Smederevo – Hoćete li da dišete ili da jedete? Za 15 % više sahrana od dolaska Kineza
Dimnjak Smederevske železare, simbol Smedereva
Smederevo – Hoćete li da dišete ili da jedete? Za 15 % više sahrana od dolaska Kineza
Smederevo je grad dugačke tradicije i istorije, o čemu svedoči i Smederevska tvrđava podignuta u drugoj četvrtini XV veka.
U poslednjih 20 – 30 godin amnogo ljudi se doselilo u Smederevo, te ono danas imaviše od 100 hiljada stanovnika. Pored dobre lokacije i turističkih atrakcija, Smederevo je grad koji je poznat po zagađenju vazduha, te se neretko nalazi na samom vrhu po zagađenosti vazduha u Srbiji.
– Zagađenje je prouzrokovano smogom. On može da bude letnji i zimski. Zimski smog je mnogo opasniji od letnjeg jer sadrži više čestica čađi i prašine, takođe sadrži dosta oksida azota, oksida sumpora, ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, i sve to zajedno doprinosi zagađenju vazduha u Smederevu. – kaže za Zelenu patrolu, Valentina Zoranović, nastavnica biolgije iz Smedereva.
Članovi udruženja PRO.TOK21 iz Smedereva, među prvima su prepoznali problem zagađenja vazduha u ovom gradu, jer kako kažu, zaštita životne sredine je primarna.
Okolina železare, karakteristična crvena boja
– Indeks zagađenja, u Smederevu, tokom ove zime, je bio do 5 puta viši od dozvoljenog, što je za nas neprihvatljivo. Zato smo i pokrenuli Kampanju “Crveni bedževi”. Crveni bedž je signal za uzbunu, jer nismo zadovoljni kvalitetom vazduha u gradu. – kaže Dušan Vulić, jedan od učesnika u kampanji “Crveni bedževi”.
Kampanja “Crveni bedževi” je prihvaćena od strane građana Smedereva, bedževe rado nose zaposleni u Železari, Toplani, učenici, nastavnici,…
Na pitanje: Koliko je pod zelenim površinama u Smederevu, u procentima? Dobili smo sledeći odgovor od JKP Zelenilo i groblja Smederevo:
– Što se tiče zelenih površina, možemo vam reći da u odnosu na površinu teritorije gradskog područja Smedereva zelene JAVNE površine zauzimaju 7,6% površine.
Dimnjak kao simbol Smedereva
Nataša Rašković Maksimović, iz udruženja PRO.TOK21 ukazuje na mogućnost da se postepeno može doprineti poboljšanju životne sredine u Smederevu:
– Železara Smederevo, je nakon protesta građana, dala saopštenje, u kome su obrazložili, šta i kako planiraju da bi smanjili zagađenje: da se ugrade filteri, da se smanji to zagađenje, kao i da odmah nakon Nove godine kreću sa sastancima, dali su čak i neke cifre koliko to košta.. nakon toga mi nemamo nikakve informacije, dali se sa tim stalo, da li je to bilo samo jedno saopštenje, ili se planira dalje nastavak. – navodi Miloš Katić, Kampanja “Crveni bedževi”.
Miloš Katić i Nataša Rašković Maksimović
Ono što privuče pažnju svakom prolazniku, kada se nađe u blizini Smederevske železare jeste crvena boja koja prekriva gotovo celu okolinu, crveni su zidovi stambenih objekata, plastenici, vozila, trava,…
Momčilo Stojković, koji živi u blizini Smederevske železare rekao je za Zelenu patrolu, da život pored Železare nije dobar i da crvena boja koja je vidljiva na objektima i zemlji u blizini Železare, potiče od visokepeći:
-Tu imam vinograd, prašina ide na grožđe, ali šta da radimo? Nadamo se da će biti bolje.
Momčilo Stojković
Nezadovoljan životom pored Smederevske železare je i Bojan Dejanović, koji se ovde doselio sa Kosova:
– Prašina non-stop, kola ne možemo da operemo, svako veče.
Bojan Dejanović
– Vidite i sami kako je, prašina, svako jutro nam je tako, sin mi ima kola bele boje, svako jutro su crvena. “Amerikanac” je možda stavljao neke filtere, ali ovaj je stvarno preterao. Vidite i sami, sve je crveno. – kaže za Zelenu patrolu, Slobodan Mikić, čija je kuća odmah ispod jednog od dimnjaka železare.
