петак, 9. јун 2017.

Prijepolje – niste gospodari naših života

Prijepolje – niste gospodari naših života




Zelena patrola sa građanima koji se protive odluci SO Prijepolje o rešavanju problema odlaganja otpada


U doba demokratije, ljudskih prava i slobode govora i odlučivanja, građani Prijepolja i okolnih mesta se suočavaju sa jednim vrlo ozbiljnim problemom. Naime oni se osećaju kao da im neko sva ta prava uskraćuje i pitaju se da li to neko želi da gospodari njihovim životima. I to ne „neko“ nego njihova lokalna samouprava. Isti oni ljudi koji su demokratski birani na te pozicije u cilju poboljšanja kvaliteta života građana tog područja.




Dobro došli u Prijepolje! – Zoran Ružić, udruženje građana CIMAP

Poboljšavanje kvaliteta života građana se ogleda, između ostalog, i u tome da im se obezbede osnovni sanitarni uslovi za život. U te sanitarne uslove za normalan život spada i pravilno i propisno odlaganje smeća. Otpad jeste jedan od najvećih problema na svetu i sve je manje prostora na koji taj otpad može da se odlaže. Prijepoljska lokalna samouprava je izabrala lokaciju Strugovi,u zaštićenom prirodnom dobru, „Predelu izuzetnih odlika Kamena Gora“,za odlaganje otpada, po rečima građana ili reciklažni centar, po rečima lokalne samouprave…
Po rečima Dragoljuba Zindovića, predsednika opštine Prijepolje, koga smo uspeli da sretnemo na lokalnoj proslavi – prvomajskom uranku,u Strugovima je predviđena izgradnja trasfer stanice za separaciju i reciklažu otpada, a ne deponije.



S predsednikom SO Prijepolje na prvomajskom uranku

Međutim, s’ obzirom na sva neispunjena obećanja, meštani okolnih sela lokalnoj samoupravi više ne veruju. Lokalitet Strugovi se nalazi u „Području izuzetnih odlika Kamena Gora“ i po svim pravilima zaštićenih područja tu se ne može zbrinjavati/odlagati/reciklirati otpad.
Advokat Sreten Đorđević kaže da je njemu, kao pravniku i ekološkom aktivisti potpuno nejasno kako je lokalna samouprava uopšte i mogla da donese ovakvu odluku. Po njegovim rečima to je samo još jedan paradoks u praksi postupanja lokalnih samouprava koje sebe, ovakvim odlukama, stavljaju iznad državnih odluka i zakona. Za njega, kao advokata, ovo bi trebalo da je vrlo čista situacija, uzimajući u obzir da je izgradnja ovakvog objekta APSOLUTNO nedopustiva u zaštićenom prirodnom dobru.

Međutim, i on, kao i svi meštani, boji se starog dobrog recepta – ako ne može milom, može silom!




Tražimo samo da se poštuju Zakoni i standardi predviđeni za zaštićene prirodne vrednosti. – građani Prijepolja.

Ovaj recept obožavaju sve lokalne samouprave u Srbiji, ne samo u Prijepolju. Uvek je lakše na silu se izboriti sa nekim problemima nego kroz dogovor sa ljudima. Jer ljudi ima raznih i svi oni nešto zahtevaju. Kako kaže predsednik Opštine, gospodin Zindović: „Mi se već 20 godina borimo sa istim problemom deponije i kako nađemo neko pogodno mesto, nađe se neko kome će smetati deponije na tom mestu.“



Tako je u celoj Srbiji! – kaže predsednik SO Prijepolje

Možda niste našli to „odgovarajuće“ mesto, gospodine Zindoviću? Možda su svi ti ljudi imali pravo kada im je smetalo Vaše „odgovarajuće“ mesto? Možda…



Dragoljub Zindović, predsednik SO Prijepolje u razgovoru s Milicom Alavanjom, Zelena patrola

Po rečima Budimira Teševića Bude, predsednika Ekološkog društva „Prijatelji Sopotnice“ svi meštani su uvereni da je izgradnja reciklažnog centra, takozvane transfer stanice samo lepo upakovan naziv za izgradnju deponije.



