Ruža Helać, autorka dokumentarnog tv serijala "Zelena patrola na delu"
Zaštita životne sredine je siroče bez oba roditelja
Izvor: SEDMA SILA
Intervju: Miša Antonić
Naslov: Ruža Helać
Zelena patrola je uvek sa građanima koji se bore! Topli do, Stara planina
Ružu Helać sam upoznao u redakciji ovog portala. Bilo je to ćaskanje uz kafu. Ali tu istu Ružu sam tek kasnije upoznao kroz priloge koje je slala i šalje portalu Sedma sila. Te dve Ruže nisu se mnogo razlikovale. Ona prva bila je kratka, jasna. Izgledalo je, kao da zna šta hoće i da ima svoj cilj. Ona druga uporna, dosledna. Tipičan realizator one prve. Prilozi utemeljeni u slici i reči, sagovornici pažljivo odabrani. Saradnici edukovani. Borci! I naša rubrika EKO LIFE SRBIJA zahvaljujući uglavnom prilozima njene “Zelene patrole na delu” dobijala je popriličnu pratnju. U saradnji dugoj devet godina koja je počela objavljivanjem vesti o izlivenoj naftnoj mrlji na Velikom bačkom kanalu i uklanjanjem te vesti sa nekih portala više smo mi u portalu Sedma sila posustali nego Ruža i njena ekipa. Prilozi su pristizali sa raznih krajeva Srbije a mi smo često prioritet objave davali nekim drugim temama. I “kazna” je stigla u vidu naknadne pameti kada je već postalo jasno da teme koje tretiraju probleme zaštite životne sredine postaju sve prisutnije u našim životima. Tako i toliko da emitovani sadržaji o našem odnosu prema životnoj sredini izazivaju postiđenost zbog tolike količine nemara i nedostatka ekološke svesti kod nas. Slike otpada koje naše reke nose, odnos prema prirodnim izvorima i bogatstvima savesnom čoveku nalažu kajanje, čuđenje… Od doživljaja do doživljaja ali u svakom slučaju u pitanju je sasvim ozbiljan problem - nedovoljno razvijene ekološke svesti u našem odrastanju. Ne može mi niko objasniti da bacanje smeća u reke, zbog ličnog zadovoljstva, seča drveća zbog zarade ili nekih drugih uglavnom ličnih i opšte društvenih gibanja nije odraz vaspitanja, nekulture… Sve zajedno je to necivilizacijsko ponašanje! Još više i gore od toga ako se država i njene institucije busaju u prsa kako slede svetske i evropske ekološke vrednosti a u svom dvorištu gaje ekološki korov - čitaj ljude bez svesti o važnosti života u očuvanoj životnoj sredini.
Ruža Helać u svojim aktivnostima, sa svojom “Zelene patrolom na delu”, insistira upravo na tome - povećanju svesti o značaju zaštite životne sredine. Zbog svog rada i doprinosa Ruža Helać, mašinski inženjer, književnica, novinarka, slobodni umetnik je laureat priznanja „Petar Lalović“, koje se dodeljuje za naročit doprinos podizanju ekološke svesti. Priznanje će joj biti dodeljeno na ovogodišnjem Internacionalnom festivalu turističkog i ekološkog dokumentarnog filma VRMDŽA FEST u subotu, 29. jula u selu Vrmdža.
I kao čestitka, ali i osećaj zadovoljstva što je ovaj portal na neki način doprineo širenju Ružine misije lepog zdravog života u nadi da će drugima biti uzor Ruža Helać, je danas moja sagovornica.
1.) Sasvim je jasno. Mi smo decenijama, na zaštitu životne sredine, gledali kao na one priče po sistemu “trla baba lan” da bi danas čitali, isto tako bez naročitog uzbuđenja, pogotovo bez straha, da je Srbija jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi? Gde su koreni takvog odnosa?