Slobodan Mikić u razgovoru sa Zelenom patrolom
Po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja obratili smo se JKP Zelenilo i groblja Smederevo pitanjem: Koliko je sahrana obavljeno na smederevskom groblju u poslednjih 5 godina? Dobili smo sledeći odgovor: da je pre 2016. godine bilo oko 700 sahrana godišnje a posle toga nešto više od 800 sahrana godišnje, što je za oko 15 % više.
– Ovo je katastrofalno, ovo ne bi trebaloviše da se dešava, ali rešenje je na dugačkom štapu. Voće i povrće iz ovog kraja ide na pijacu, ne bih vam preporučio da uzmete npr. kupus iz ovog kraja. – zaključio je Jovan Grbović.
Okolina železare, karakteristična crvena boja.
Merači zagađenja vazduha su postavljeni na nekoliko lokacija u Smederevu, ali ne i pored Smederevske železare, što nije po volji građanima ovog dela Smedereva. Oni smatraju da je važno postaviti merače i u neposrednoj blizini Železare.
Po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja obratili smo se: kineskom investitoru HBIS GROUP Serbia i Upravi za oblast zaštite životne sredin egrada Smedereva. Do završetka emisije nismo dobili odgovor.
Smederevo – Hoćete li da dišete ili da jedete? Za 15 % više sahrana od dolaska Kineza
KOSJERIĆ: KOLIKO NAS UMIRE ZBOG CEMENTARE TITAN, SVEŠTENICI NE MOGU DA OBAVE SVE OBREDE
Opština Kosjer je najsevernija opština u zlatiborsom okrugu. Ima oko 12 hiljada stanovnika. Uprkos tome što je u ovoj opštini smešteno nekoliko značajnih preduzeća kao što su: cementara „Titan“, metalska industrija „Elkok“, kao i hemijska i tekstilna industrija najviše stanovnika živi od poljoprivrede, voćarstva i seoskog turizma.
Veliki problem građanima prave idustrijski pogoni koji zagađuju vazduh u Kosjeriću zbog čega ova opština spada u najzagađenije opštine u Republici Srbiji.
Zajedno smo jači! – Ekološki pokret Kosjerić
Veliki problemi su počeli onog trenutka kada je cementari „Titan“ dozvoljeno da koristi kao gorivo: ugalj, mazut i petrol koks. I tu nije kraj… Cementara je tražila dozvolu da kao energent koristi komunalni otpad. Građani su se tada organizovali i osnovali udruženje Ekološki pokret Kosjerića. Aktivisti ovog udruženja su s građanima u kratkom vremenu sakupili 5000 potpisa protiv spaljivanja komunalnog otpada u cementari, zatim su organizovali protest, tribine i javne rasprave o štetnosti spaljivanja komunalnog otpada u cementarama.
Iz cementare ističu da je ovaj postupak u funkciji zbrinjavanja komunalnog otpada.
Marija Blagojević, Ekološki pokret Kosjerića – Okupili smo se kako bismo sprečili veće zagađenjeu našoj opštini
Marija Blagojević, iz Ekološkog pokreta Kosjerić kaže: – U tom procesu se od jednog otpada dobija drugi otpad koji je višestruko opasniji od komunalnog otpada. To je proces u kome se ne može sprečiti prolazak, kroz filtere, u vazduh teških metala, kao što je na primer živa. Previše je ekoloških problema za ovako malu i lepu planinsku sredinu. Rezultati merenja kažu da smo mi prekomerno zagađena sredina veliki broj dana u godini. Nadamo se da ćemo dobiti informacije i koja se zagađenja nalaze u tim česticama prašine. Mi i dalje ne znamo koje sve teške metale i opasna hemijska jedinjenja one sadrže.
Niko u gradu nije zadovoljan kvalitetom vazduha. Mi nemamo ništa protiv cementare mi samo želimo da sprečimo da se komunalni otpad spaljuje u cementari. Za potrebe cementare „Titan“ uvozio bi se komunalni otpad iz drugih zemalja. Cementara nije spalionica i nema potrebnu opremu da bi se spaljivanje vršilo bezopasno. – kaže Danijela Dimitrijević, stanovnica Kosjerića.