Imamo idealan predlog za deponiju – kaže Budimir Tešević, Ekološko društvo Prijatelji Sopotnice

Armel Kurbegović, iz „Arhus centra Jugozapadne Srbije“ kaže da je lokalna vlast ovu lokaciju izabrala najpre zbog blizine magistralnog puta jer im je tako olakšan pristup kamionima bez uzimanja drugih faktora u obzir. A takvih faktora ima puno. Zaštićeno područje, blizina kuća, blizina škole, blizina stotina hiljada zasada malina, čime se ljudi ovde diče i u čemu vide budućnost za sebe i svoju decu.
Ljudi, „obični“ građani su uvek za dogovor. Uvek za neki vid razgovora i uzimanja u obzir i njihovog mišljenja. Svi su oni svesni da sadašnja deponija predstavlja najveće ruglo Prijepolja i da svaka osoba koja u Prijepolje dođe, odlazi odatle sa gorkim ukusom smeća u ustima. Sadašnja deponija se nalazi uz magistralni put i nemoguće je zaobići i ne osetiti. Svi se slažu da je krajnje vreme da se nešto promeni i da se izgradi nova deponija ili transfer stanica. Da se izdradi nešto što će bar malo ulepšati život ovom ljudima ali ne po svaku cenu. Ne po cenu početka uništavanja prirodnih lepota koje oni imaju i koje žele da sačuvaju i za sebe i za svoju decu.
Meštani predlažu da se nađe rešenje koje će biti u skladu sa zakonom, u skladu sa očuvanjem prirode ovog prostora, u skladu sa njihovim željama da njihova deca, i deca njihove dece ostanu da žive tu gde su rođeni. Ne zato što nemaju gde drugde, nego zato što žele tu da ostanu jer im je tu najlepše. Predlažu da se i oni pitaju.

A lokalne samouprave?

Lokalne samouprave treba da se zapitaju zašto iz godine u godinu sve manje mladih ljudi želi da ostane u ovoj zemlji i u svojim gradovima i selima.
Nije lako biti vlast.
Još je teže biti čovek…
Dino Mujanović, novinar saradnik, Vojvođanska zelena inicijativa
Link prema emisiji „Prijepolje – Niste gospodari naših života!“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“: https://www.youtube.com/watch?v=dznjPLkMPBo
Projekat Dokumentarni tv serijal „Zelena patrola na delu“ finansira Švedska u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

Linkovi prema objavljenoj informaciji: 


петак, 2. јун 2017.

TEMSKA – MI SMO ZAKON!

Borba za Toplodolsku reku

TEMSKA – MI SMO ZAKON
Hidrocentrale u Parku prirode?!


Zakon nekad, zakon sada. Neke stvari se nikada ne menjaju.
Davne 1963. godine brdo na Staroj Planini se obrušilo i pregradilo reku Visočicu. Voda iz Visočice se akumulirala i napravila jezero na mestu gde se brdo obrušilo. Kasnije, 80-ih i 90-ih je na tom mestu završena izgradnja brane kako bi situaciju koju je priroda tako namestila čovek mogao da iskoristi u potpunosti. Voda iz akumulacije se koristi za snabdevanje Pirota i Niša elektricnom energijom.

Faza 2 tog projekta je trebala da bude pregrađivanje Toplodolske reke i njeno usmeravanje ka toj istoj akumulaciji u cilju povećanja kapaciteta proizvodnje električne energije i izgradnja tunela za tu namenu. Izgradnja tunela je stopirana 2004. godine kada je skupština opštine Pirot izlasala obustavljanje radova. Posle ovoliko godina, iz neke fioke je ispao taj projekat koji je, eto, već započet i hajde da ga onda i završimo. Sledeća aktivnost je sprovođenje reka ka jezeru kroz tunele napravljene samo za tu namenu. Tunelima se voda dovodi ali i odvodi iz jezera u slučajevima „viška voda“. Sve to zvuči lepo dok se ne znaju detalji.