Zaštita životne sredine podrazumeva: temeljno obrazovanje, visoka moralna načela, sposobnost samoodricanja, vladavinu prava koja neguje podstičuće okruženje, finansijski potencijal i ODGOVORNU VLAST! Danas se živi fatalistički, bez ikakve ideje o budućnosti! Mi živimo agoniju! Sunovrat morala, na ovim prostorima, je počeo devedesetih godina prošlog veka. “Rat je poslednje utočište hulja” rekao je dr Džonson. Visoka moralna načela su jedina brana koja može sačuvati narod u teškim krizama. Naši narodi nisu položili taj test! Mi smo narod koji je “rođen” u raju, imali smo sve: reke, planine, naftu, ravnice, idealnu klimu…I šta smo mi uradili s tim bogatstvom!? Pretvorili smo Srbiju u deponiju! Reke su ili zagađene ili “ucevljene” za potrebe MHE, zemljište je zbog prekomerne eksploatacije ispošćeno i zagađeno, dok od posledica zagađenja vazduha umire godišnje oko 15 hiljada građana. Ne zaboravite da su mnogi narodi na planeti nestali u prošlosti. Istorija čovečanstva je istorija moralnog posrnuća, bede i ratova! Rat je najveći zagađivač: i duhovnog i fizičkog sveta. Ali ratovi nisu na taj način tema u medijima i javnosti. Tema zaštite životne sredine se trivijalizuje i svodi na: sprečavanje da voda kaplje iz česme, da se opušak baci na ulici, da se papirići ne bacaju….na tom nivou (ne)obični građani Srbije doživljavaju i komentarišu zaštitu životne sredine. Za to vreme se kanalizacija izliva u reke, brutalno seku šume, nemilosrdno zagađuje zemljište radi visokog prinosa, eksploatišu rudna bogatstva bez primene savremenih tehnologija, gradi gumara i vetropark na poljoprivrednom zemljištu prve klase…Građani Srbije su osuđeni na umiranje u “dušegupki”, u šta se naša zemlja u međuvremenu pretvorila, ili odlazak iz Srbije. Za ministre se biraju opskurni likovi, osvedočeni prevaranti, koji izazivaju satirične komentare u medijima i zabavljaju javnost, bez ikakve namere da počnu rešavati probleme u oblasti zaštite životne sredine.
2.) Zaštita životne sredine ne traži od nas neko posebno specifično znanje, ali kad pogledamo svoje okruženje utisak mi nemamo ni osnovno. Kažem osnovno, ali evo nisam siguran da bi tačno mogao definisati šta znači to “osnovno” znanje osim da je u pitanju vaspitanje. Ako mi kažete da je to ono kada roditelji govore “ne bacaj papir na ulici”, “ne bacaj smeće u reku” i sl. Teško ću prihvatiti konstataciju da su roditelji već decenijama prestali da to govore. A i ako jesu,zašto je postalo nevažno kakva će nam voda, vazduh, zemlja biti?
Dobrota je početak i kraj svega. Kad god ne znate šta da učinite izaberite da budete dobri. Poslušajte svoj unutrašnji kompas. To je sigurno ekološki! Zaštita životne sredine u javnosti je prikazana kao neka vrsta extra komfora i ekskluzive. To je rezervisano samo za “posebne”, one kontroverzne bogataše, koji grade vile u nacionalnim parkovima i dižu ograde do neba. Kad bi mogli i nebo bi ogradili! Zaštita životne sredine je početak i kraj svega! Građani koji žive u zagađenju su osobe bez dostojanstva! Mi smo pristali na to mizerisanje zbog lenjosti duha koju kod građana neguje vlast forsirajući medijske sadržaje kao što su reality sadržaji na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Vlast je postigla da se društveno prihvatljivim učini: pljačka i otimačina, konzumacija droga, partnersko i svako drugo nasilje,…Mediji služe da prostotom i lažnim sjajem zapljusnu javnost! A sve je to, i - bukvalno! – zagađenje. Sve je ovo moguće jer nema odgovornosti, onih koji upravljaju zajedničkim resursima građana Srbije, za zajedničko opšte dobro!
Zelena patrola je glas građana u javnosti!Reka Krivaja, Srbobran
3.) Vi ste dugo u ovom poslu. Da li kod nas nagomilani ekološki problemi povećavaju svest ljudi za potrebom održavanja životne sredine?
Ne. U prvi plan kao vrednost, u “našem” društvu je stavljen profit. Što je veća globalna pretnja, od klimatskih promena i zagađenja, to je veća neodgovornost i alavost bogatih i manja očekivanja siromašnih! Svi polaze od toga: Zašto da “popravljam” klimu na planeti!? Rešenje vide u tome da: Što pre “zgrnu” što više novca! Jer…onda će moći da kupe kuću i imanje na onom delu planete gde nema zagađenja. Što je veća opasnost od sila koje priroda koristi (poplave, požari, peščane oluje, tornada, vulkani, zemljotresi, epidemije...) da se reši čoveka to je veća gramzivost stanovništva na planeti! Ne postoji novac koji može zaustaviti prirodne sile! Čovečanstvo je poraženo! Od raja, što je bila planeta Zemlja, je stvorilo pakao! Više niko ne umire od starosti. Ovde se, naročito u Srbiji, umire od ropskog rada, gladi ili kokaina! I da se vratim na pitanje: Akademska zajednica, koja bi trebalo da bude pokretačka snaga svakog društva, se prodala i tu vlada užasna hipokrizija. Stručnjaci i naučnici imaju znanja ali ih ne dele sa zajednicom već naplaćuju od političara ćutanje i prikrivanje naučne istine.