Žarko Đokić, predsednik opštine Kosjerić kaže: – Građani se žale na kvalitet vazduha i smatraju da je cementara „Titan“ najveći zagađivač. Postoje i ostali zagađivači preduzeća koja se bave metalskom, hemijskom i tekstilnom proizvodnjom. Mi još nismo utvrdili ko je najveći zagađivač ali težimo tome. Fabrika cementa „Titan“ nema dozvolu za spaljivanje komunalnog otpada i nadamo se da u bliskoj budućnosti i neće dobiti dozvolu.
Fabrike cementa se uglavnom grade na velikoj udaljenosti od gradova a ova naša je na manje od jedan kilometar od centra Kosjerića. Ovde je sticajem okolnosti na jednom mestu bio laporac, glina i krečnjak koji su osnovne sirovine za proizvodnju cementa. U svim cementarama se svesno otvara pomoćni dimnjak koji nekontrolisano ispušta u vazduh sve. Zašto? Pa da ne bi došlo do pucanja trećeg ili četvrtog prstena jer elektrofilter ima svoje mogućnosti. – ističe Branislav Tulimirović, bivši radnik cementare „Titan“.
Radiša Milović, penzioner iz Kosjerića – Mi više leta nemamo.
U Kosjeriću su klimatske promene strahovite velike. Tamo gde se nalazi fabrika menja se konfiguracija zemljišta. Mi više leta nemamo, zime traju više od šest meseci. Imamo da nas deset dana ogreje sunce i to je sve! Mnogo se umire u Kosjeriću. Nekad za dan umre i osam ljudi pa sveštenici ne mogu da obave sve te obrede.– priča Radiša Milović, penzioner iz Kosjerića.
Ilija Vukadinović, pedijatar iz Kosjerića – Spaljivanje komunalnog otzpada je opasno po zdravlje stanovništva!
Predložena je bila izmena i dopuna Zakona o prometu komunalnog otpada da se dozvoli uvoz komunalnog otpada za spaljivanje cementa. Onda možete da zamislite kolika bi se količina svetskog komunalnog otpada sručila u srbiju. Taj predlog je za sada povučen iz skupštinske procedure.Sa pojavom novog energenta (komunalnog otpada) dolaze i nova zagađenja kao što su dioksini i furani, najotrovnje materije koje je čovek uspeo da stvori. Jednom uneta količina ne može da se izbaci iz organizma.Onda oni preuzimaju određene regulatorne funkcije u organizmu što ima za posledicu pojavu sledećih oboljenja: genetski poremećaji , sterilnost, karcinom, dijabetes.- Ilija Vukadinović, pedijatar.
Duško Đurić, Zlatiborski 106 radio – Kosjerić ima problem sa industrijskim zagađenjem.
Na pitanje Zelene patrole: Kako sarađujete s Ministarstvom zaštite životne sredine odgovorio je Duško Đurić, novinar Zlatiborskog 106 radija – Mi smo sMinistarstvom i Agencijom SEPA u svakodnevnom kontaktu. Na tribinu, koju smo organizovali povodom problema zagađenja vazduha, oni su došli s pričom da je zagađenje posledica loženja sirovih bukovih drva u individualnim ložištima a otišli s priznanjem da se radi o industrijskom zagađenju.
Stanovnici Kosjerića, koji žive od poljoprivrede i turizma strahuju da bi korišćenje komunalnog otpada kao energenta u cementari „Titan“ ugrozilo njihov opstanak.
Marija Luković Sredić, iz Seoskog turizma „Gostoljublje“ naglašava : – Ne bi ugrozilo samo naš grad, ugrozilo bi Požegu i sve kuda ide taj vodotok i ruža vetrova. Ništa ne bi bilo dobro. Kosjerić je jedna od najznačajnijih opština u Srbiji koja se bavi seoskim turizmom. Svi strahujemo na sam pomen dodatnog zagađenja.
Toma Pavlović, preduzetnik iz Kosjerića – Moraju se poštovati standardi EU kad je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.
