Zelena patrola na delu: јул 2017

петак, 28. јул 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

понедељак, 17. јул 2017.

“Zelena patrola”: Kad mi tamo a ono SANACIJA DEPONIJE! – Kraj mukama građana Zajače ili čekanje poteza “novih igrača”?

Kompanija ,,Farmakom” je 2006. kupila rudnik i topionicu u mestu Zajača kod Loznice. Privatizacijom ovog dobra povećala se proizvodnja sirovog olova kao i reciklaža starih akumulatora. Međutim, kako kažu stanovnici ovog mesta, povećanu proizvodnju nije pratila i povećana kontrola zagađenja u fabrici i okolini fabrike.

Nakon privatizacije proizvodnja je povećana ćak za 4 puta, pored tri postojeće peći, kupljene su još tri. Milomir Gogić, poljoprivrednik iz Zajače ukazivao je kako postoji nedozvoljena količina olova u vazduhu, vodi i zemljištu. Pored isparenja iz ove fabrike, još jedan veliki problem meštana je svakako i deponija olova.

Osnovna škola se nalazi na samo sto metara od topionice, te su deca bila direktno izložena olovnim isparenjima. Meštani, koji su imali hrabrosti i oni koji nisu radili u ovoj fabrici, odlučili su da testiraju nivo olova u krvi svoje dece. Rezultati su bili poražavajući. Od 52 testirane dece, čak 50-oro je imalo sto posto više olova u krvi od dozvoljenog.

Dalibor Pahla, bivši radnik fabrike Farmakom i otac troje dece, kojima je izmeren visok nivo olova u krvi, imao je samo jednu želju da se njegova deca izleče. Sada je porodica Pahla u Nemačkoj gde deca imaju adekvatnu terapiju i negu.

Zelena patrola je posetila Zajaču nekoliko puta, nakon objavljenje priče o ovom problemu. U razgovoru sa Slobodanom Živanovićem, predsednikom MZ Zajača, dobijene su informacije o tome da je fabrika zatvorena, ali ne iz ekoloških već iz finansijskih razloga. Nakon zatvaranja fabrike ostala je deponija čije su se otrovne materije, prilikom kiša i vetrova, raznosile po Zajači i okolnim mestima, a vodenim putevima stizale čak i do Crnog mora.

Lokacija na kojoj se radi sanacija deponije

Vlada Republike Srbije je, iz budžeta odvojila novac, oko 2.200.000 evra, za sanaciju deponije. Rok za završetak sanacije bio je 05. maj 2017. Međutim, došlo je do obustave rada, zbog kako kaže Živanović, problema u projektu i potrebe izrade još nekih projekata.

Slobodan Živanović, predsednik MZ Zajača

U periodu kada je Farmakom radio i zagađivao, Zavod za javno zdravlje iz Šapca, odradio je testiranja i objavio da voda iz mesnog vodovoda u Zajači nije za piće, a ne preporučuje se čak ni za kupanje, niti napajanje stoke ili zalivanje zemljišta. -Trenutno se ovaj problem rešava uvođenjem vodovoda.- kaže Slobodan Živanović.

Fabrika je zatvorena, deponija delimično sanirana, reklo bi se, ide se lagano ka rešenju problema…Kad ono međutim…

Rudnik je ponovo prodat na licitaciji. U razgovoru sa Miroslavom Mijatovićem iz Podrinjskog Anti-korupcijskog tima saznajemo da je rudnik kupio jedan mladić, koji je svoju firmu registrovao u APR-u, godinu dana pre licitacije, sa početnim kapitalom od 500 dinara, te da je uplatio depozit prilikom kupovine rudnika od 117 miliona dinara. Mijatović ističe da se donosioci odlika nisu bavili poreklom ove imovine, a takođe ne zna se ni šta je tačno plan nove firme koja je kupila rudnik.

Ko je novi vlasnik rudnika u Zajači – Miroslav Mijatović, Podrinjski Antikorupcijski Tim

Izgleda da stanovnicima Zajače ostaje samo da čekaju sledeći potez novih igrača.

Link prema emisiji "Zajača - Kad mi tamo a ono međutim", iz dokumentarnog tv serijala "Zelena patrola na delu": https://www.youtube.com/watch?v=tTALrpYDdBU

Autorka teksta: Nina Kemera, novinar saradnik, Vojvođanska zelena inicijativa

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

Velika pobeda ekoloških aktivista: NEĆE BITI GRADNJE VISOKIH BRANA NA LIMU

Poražen energetski lobi!