4.) Da li mediji daju dovoljno prostora ekologiji?
Mediji su, čast izuzecima, takođe, profitno orjentisani. Uzimaju onoliko istine i onu stranu istine koja će im doneti naklonost, finansijskih i političkih, moćnih oligarhija. Nekada bi najveća kazna za novinara bila da se sumnja da se nekome prodao. Sada se novinari ponose činjenicom da imaju podršku političara. Ponosni su na trivijalne znake naklonosti finansijskih i političkih moćnika. Mnogi tzv. novinari žive od prodaje ličnog dostojanstva i odricanja od istine a ne od svog novinarskog umeća. Dozvolili smo da nam se nametne društvo relativnih istina. Istina je robinja u službi politike i profita! Mediji više nikad neće biti sredstvo informisanja. Oni su jednostavno propagandna glasila različitih zainteresovanih strana. Čovečanstvo će morati da istinu traži na drugom mestu. Ne znam gde i ne znam kako. Međutim, mislim da dolazi vreme kada će laž doći na naplatu! Laž je sve niti ovog društva razorila! Laž je postigla cilj i šta sad!? Naše društvo je došlo u fazu kada više nije bitno šta o čemu mislite, šta govorite i šta radite. Život većini neprivilegovanih građana je neizdrživ. To bi mogla biti, i mislim da će biti, odskočna daska za promene. Život traži nove bolje ljude!
Ruža Helać, autorka serijala Zelena patrola na delu sa Milicom Alavanjom, novinarkom i montažerkom, foto Rajko Karišić
5.) Da li građani Srbije poseduju u dovoljnoj meri ekološku svest da bi zaštitili prirodu, sebe i životnu sredinu?
Jeste problem što građani ne znaju dovoljno o zaštiti životne sredine i nemaju ekološku svest. Uzrok je u moralu vlasti i siromaštvu građana. Vlasti su od početka devedesetih godina pogodovale najnižim strastima i porivima građana. Filozofija koja od tada vlada je: Mi nemamo novac da postavimo kontejnere i rešimo problem zbrinjavanja otpada. Mi nećemo vas kažnjavati zbog bacanja otpada (opasnog, nedicinskog,…) a zauzvrat vi nemojte tražiti od nas da budemo odgovorna država. Mi nećemo tražiti od vas da budete odgovorni građani! Kada bi država bila uređena ne bi bilo presudno da li građani imaju dovoljno ekološke svesti. Poštovanje Zakona, standarda, pravila i procedura bi pogodovalo stvaranju ekološke svesti društva, a sistem bi štitio prirodu i kvalitet života građana. Da građani imaju u dovoljnoj meri ekološku svest oni bi zahtevali od države da odgovara na potrebe građana i da obezbedi građanima život dostojan čoveka: život u čistoj životnoj sredini!
6.) Kako Vi doživljavate na terenu ekološku svest kod naših građana?
Mnogi “obični” građani koji su postali žrtve zagađenja i uništavanja životne sredine su se pobunili iz egzistencijalnih i zdravstvenih razloga tj. iz vrlo praktičnih i sitnosopstveničkih razloga. Međutim, pošto su predstavnici vlasti neobrazovani i neodgovorni problemi na terenu eskaliraju, dugo traju i posledice pogađaju sve veći broj građana. Duga borba za zdrav vazduh, vodu i zemlju, - bukvalno za goli život! – osvestili su neke građane i od njih napravili ekološke aktiviste. U suštini svaki građanin koji je dobar domaćin on je ekološki osvešćen! Vlast ne želi da ulaže tj. investira u zaštitu životne sredine već taj novac ulaže u svoj lični marketing i prikrivanje ekoloških problema. Nećete verovati: Novac iz budžeta namenjen zaštiti životne sredine troši se na korupciju tzv. ekoloških OCD i stručnjaka iz naučne zajednice da ćute a ne na rešavanje ekoloških problema. Za to je najbolji primer finansiranje ekoloških OCD na konkursima, koje objavljuju lokalne, pokrajinske i republičke institucije. Sav novac odlazi OCD koje promovišu predstavnike vlasti i prikrivaju probleme u zaštiti životne sredine. Stručnjake i naučnike korumpiraju kroz finansiranje “projekata”. Biti ekološki osvešten građanin je uzrok ogromne patnje kod ljudi koju proizvodi osećaj beznađa koji šalju uhlebljeni donosioci odluka.