Tomislav Pavlović, preduzetnik iz Kosjerića kaže: – Ja radim za jednu veliku firmu za otkup voća i povrća. To je jedna veoma jaka firma u Evropi i oni su nam već sada dali određene pokazatelje na koje će testirati sve proizvode koje ja uzimam od mojih koopreranata. Oni će uzorkovati i svakog momenta će biti u situaciji da bilo koju vrstu proizvoda vrate ukoliko se ustanovi prisustvo zabranjenih supstanci ili nečega što je zabranjeno u EUOvo je ogroman problem!
Nedavno je opština Kosjerić dobila ekološkog inspektora, ali građani ne očekuju da će to doprineti rešavanju problema.
Vojvođanska zelena inicijativa: Sistem građane vidi kao remetilački faktor
Vojvođanska zelena inicijativa je organizacija čija je vizija svet bez zagađenja. Oni su rešili da svoj aktivizam pretvore u TV emisiju. Jedan od njihovih najvažnijih projekata je Dokumentarni TV serijal “Zelena patrola na delu”, koji se snima od 2010. godine.
0
Foto: Vojvođanska zelena inicijativa
Praktično nema ekološkog problema u Srbiji gde tim dokumentarnog TV serijala “Zelena patrola na delu” nije sarađivao sa lokalnim ekološkim organizacijama na razotkrivanju zagađivača i posledica po kvalitet života građana i životnu sredinu. Upravo ova emisija uspela je da skrene pažnju javnosti na izgradnju mini hidroelektrana na Staroj planini.
Emitovanjem emisija se ne završava, već počinje podrška ekološkim aktivistima koji se na lokalu bore protiv korupcije u oblasti održivog razvoja i životne sredine
Ko najviše ugrožava prava građana
Foto: Vojvođanska zelena inicijativa
“Prava građana ugrožavaju donosioci odluka, koji u zakone ugrađuju prostor za moguću korupciju. Građane, između ostalog, ugrožava glomazan birokratski aparat, koji nema znanje da prati standarde i procedure. Najveća opasnost je od toga što “sistem” potcenjuje građane, u svakom smislu”, kaže Ruža Helać, predsednica Vojvođanske zelene inicijative.
Prema njenim rečima, građani pokušavajući da reše probleme, koje im je “sistem” proizveo zloupotrebom moći i monopolom na informacije, pokušavaju da se “sistemu” nametnu kao partneri. Međutim, “sistem” građane ne prepoznaje kao partnere već kao remetilački faktor u realizaciji svojih “projekata”.
“Iz toga proizilazi činjenica da građani gube dragoceno vreme u pokušaju da uspostave partnerski odnos s predstavnicima vlasti prilikom rešavanja problema.“Sistem” za to vreme blokira njihove aktivnosti, kroz nametanje besmislenih procedura i medijsku blokadu”, tvrdi sagovornica portala Danasa.
Kako objašnjava, efikasne komunikacije između građana i vlasti nema jer je to donekle prirodan antagonizam.
“Građanima je dragocena svaka “mrvica” prava i slobode, a svaka vlast se, brže ili sporije, otuđi od građana i postane neosetljiva na njihove potrebe. Rešenje je u stalnoj budnosti građana i neprekidnom insistiranju na poštovanju Ustava, zakona, pravila, procedura i standarda. Odgovorno ponašanje i budnost građana će odvratiti vlast od korupcije i kriminala, bar u nekoj meri”, objašnjava naša sagovprnica i dodaje da u komunikaciji sa donosiocima odluka treba staviti do znanja koje će posledice zbog kršenja zakona morati da snose.
Problemi se javljaju kada građani odluče da se suprotstave očiglednom kršenju zakona i procedura.
“Zakoni se krše iz razloga da se nekom pogoduje, a to je korupcija. Kad je u pitanju korupcija uvek se radi o velikom novcu. To je razlog zašto borba dugo traje jer predstavnici vlasti, koji uđu u proces korupcije, ne žele da se odreknu “dobiti”. Da je neznanje u pitanju onda bi se pozivanjem na Zakone i ispravkom odluka brzo rešavali problem“, tvrdi Helać.
Sistem kao začarani lavirint
Foto: Vojvođanska zelena inicijativa
“Sistem” je skup, glomazan, nefunkcionalan i korumpiran državni aparat od lokalnih do republičkih institucija. To je začarani lavirint u kome se pogrešni ljudi nalaze na pravom mestu. A da bi se došlo do rešenja mora biti pravi čovek na pravom mestu u pravo vreme, objašnjava predsednica Vojvođanske zelene inicijative.