A detalji su najbitniji.
Ni prilikom izgradnje prve faze, ni prilikom izgradnje druge faze projekta meštane, vrlo zainteresovanu javnost, niko ništa nije pitao.Nikakva dokumentacija, osim tehničke nikada nije postojala. Pregrađivanjem reke dolazi do unistavanja biljnog i zivotinjskog sveta, riblji fond nestaje. Toplodolska reka je čuvena po ribljim vrstama koje naseljavanju brdske reke.– kaže Dušan Jovanović, ribolovac iz Niša, koji skoro svaki svoj slobodan dan koristi na obalama Toplodolske reke.
Žitelji naselja Temska se već dugo bore da do izgradnje faze 2 ovog projekta nikada ni ne dođe.

Tomislav Pančić, predsednik MZ Temska kaže da je i rok trajanja same akumulacije odavno prošao i da je poslednje što treba da se radi, jeste da se širi kapacitet te akumulacije. Pored toga, po njegovim rečima, sama Toplodolska reka, kada je u bujičnom periodu je toliko zamuljena da bi vrlo brzo zamuljila i zagušila i sam tunel. To su verovatno, između ostalih, i razlozi zašto ovaj projekat nikad nije imao sve potrebne dozvole i zaživeo.

Dušan Mitić, dipl. inž. elektrotehnike i odbornik u Skupštini grada Pirota kaže da je Eletroprivreda u tri navrata pokušavala da dođe do građevinske dozvole i da je Skupština grada Pirota to svaki put sprečila. Skupština grada postupa u interesu i po „nalogu“ građana. Građani celog tog kraja su protiv nastavka izgradnje tog projekta i prosto se osećaju kao da im neko nameće nešto što nije u njihovom najboljem interesu. Logično je da se pitaju i u čijem je to interesu ako nije njihovom?

Takođe jedan od žitelja Temske i poštovalac staroplaninskog kraja i načina života ljudi u tom kraju, Aleksandar Jovanović Ćuta se pita zašto je izgradnja ovog tunela i presecanje jedne male, brdske, čiste reke u nacionalnom interesu kako su saopštili ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije Aleksandar Antić i direktor HE Pirot Ljubomir Stojanović.

Nikakva javna rasprava, nikakvo predstavljanje projekta nije inicirano da se lokalnoj zajednici predstavi taj „dobitak“ po njih i po celu naciju. Naprotiv, njih niko ništa nije ni pitao. A u prirodi ljudi je da se oni sami pitaju ako ih već niko ništa ne pita. Pitaju se da li ovom dodatnom proizvodnjom električne nergije EPS pokušava da popravi i „prikrije“ gubitke u sopstvenoj mreži, koji su višestruko veći nego evropski prosek. Pitaju se da li će to i od Evrope, ka kojoj toliko žurimo, moći da se „sakrije“ gubitak u mreži i transportu električne energije uništavanjem prirodnih dobara i lepota i ozbiljnih turističkih potencijala.

Ljudi u ovom kraju žive od zemlje i prirode. Zemlju hrani sunce a zaliva voda. Voda iz njihovih reka. Reka koje oni čuvaju jer znaju koliko su im one blago.
Ljudi u ovom kraju se raduju mogućnosti iskorišćavanja tog prirodnog bogatstva koje oni imaju u ekološke i turističke svrhe. Oni se za to opredeljuju. Za samoodrživi razvoj koji će ono što oni imaju sačuvati i za buduće generacije ali i za sve koji vole da uživaju u prirodi i prirodnim lepotama. Njihov glas se sasvim jasno i glasno čuje. Samo ih treba pitati i saslušati.
  • Mi smo zakon!- poručuju građani Temske, mesta na Staroj planini, koja je proglašena za Park prirode.
Autor teksta: Dino Mujanović, novinar saradnik, Vojvođanska zelena inicijativa

linkovi prema tekstovima o ovoj temi:

link prema emisiji "Temska - Mi smo zakon!"
https://www.youtube.com/watch?v=bOS4stxOT-Q







Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.