U Loznici, ispred SO čekamo odbornike koji treba da donesu odluku o realizaciji projekta Jadar
7.) Vi ste se borili i borite se sa zagađivačima na terenu, rušiteljima eko sistrema…? Da li ste i u kojoj meri zadovoljni reakcijom države na Vaše pozive, upozorenja, proteste… blokade?
Država se pravi mrtva ili je stvarno mrtva! Ni jedan problem nije rešen, niti ima pokazatelja da država namerava da reši probleme iz oblasti zaštite životne sredine. Država je prodala budućnost naše dece stranim investitorima koji ne poštuju Zakone, standarde, pravila i procedure koji se odnose na zaštitu životne sredine. U Srbiju je sa stranim investitorima došao robovlasnički sistem, minimalna plata kao osnovna i jedina plata, zagađenje kao neminovnost, oduzimanje privatne imovine građanima bez adekvatne finansijske nadoknade…Naša vlast je naše živote i našu imovinu stavila na raspolaganje brutalnom neoliberalnom kapitalizmu. Mi nigde nemamo ni naznake države. Oni koji su to shvatili na vreme odlučili su da se obogate pred očima ostalih građana koji su prestravljeni nefunkcionisanjem pravne države i nedostatka pravde.
8.) Zašto različito mislimo i radimo kada znamo kakav je značaj vode, da drveće ima višestruku ulogu u očuvanju uslova za naš život, a ne samo proizvodnju kiseonika.
Šume, rudnike, poljoprivredno zemljište, reke… vlast doživljava kao mogući izvor trenutnog bogaćenja! Šuma je samo drvna masa koja će odmah i sada doneti profit moćnom pojedincu! Posledice će trpeti siromašni građani koji su osuđeni na život pored iskrčenih šuma. Jasno je da se ta štetna praksa u celom svetu sprovodi uprkos konferencijama o zaštiti klime. Zašto? Zato što su velikim kompanijama, koje snabdevaju svetsko tržište proizvodima za kratkoročnu upotrebu i komformizam, potrebne sirovine. Najbogatiji su oni koji iz prirode uzimaju, direkno i neodgovorno, ono što se stvaralo milionima godina i što je nenadoknadivo! Čovečanstvo odavno živi na dug i troši resurse budućih generacija. Stvorili smo svet u kome ni mi ne možemo da živimo! Neoliberalni kapitalizam i globalizam su nas ubedili da možemo živeti bez kiseonika i vode za piće ali ne i bez mobilnog telefona! Ovo je sumrak čovečanstva!
Tim Zelene patrole u NP Prokletije (Crna Gora) sa ekološkim aktivistom
9.)U kojoj meri je neophodno poznavati zakone prirode da bi se ona zaštitila?
Potrebno je da se čovek okrene sebi i da analizira šta ga usrećuje a šta ga onespokojava. Videće da su najvažnije stvari, koliko do juče, bile besplatne: kiseonik, voda za piće, ljubav…Onog časa kad je zavladao potrošački mentalitet pokušali su da nas ubede, i mnoge su ubedili, da se sve to može kupiti! Sa nepodnošljivom lakoćom zagađujemo vazduh da bi posle kupovali uređaje za prečišćavanje vazduha sumnjivih performansi. “Čistu vodu” za piće pijemo iz plastičnih flaša. Ljubav kupujemo u etabliranim trgovinama i markiranim stvarima…Prva greška koju je čovečanstvo napravilo je onog trenutka kad je pomislilo da može prirodu “popravljati” i da može iz prirode nekažnjeno uzimati. Priroda ne traži zaštitu i nije joj potrebna! Prirodu je potrebno zaštititi kako bi bili održivi uslovi za život čoveka na planeti! Licemerno je izmeštati akcenat sa ugroženosti opstanka čoveka na planeti na opstanak planete. Dakle, ne štitimo mi prirodu zbog prirode već zbog stvaranja mogućnosti da opstane čovečanstvo na planeti. Mada, ne bih rekla da otuđene finansijske elite razmišljaju o opstanku čovečanstva na planeti. Oni ulažu napore i finansije da pronađu kap vode na Marsu dok više od pola čovečanstva nema vodu za piće a okeanima plivaju plastična ostrva. Odgovor na ovo pitanje je: Važnije je poznavati destruktivnu prirodu kapitala i profita i sprečiti njena razorna dejstva po čovečanstvo nego zakone prirode. Zakon prirode je jednostavan to je zakon akcije i reakcije: Ako isečeš šumu poplava ti odnese most, uđe u kuću, poplavi njivu, “obere” letinu…
INTERFER 2022 Priznanje za dokumentarni tv serijal Zelena patrola na delu
10.) Imali ste i uspehe i neuspehe.Da li danas žalite zbog nekih neuspelih akcija koje su sprovedene i pored Vašeg protivljenja?
