOSEĆANJA SA BUDUĆIM GENERACIJAMA Rešenje u promeni i poštovanju Zakona Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ sprovela je istraživanje o stanju finansiranja pošumljavanja u AP Vojvodina, na pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i o stanju i potrebama šumskih rasadnika. Po zvaničnim podacima, Vojvodina je najmanje pošumljena regija Evrope, sa oko 140 hiljada hektara šuma, što je manje od 7% teritorije. Najveći broj opština i gradova su potpuno ogoljeni, sa tek par promila površine pod šumama. Po standardima razvijenih zemalja, Vojvodini nedostaje još oko 170 hiljada hektara novih šuma. To je pojas širine 17 km i dužine 100 kilometara – od Novog Sada do Subotice. Šume čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha i zemljišta, čuvaju zemljište od erozije, povećavaju prinose u poljoprivredi, smanjuju štete od poplava i suša, povoljno utiču na psihičko i fizičko zdravlje ljudi. Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma mogu se u Vojvodini meriti stotinama miliona evra godišnje. Zato iznenađuje da vlasti na svim nivoima zanemaruju pošumljavanje u priličnoj meri, i to u dugom periodu. Zelena patrola je potražila odgovor na pitanje: Šta je ono što sprečava pošumljavanje u Vojvodini? Širok je spektar problema koji ne idu na ruku pošumljavanju Vojvodine! Međutim, svi sagovornici su se složili da pošumljavanja neće biti, osim sporadičnog i simboličnog, sve dok se ne promene i usaglase različiti Zakoni koji će omogućiti da se obezbede površine za tu namenu. Na raspolaganju, za pošumljavanje, JP Vojvodinašume stoji 1000 hektara zemljišta a za optimalnu pošumljenost nedostaje 170 000 hektara!

Prof. Dr Goran Anačkov, sa departmana za biologiju i ekologiju na PMF u Novom Sadu. - Pošumljenost apsolutno nije dovoljna! Procenti koji se pojavljuju u javnosti su različiti. U suštini oni i nisu bitni kada pričamo o pošumljenosti u Vojvodini koje, pa manje više, skoro i nema! Po meni nedovoljno, po papirima nedovoljno, po glasu javnosti opet nedovoljno. Ono što sledi je da se svi uključimo i da to povećamo, koliko je moguće. Problem je kada bi trebalo prenameniti neku površinu. Ko će je prenameniti? Ko donosi odluku? Da li se konsultuje struka ili ekonomska logika? Neki parlamentarci imaju svest o pošumljavanju ali oni su u manjini! Imam utisak da to nikada nije glavna tema u parlamentu. Imam utisak da je to uvek neka tema koja mora da se uradi. Uloga Narodne skupštine, u rešavanju problema pošumljenosti, je veoma važna. Svi zakoni i svi propisi, na kraju, završe u parlamentu! Mislim da odgovorni ljudi koji sede u parlamentu i odgovorni ljudi u parlamentarnim odborima moraju da razmišljaju u tom pravcu i da se strateški nastupi. Imam utisak da u oblasti zaštite prirode nema strategije. Da li će nas na to naterati ovo Poglavlje 27.? Voleo bih da nas nateraju da donesemo strateška dokumenta! Međutim, mislim da je najvažnije da li ćemo se njih držati. Nedostaju mi kaznene mere! – kaže Prof. Dr Goran Anačkov, sa departmana za biologiju i ekologiju na PMF u Novom Sadu.

Marko Marinković, izvršni direktor JP Vojvodinašume. - Ono što jeste problem je neusklađeno stanje na terenu i stanje u katastru. Nema jasne komunikacije između institucija. Često je ista površina bila predmet dve institucije gde je jedna institucija dodelila JP Vojvodinašume tu površinu za pošumljavanje a druga institucija dodelila poljoprivredi. Neće biti većeg pošumljavanja dok se ne reše problemi administracije i imovinsko pravni odnosi na terenu. Tu je problem poljoprivrede i šumarstva! Dakle, imate poljoprivredu koja je vrlo konkretna! Vojvodina je poljoprivredna regija. Ne samo opština nego i svaki pojedinac teško će da se odrekne poljoprivrede zarad šume koju će da čeka, u najboljem slučaju 30 do 40 godina, ako pričamo o topoli ili da čeka hrast 160 godina. Ko zna koja će generacija da ga dočeka. To je pitanje šireg društvenog konteksta i nekih interesnih grupa. Mnogo je lakše uraditi prenamenu zemljišta iz šumskog u poljoprivredno i građevinsko nego obrnuto! Šumsko zemljište je resurs i trebalo bi ga sačuvati i povećavati. Od Narodne skupštine pa do javnih preduzeća postoji čitav niz institucija u hijerarhiji koje moraju da rade svoj posao. Dakle u šumarstvu treba da se naprave strateška dokumenta,koja treba da budu pokrivena akcionim planovima koja treba da sprovode te strategije. Naravno, mi kao javna preduzeća moramo da se uklapamo u okruženje koje nam je stavljeno na sto. Dakle, u tom smislu samo jedan od segmenata jeste Narodna skupština, koja je inicijalni i najviši državni organ. Ako se struci stavi na sto površina na kojoj treba da se podigne šuma i ako je ona čista u imovinsko pravnom smislu i po svojoj lokaciji i položaju tu će se vrlo lako pojaviti šuma. – zaključuje Marko Marinković, izvršni direktor JP Vojvodinašume.

Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ - U svakoj opštini sigurno postoje površine koje bi se mogle pošumiti. Samo bi ih trebalo pronači i pravno obraditi u tom smislu ako sada imaju drugu namenu da se privedu nameni pošumljavanja. Osnovni ekonomski i finansijski instrument za pošumljavanje u Vojvodini bi trebalo da bude Pokrajinski fond za šume. On od svog osnivanja nije u kapacitetima i funkcijama koje se očekuju od takvog Fonda. S obzirom na to kakave su potrebe za pošumljavanjem u Vojvodini on raspolaže skromnim sredstvima. Najveći deo tih sredstava troši na izgradnju šumskih puteva za potrebe dalje seče i eksploatacije šuma! Prošle godine smo imali najdrastičniji primer kada je izmenama odluke o budžetu za 2020. godinu su ukinuta sva sredstva za pošumljavanje i ostala su samo sredstva za izgradnju šumskih puteva. Dakle došli smo do apsurdne situacije da Fond za pošumljavanje nije imao para za pošumljavanje! Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ je predložila izmene zakona i nekih pokrajinskih odluka kojima bi se moglo stanje unaprediti i dovesti dotle da bi se moglo vršiti pošumljavanje na velikim površinama. Izmene zakona su neophodne u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o šumama. Pošumljavanje je akt davanja za buduće generacije a mi to nismo spremni jer želimo sada i odmah korist za sebe. Ko će da misli šta će da bude za 50, 100 ili 300 godina!? – konstatuje Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“.

Vladan Glišić, nezavisni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije - Kao advokat i pravnik znam da u svakom društvenom procesu imate odmeravanje društvenog interesa. Procenite šta je u jednom trenutku društvu potrebnije. U jednoj fazi je društvu bilo potrebnije da imamo što više poljoprivrednog zemljišta. U Vojvodini je sada iscrpljeno poljoprivredno zemljište i potrebno mu je dati da se „odmori“. U Vojvodini bi se moglo proceniti da je u javnom interesu da se ide na pošumljavanje. Uopšte nije problem usvojiti novi zakon i promeniti ga. Ali za to treba da postoji društvena volja. Ne zaboravite pošumljeno zemljište ostaje da miruje i ne možete ga ekonomski eksploatisati u narednom periodu, a poljoprivredno zemljište vi možete da ekonomski iscrpljujete, eksploatišete i ubirate profit. Pravo pitanje je: ko su veliki tajkuni koji koriste poljoprivredno zemljište? Njima ne odgovara da ono ostane pošumljeno! Ja sam u svojim obraćanjima u javnosti pozvao grupe građana i udruženja koje se autentično bave nekim društvenim problemima, kao što su ekološka udruženja da mi se obrate i da u meri u kojoj budem mogao ja ću te teme pokretati u parlamentu. Realnu nemam neku moć da to sprovedem ali ću možda moći u nekom narednom sazivu parlamenta. – kaže Vladan Glišić, nezavisni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dragana Arsić iz Pokreta odbranimo šume Fruške gore - Mi imamo poslednji državni revizorski izveštaj o svrsishodnosti poslovanja na temu pošumljavanja i državni revizor je konstatovao da JP Vojvodinašume ne ispunjava svoje planove pošumljavanja. Oni su godišnje sadili 200 do 250 hektara što je neverovatno malo. Na nivou Srbije takođe je se neadekvatno pošumljava. Do pre dvadeset godine pošumljavalo se 10 000 hektara godišnje. Sada se na nivou Srbije pošumi nepunih 2000 hektara. Kada pitate donosioce odluka zašto je to tako oni prebaciju odgovornost s jednih na druge: od republičkih, preko pokrajinskih i lokalnih donosilaca odluka. Ovaj problem mora se rešiti kroz neki nacionalni projekat. Vojvodina je po mnogim stručnim analizama označena kao crvena tačka koja će najviše trpeti negativne posledice klimatskih promena. – zaključuje Dragana Arsić iz Pokreta odbranimo šume Fruške gore.

Miša Bojović, viša istraživačica na projektu „Otvoreni parlament“ u Crti - Smatram da je za svaku inicijativu građana prvo mesto gde bi trebalo da se obrate Narodna skupština. Narodni poslanici bi trebalo da reaguju na svaki zahtev građana. Međutim, vidimo da to nije tako. Komunikacija sa ovim sazivom parlamenta nije naročito uspešna. Imamo sada jednu novinu sa novim Zakonom o referendumu. Praktično predlozi koji dođu u formi narodne inicijative moraju biti stavljeni na dnevni red Narodne skupštine i skupština mora da ih razmatra. Svaki put kada se prepozna neki problem iz koga mi imamo ekspertizu i iz koga možemo ponuditi rešenja mi pokušavamo da komuniciramo sa predstavnicima parlamenta. Nekad više a nekad manje uspešno. Narodni poslanici bi i samoinicijativno trebalo da pokreću neke teme od društvenog interesa. Trebalo bi da kontrolišu predstavnike izvršne vlasti i da ih pozivaju na odgovornost. – kaže Miša Bojović, viša istraživačica na projektu „Otvoreni parlament“ u Crti.

Tekst i fotografije: Vojvođanska zelena inicijativa Link prema emisiji „Nema saosećanja sa budućim generacijama“: https://www.youtube.com/watch?v=mriRpgRW0Rw Link prema trejleru: https://www.youtube.com/watch?v=yNrb-UeOCYU Projekat “Parlament – Što da ne?” Vojvođanske zelene inicijative se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i uz podršku Evropske delegacije u Srbiji.