Izgradnja hidroelektrana, Brodarevo 1 i Brodarevo2, na granici Republike Srbije i Republike Crne Gore obustavljena je konačnom presudom Upravnog suda Srbije, nakon višegodišnje borbe aktivista i nevladinih organizacija iz Brodareva, Srbije i regiona…

Na protestu u Kumanici podrška ekologa iz regiona

U junu 2017. godine stiglo je, udruženju Prijatelji Brodareva, rešenje Upravnog suda Republike Srbije kojim se poništava Rešenje o obimu i sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekata Brodarevo 1 i 2. Prema rečima ekoloških aktivista, brane bi predstavljale opasnost po životnu sredinu, ekosistem i zdravlje građana Brodareva i okolnih mesta.

Spomenik prirode Sopotnica bi bila ugrožena gradnjom visokih brana na Limu

Presuda Upravnog suda kojom se obustavlja projekat je konačna, i na nju kompanija “REV” koja je, od 2008. godine, pokušavala dobiti dozvolu za izgradnju brana, nema pravo žalbe.

Pravni zastupnik nevladinih organizacija iz Prijepolja i Brodareva, Sreten Đorđević kaže za Zelenu patrol, da je ovakva odluka pokazala da nevladine organizacije imaju moć i kapacitet da utiču na postupke koji, od samog početka obiluju nezakonitostima, poput projekata Brodarevo 1 i 2.

Sreten Đorđević, pravni zastupnik ekoloških aktivista i udruženja

– Ovo je jedan od pokazatelja da ekološki aktivisti, ujedinjeni na nacionalnom i međunarodnom nivou, “naoružani” istrajnošću i odlučnošću, mogu uspeti u zaštiti i očuvanju životne sredine i prirodnih dobara. – kaže, advokat Sreten Đorđević.

Ovako izgledaju reke ispod brana

Podsećamo da aktivisti i nevladine organizcaije, borbu za očuvanje Lima i Polimlja vode godinama. Pored mnogih spornih dokumenata koji se tiču ovih projekata, najproblematičnija je bila upravo Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovaj dokument nije bio usklađen sa zakonima Republike Srbije, pozivao se na nepostojeća dokumenta, određena područja koja bi bila ugrožena nisu ni spomenuta u studiji, a sumnja se da nije ni bilo terenskih analiza, koja bi pokazale uticaj ovog projekta na životnu sredinu. U međuvremenu su, ekološki aktivisti, bili i pretučeni na Javnoj raspravi u Prijepolju.

Stanovnici ovih krajeva uglavnom se bave poljoprivredom – Amel Kurbegović, Arhus centar Jugozapadne Srbije

Okolina reke Lim, kod mesta Brodarevo, obiluje raznolikom florom i faunom. Vidre, određene rečne vrste ribe i druge životinjske vrste bile bi ugrožene izgradnjom brana. Akumulacijom ogromne količine vode u branama postojala bi veća opasnost za građane u ovom području od oboljenja respiratornog sistema, i drugih bolesti uzrokovanih povećanjem vlage i zadržavanjem štetnih materija u ovom delu reke. Takođe, povećala bi se opasnost od poplava, a sela u okolini brana bi ostale bez prilaznog puta, zbog čega bi stanovnici morali da napuste ovaj kraj tj. Imali bismo ekološke izbeglice. Zarad izgradnje ove brane, aktivno muslimansko groblje, moralo bi, u suprotnosti sa zakonom, biti premešteno, a mnogi značajni kulturno-istorijski spomenici bili su pod pretnjom da budu potopljeni i uništeni.

Zelena patrola s Esadom Kurbegovićem, Prijatelji Brodareva

Nakon ove presude, građani Brodareva i okolnih mesta uz reku Lim, moći će da nastave svoj život u skladu sa prirodom, da se bave poljoprivredom i da rade na poboljšanju turizma u Polimlju…

Autor teksta: Ena Entina GUCUNSKI, novinar saradnik

Vojvođanska zelena inicijativa

Preporučujemo da pogledate emisiju “Brodarevo-Hoće brane na sve strane”, iz dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”:https://www.youtube.com/watch?v=r6gUGodmQrk

linkovi prema objavljenom tekstu:

https://www.jutarnjiglasnik.info/ekologija/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu-porazen-energetski-lobi/

https://transformator.bos.rs/vesti/196/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista_-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu.html

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu/

http://www.vesti.rs/Vesti/Velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-Nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-Limu.html

https://serbia-energy.eu/sr/single-feed/?postid=8464

http://www.agronews.rs/pobeda-ekologa-nece-biti-gradnje-brana-na-limu/

https://www.pinterest.co.uk/pin/243475923588018513/

http://www.ravnica.info/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu/

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

понедељак, 10. јул 2017.