Ne. Ne žalim ni zbog čega. Mi smo uradili sve što je bilo u našoj mogućnosti. Propast koju Srbija živi je posledica života u socijalizmu kad je većina stvari bila dobro i sistematično uređena. Tada ste kao građanin mogli da se oslonite na struku: kad idete kod lekara znali ste da nije kupio diplomu, kad se gradi hidroelektrana ili put znali ste da u institucijama rade stručnjaci koji znaju gde, kako i šta treba graditi…Uzrok naše sveopšte propasti je stanje poverenja u vlast u smislu “neće valjda” i “valjda znaju šta rade”. Dugo je trebalo građanima Srbije da shvate da se ne mogu pouzdati “u zdrav razum i čistu logiku” donosilaca odluka. Mislim da smo, sa ostalim svesnim građanima s kojima smo snimali emisije, uradili misiju osvešćivanja građana. Dakle, građani sada znaju da vlast ne zastupa njihove interese i dobrobit države nego pogoduje tzv. investitorima. Da je to tako dokaz su barikade, blokade i pobune građana na teritoriji cele Srbije koji brane svoju očevinu i svoje parvo na dostojanstven život.
Tim Zelene patrole sa ekološkim aktivistima koji su sprečili odlaganje građevinskog otpada na bari Reva
11.) Imamo lokalne i globalne ekološke probleme. Čini se da su globalni značajniji, ali oni kreću od lokalnih? Da li je to nerešiv problem?
Taj problem je nerešiv! Jer bogate zemlje su iscrpele svoje prirodne resurse prilikom razvoja ili ih mudro čuvaju za budućnost. Svetom upravljaju bogati, koji s vremena na vreme menjaju paradigmu ali ne i cilj – sticanje ogromnog bogatstva u rukama malog broja ljudi i kompanija. Oni nude rešenja koja podrazumevaju surovu eksploataciju prirodnih resursa siromašnih zemalja. Bogati na planeti imaju samo jedan cilj da sačuvaju i uvećaju svoje bogatstvo. Tu ne treba imati nikakvih iluzija! Zaštita životne sredine ih samo zanima kao izvor novog bogaćenja. Stanovnici planete vide da je sve zagađeno u siromašnim ili sterilno u bogatim zemljama, Kompanije i vlast, s vremena na vreme, rade promotivne kampanje ekomanipulacije (greenwashing) koje imaju za cilj da stvore lažni osećaj kod stanovništva da će ekološki problemi biti rešeni, jer…samo što nisu!
12,) Pošto je čovek u svom razvoju fokusiran ka komfornijem i lagodnijem životu i da ga taj komforniji život udaljava od prirode, ima nekih tumačenja da će gubitnik u tom procesu biti ekologija. Ili su sve češći ekološki problemi, koji nam remete upravo taj komfor, revanš prirode?
Nije ugrožena planeta zemlja, ugrožen je opstanak čoveka na planeti! Planeta će nas samo tako “otresti”. Poplave pokazuju da je ono što je čovek napravio da bi uživao u “komforu” samo hrpa smeća koja ga može ubiti kad posle obilne kiše priroda uzvrati poplavnim talasom. Naučnici neće da priznaju da su nemoćni pred prirodom. Nude nam neodrživa rešenja. Jedinu korist imaju proizvođači tehnologija koje se proglašavaju za rešenja ekoloških problema. Onog časa kada je čovek počeo da “popravlja” prirodu počeo je da gubi vezu sa suštinom smisla života. Dva najveća izazova s kojima se suočava čovečanstvo su: pitanje smisla života i klimatske promene. Nauka nema odgovore na ta pitanja i pokušaji naučnih rešenja sve nas više udaljavaju od stvarnog rešenja. Naučnici troše ogroman novac da bi stvarali iluziju kod običnih ljudi o tome da mogu rešiti neki značajan problem. Vidite da ni jedan problem na planeti nije rešen: GMO nije rešila glad na planeti (sve je više gladnih na planeti), vakcina nije rešila problem bolesti i virusa (sve ih je više i sve su raznovrsniji), akcije za klimatske promene su pojele ogromne finansije a klimatske promene su sve brže i sve razornije, veštačka đubriva, herbicidi i pesticidi su zagadila zemljište, povrće i voće. Ostali smo bez ukusnog, mirisnog i zdravog voća i povrća. A to je osnova komformizma da jedeš zdravo, lepo, ukusno, mirisno i bezbedno. Dakle, u potrazi za komformizmom mi smo izgubili i komformizam i ideju o tome šta je komformizam! Mi smo umesto boljeg izabrali više nekvalitetnog.
Tim Zelene patrole na protestu protiv gradnje visokih brana na Limu, 2013.
13.) Skoro da nema potrebe da Vas pitam koliko su se životi nas u Srbiji otuđili od prirode?
Siromaštvo je uzrok otuđenja od prirode. Jer…Siromašni nemaju vremena za dokolicu. Oni nemaju vremena da se opuste. Njihov fokus je na malim sitnim dobitima koje im omogućavaju preživljavanje. Novokomponovani bogataši u prirodi samo vide izvor svoga bogaćenja. Priroda i prirodna bogatstva,, kojima obiluje Srbija, su izvor neviđene patnje kod građana. Vlast, koja promoviše brutalni neoliberalni kapitalizam, čini sve da se domogne prirodnih bogatstava i da ih proda strancima, što pre i budzašto. Građani koji žive u tim oblastima su izloženi teroru i neviđenom pritisku vlasti da što pre napuste svoja imanja i što jeftinije ih prodaju. Na pr. građani Bora i Majdanpeka bi lepo i kvaliteno živeli od poljoprivrede i turizma da tamo nema ruda. Zbog toga što im imanja leže na zlatu oni su izloženi brutalnom teroru investitora i države, a da ne pričamo o zagađenju životne sredine. Građani Srbije koji žive pored reka, što se smatra božijim blagoslovom, stradaju zbog gradnje MHE i žive kao u pustinji, bez vode za piće, za stoku i poljoprivredu. Neverovatan je broj pojavnih oblika i strahota kojima su izloženi građani koji imaju imanja na “interesantnim” lokacijama.
14.) Kakva je ekološka kultura u Srbiji?
Pravo pitanje bi bilo: Kakva je ekološka nekultura u Srbiji? Nesagledivi su pojavni oblici nekulture u Srbiji! Predsednik države kaže da je pustio kineze da u Srbiju uvezu zastarele i zagađujuće tehnologije, jer oni ne žele da ih koriste u Kini i da ugrožavaju zdravlje svojih građana. U Srbiji kineske kompanije mogu da se koriste zagađujuće tehnologije jer – Bože moj! – predsednik se ne razume u zagađenje! U našem dugom radu sreli smo profesore i naučne radnike koji imaju saznanja o pogubnosti nekih tehnologija, o štetnosti za životnu sredinu i zdravlje građana, ali neće da javno govore o tome. Oni su plaćeni da ćute! Donosioci odluka su uglavnom neobrazovani i nemoralni što se može videti i u našim emisijama, kad uspemo da ih snimimo. Oni čak i ne kriju da krše Zakone, standarde, pravila i procedure jer se to od njih zahteva sa “višeg” nivoa. Najveći problem kod stručnjaka, naučnika i donosilaca odluka je taj da oni nemaju svest o tome da su ostali bez poslednje odbrane čovečnosti: ljudskog dostojanstva! Država Srbija da danas prestane sa zagađenjima i da počne da rešava ekološke probleme, sa neograničenim tehnološkim i finansijskim sredstvima, trebalo bi joj više od sto godina. Odgovorno tvrdim. Sve što je, u međuvremenu, izgrađeno i urađeno ne rešava nego stvara nove i nesagledive probleme u oblasti zaštite životne sredine.