GMO - Da se narod pita!

Naše je najbezbednije

GMO – Da se narod pita!

Srbija. Zemlja bogata, plodna i samoodrživa. Mogla bi da bude! Dovoljno obradive zemlje po glavi stanovnika, dovoljno prirodnih resursa, ozbiljne naučne institucije sa isto toliko ozbiljnim programom razvoja i unapređivanja sorti i kultura sa dugogodišnjim rezultatima u svetu. Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, koju podržava 80% građana Srbije, koji su u 135 opština u Srbiji, rekli NE GMO!

Po rečima Prof. dr. Miodraga Dimitrijevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prvo spominjanje GMO je bilo 2001. god. kada se obelodanila priča o uvozu genetski modifikovanog kukuruza. Jedno od glavnih pitanja koje naučnici od tada stavljaju sami ispred sebe je „da li čovek ima prava i znanja da se igra Boga?“

Prof. dr. Miladin Ševarlić, agroekonomista tvrdi da jak GMO lobi utiče na donošenje odluka i da postoji mogućnost ignorisanja mišljenja i volje svojih građana. Po njegovim rečima, formiranje Stručnog Saveta Za Bezbednost Hrane je dobar potez ali bez stručnih ljudi u tom Savetu, verovatno i jalov. U Savetu nema ni jednog genetičara, niko od članova nije osposobljen, niti ima naučne reference koje bi opravdavale činjenicu da taj Savet odlučuje o bezbednosti hrane koju jede 7,5 miliona ljudi u ovoj zemlji.

Zakon o Genetski Modifikovanim Organizmima koji je donet u proleće 2001. god., je kako kaže Prof. dr. Dimitrijević, bio u skladu sa svim što je Srbiji potrebno. Taj Zakon je bio u skladu sa evropskim propisima, nije izričito zabranjivao promet, izričito je zabranjivao setvu. Tada smo bili prva zemlja u regionu koja je donela takav zakon. Međutim, trenutno je na snazi Zakon iz 2009. god., koji dovodi u pitanje Svetska Trgovinska Organizacija, zbog toga što, navodno, ovaj Zakon osporava „slobodan promet robe“, kao jedan od osnovnih postulata EU.

Imamo savršene uslove da budemo zemlja zdravstveno bezbednih proizvoda i organske hrane. Jedno od rešenja, u poljoprivredi, je da se ulaže u propagiranje i razvoj organske poljoprivrede, u male proizvođače. Poljoprivredni instituti i fakulteti u Srbiji su puni mladih i talentovanih ljudi koji nastavljaju rad svojih prethodnika i vrlo su kvalifikovani da očuvaju naše autohtone vrste i sorte. Time se čuva i zdravlje cele nacije, koja bi pojavom GMO proizvoda postala veštački hranjena nacija. Prof. dr. Danica Grujičić se pita da li ljudi iz vrha korporacija hrane svoju decu tim proizvodima. Da li bi oni dozvolili da njihovi najbliži budu deo eksperimenta zvanog GMO?

Ljudi iz struke, agronomi, poljoprivrednici, naučnici predlažu razna zdravija, samoodrživa i dugotrajnija rešenja. Stalnim ulaganjem i inovacijama u poljoprivredi, podsticajima i drugim merama, pomoći, pogurati, dati ruku srpskom seljaku. Seljak je vredan, seljak će se prilagoditi i uvek, kada može da bira, izabrati zdravije.

S druge strane, sa ekonomskog aspekta, ukoliko se dozvoli upotreba i promet GMO, to ce značiti potpuno potpuno prepuštanje srpskog tržišta stranim korporacijama, zavisnost od stranih kompanija i delimični gubitak suvereniteta države.

Zakon se, valjda, odnosi na sve. I na političare i na seljaka i na građanina. Da li je zaista GMO lobi toliko jak da može polako i da počne da se igra Boga? Mešanjem u zakone, meša se i u interna pitanja jedne suverene države. U pitanja u koja treba da se mešaju samo građani ove zemlje a građani su rekli STOP GMO u ogromnom broju.

- GMO je deo problema a ne rešenja! Jer, kada bi se dala prilika našoj nauci i struci, kada bi se podržala proizvodnja autohtonih proizvoda u Srbiji, kada bi se ispoštovola volja građana to bi bilo i ekološki održivo i ekonomski opravdano i socijalno pravedno. Ne bi uopšte ni postojala potreba da se razmišlja o GMO! Domaće je najbezbednije! – zaključuje prof. Dr Dimitrijević