Sa ekološkim aktivistima na Fruškoj gori čekamo policiju i inspekcije
Наука иде у сусрет потребама пољопривредних газдинстава
Данас је одржан скуп и радионица на Технолошком факултету у Новом Саду
Пољопривредна газдинства у Србији, која се баве прерадом уљарица, суочавају се са изазовима као што су: избор, квалитет и начин руковања сировином. Осим тога, пољопривредним газдинствима недостаје: адекватна опрема, знање о технолошким процесима, знање о декларисању крајњих производа, као и познаваље закона и подзаконских прописа у области безбедности хране.
Пројекат „Унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима у Републици Србији трансфером знања од стране научно-истраживачких организација” намењен је пољопривредним газдинствима (ПГ) и сaвeтoдaвaцима пoљoприврeдних стручних служби (ПССС). Тим који реализује овај пројекат, под руководством проф. Др Драгољуба Цветковића - руководиоца акредитоване Лабораторије за испитивање прехрамбених производа Технолошког факултета Нови Сад, одговара на дилеме које произвођачи хране имају када је у питању тумачење законских и подзаконских прописа везано за производњу и промет хране.
На питање: шта је циљ пројекта и као га остварити, проф. Др Драгољуб Цветковић одговара:
- Циљ прojeктa je унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима (ПГ) у Републици Србији и остваривање додатне вредности сарадњом са научно-истраживачком организацијом (НИО), тј. трансфером знања. Путем брошура, студије, скупова и медијске промоције пренеће се знања везано за предмет пројекта, како ПГ, тако и сaвeтoдaвaцима пoљoприврeдних служби (ПССС), који имају важну улогу у даљем прeнoшeњу стечених знaњa и искустaвa у оквиру овог пројекта. Сагледавањем тренутних потешкоћа са којима се сусрећу ПГ која се баве прерадом уљарица закључује се да би се значајан број проблема могао превазићи применом трансфера знања од стране стручних лица. ПГ кoje жeли дa сe бaви прoизвoдњoм хрaнe нa гaздинству, пoрeд пoштoвaњa Зaкoнa o бeзбeднoсти хрaнe, у зaвиснoсти oд врстe хрaнe кojу жeли дa прoизвoди, свoje пoслoвaњe трeбa дa усклaди сa Прaвилникoм o прoизвoдњи и прoмeту мaлих кoличинa хрaнe биљнoг пoрeклa, пoдручjу зa oбaвљaњe тих дeлaтнoсти, кao и искључeњу, прилaгoђaвaњу или oдступaњу oд зaхтeвa хигиjeнe хрaнe. Oвим прописима ближe сe прoписуjу услoви зa стaвљaњe у прoмeт мaлих кoличинa хрaнe, кoje сe кoличинe хрaнe смaтрajу мaлим кoличинaмa, врстa хрaнe, мeстo, oднoснo пoдручje нa кoмe мaлe кoличинe хрaнe мoгу дa сe стaвe у прoмeт, oбрaзaц пoтврдe и сaдржину eвидeнциje, кao и искључeњa, прилaгoђaвaњa или oдступaњa oд зaхтeвa o хигиjeни хрaнe кoja сe oднoсe нa oбjeктe: у кojимa сe прoизвoдe мaлe кoличинe хрaнe; у кojимa сe примeњуjу трaдициoнaлнe мeтoдe у oдрeђeним фaзaмa прoизвoдњe, прeрaдe и прoмeтa хрaнe; у кojимa сe пoслуje хрaнoм сa трaдициoнaлним кaрaктeристикaмa, кao и у oбjeктимa кojи сe нaлaзe у пoдручjимa у кojимa пoстoje пoсeбнa гeoгрaфскa oгрaничeњa.
Са Проф. др Ранком Романићем, сарадником на пројекту разговарали смо о значају теме.
- Привреда Републике Србије располаже и са одређеним бројем средњих и малих погона за прераду уљарица, тзв. „мини-уљара” који прерађују и велики број сировина, поред сунцокрета соје и уљане репице, од којих се неке гаје или су пореклом из Србије, а многе се увозе. За „мини-уљаре” треба истаћи неколико важних ствари: ови погони готово искључиво производе јестива нерафинисана (хладно пресована и девичанска) биљна уља и масти, споредне производе, пре свега погаче и разне друге производе на бази полазних сировина и споредних производа (семенке за грицкање, разна протеинска брашна, намазе на бази уљарица и слично); поједини од ових погона прерађују сировину само због производње сировог уља или споредних производа (као што су погаче, талог и слично); често су разлози овакве производње, искључиво као улаз у даљу производњу хране за животиње; на жалост тачни подаци о броју оваквих погона и количинама прерађених сировина и добијених производа у њима су веома тешко доступни.
Оно што се, ипак, са великом сигурношћу може рећи јесте да су количине на овај начин прерађених уљарица и добијених производа далеко мање у односу на наведене капацитете индустрије уља Србије и наведених фабрика уља.
У оквиру скупа промовисана је и студија која је резултат активности у оквиру пројекта који је финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије - Управа за аграрна плаћања, за 2022-2023. годину.
Скуп је завршен радионицама: Електронска подршка за унапређење безбедности и квалитета хране произведене на пољопривредним газдинствима и Представљање сајта e-gazdinstvo.rs.
Учесници скупа су изразили наду да ће се сличне активности и пројекти реализовати у будућности, јер... Припрема и прерада сировина од којих се производи уље постаје све више важна јер је потребна све већа количина уља за људску исхрану, а такође и за техничке намене. Док велики објекти могу надокнадити инфериорност сировина поступком прераде, у малим уљарама квалитет сировине је пресудан, јер директно утиче на квалитет уља. С друге стране, руковање сировином након жетве веома зависи од врсте сировине.
Технологија није сама себи циљ. Оправдана је када чини могућим побољшање хране коју природа нуди на било који начин, било у количини, цени, квалитету или неком другом критеријуму који омогућавају њену употребу или прилагођавање нашем данашњем начину живота.
Пројекат финансира: Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Носилац овог једногодишњег пројекта је Технолошки факултет Нови Сад Универзитета у Новом Саду (ТФНС) у сарадњи са Институтом за квалитет пива, вина и других прехрамбених производа (ИКПИВ) из Новог Сада.
Зелена патрола је добила одговоре од Проф. Др Ранка Романића на следећа питања:
Како овај пројекат доприноси безбедности хране?
„Мини-уљаре” и пољопривредна газдинства која се баве прерадом уљарица сусрећу се са разним потешкоћама почев од неадекватног процеса призводње јер не поседују опрему која одговара процесу, недовољних улагања у опрему, недостатка знања о процесу производње. Чест проблем код малих призвођача је и неадекватно декларисање производа. Сагледавањем тренутних потешкоћа са којима се ово произвођачи закључује се да би се значајан број проблема могао превазићи применом трансфера знања од стране стручних лица. Недостаци у процесу приозводње директно се манифестују на квалитет финалних производа, а унапређење самог производног процеса уз савете стручних лица омогућило би континуиран мониторинг и спречавање настанка узрока већине проблема, како са аспекта квалитета, тако и са аспекта целокупне безбедности производа.
Како пројекат доприноси заштити животне средине?
Производња јестивих нерафинисаних уља – хладно пресованих и девичанских сама по себи изгледа веома једноставна. Уље се из припремљене сировине издваја искључиво механичким поступцима, без икакве употребе растварача и било каквих других хемијских агенаса, па је као таква еколошки веома прихватљива. Такође, у овој производњи настаје мали број споредних производа, пре свега погача, талог и сл., који се веома лако збрињавају, прерађују у друге производе, и готово никад не представљају „отпад”. Сам процес производње је такав да је количина насталих разних ефлуената попут отпадне воде и слично, у процесу производње минимална, или уопште не постоји.
Како узима у обзир адаптацију на климатске промене?
Промена климе доводи до појаве екстремних климатских догађаја, као што су суше, поплаве, топлотни таласи, урагани, који утичу негативно на пољопривредну производњу. Међу последицама климатских промена, суша представља једну од најзначајнијих претњи гајеним биљкама, укључујући и уљарице, утичући на њихов раст, развој и продуктивност, пре свега уља, али и биљних протеина. Због тога стручњаци, селекционери и оплемењивачи данас већ настоје да стварају сорте и хибриде уљарица које су отпорне на овакве негативне климатске утицаје. При томе не би смели да се наруше принос, и квалитет уља и протеина. То значи да ће резултати овог пројекта управо омогућити, преко стечених сазнања о квалитету уљарица које се прерађују веома корисне информације при оплемењивању. То је најчешћа мера којом се ублажава утицаја екстремних климатских појава и побољшава адаптабилност уљаних биљних врста на различите, климатским променама изазване стресне услове гајења.