“Sistem” kreira Zakone i procedure, kroz koje ne mogu proći građani. Građani ostaju zaglavljeni, na različitim nivoima, zavisno od ličnih sposobnosti i veličine problema. Mnogi problem ostaju nerešeni jer se dobrobit od rešenja problema – obesmišljava – kroz ulaganje neverovatne količine energije, strpljenja, novca i vremena da prinudite donosioce odluka (političare) da poštuju zakone koje su sami usvojili.
Zašto to “sistem” radi? Zato što građani plaćaju njihove greške. “Sistem” je tako postavljen da greške koje prave iz neznanja ili zbog korupcije uvek plaćaju građani. Po mom mišljenju, građani su najčešće žrtve zloupotrebe moći koju zaposleni u “sistemu” crpe iz položaja na društvenoj lestvici.
Da biste rešili i najmanji problem koji vam je nefunkcionalan sistem proizveo vi morate uložiti neverovatnu energiju. Zbog toga građani ne istrajavaju na rešavanju problema, jer “sistem” šalje poruku ne isplati se tražiti pravdu i pravo.
Ja ovde govorim o tome da država sistemski proizvodi problem svojim građanima! Zašto? Nekad se to zvalo da se o svom “jadu” zabave. Za to vreme prolaze “projekti”, koje građani finansiraju a čiji ciljevi nisu odgovor na potrebe građana, zaključuje sagovornica Danasa.
Kako izgleda put kada građani odluče da reše problem
Kao jedan od dobrih primera, puta koji građani prelaze u odbrani svojih prava predsednica Vojvođanske zelene inicijative navodi najsvežiji primer Stare planine.
Građani koji žive u Parku prirode Stara planina, jednog dana se probude i pročitaju u medijima da će se na Staroj planini graditi 58 mini hidrocentrala. Oni su iznenađeni jer su računali na to da je stepen zaštite u Parku prirode takav da je to, po zakonu i praktično, nemoguće.
Posle prvog talasa neverice i ogorčenja počinje borba građana da se: poštuju procedure (javna rasprava), da se poštuje zakon (ne mogu se graditi hidroenergetski projekti u parku prirode), da se poštuje elementarna logika (Park prirode je turistička destinacija a turisti neće dolaziti da gledaju betonske brane i ogromne cevovode minihidrocentrala) i zdrav razum (stanovnicima Stare planine je potrebna voda za piće, stoku, poljoprivredu i druge životno važne delatnosti).
S obzirom na činjenicu da su oni već nekoliko puta uspeli da spreče realizaciju ovih pogubnih projekata brzo se mobilišu i počinju borbu za svoje pravo na život jer života nema bez vode.
“Sistem” je “sistem” baš zato što ne prepoznaje autentične potrebe građana.
Građani Stare planine jednostavno nemaju izbora. Oni se moraju boriti i moraju pobediti, ako nameravaju da prežive i opstanu.
“Sistem” tada koristi demagogiju u smislu da su građani iz ovih krajeva neobrazovani i da ne razumeju stručne i tehničke aspekte problematike gradnje mini hidrocentrala, kao i da ne razumeju potrebu društva za progresom.
Mediji shvataju šta to za njih znači i na čiju stranu treba da stanu.
Građani Stare planine su shvataju da se problem mora učiniti vidljivim u javnosti da bi se “sistem” prinudio da ga rešava u okviru zakona i standarda, koji su predviđeni pozitivnim zakonskim rešenjima.
Naoružani argumentacijom pokušali su da dopru do medija i suočili se s medijskom blokadom.
Niko nije bio spreman da pokrene tu temu u medijima. Neumorno su tragali za nekim ko bi ipak izveštavao o tome i došli do Vojvođanske zelene inicijative.
Predložili su da se snimi emisija o njihovom problemu za dokumentarni TV serijal “Zelena patrola na delu”. “Sistem” koji je uzrok problema, koji ugrožava životnu sredinu i kvalitet života građana na Staroj planini, negira postojanje problema. Sada je i “sistem” u nevolji, jer treba priznati da je u pitanju neznanje zaposlenih u državnim institucijama ili korupcija. Ili i jedno i drugo!
To je uzrok zašto “sistem” ne popušta uprkos očiglednoj nezakonitoj brutalnoj uzurpaciji na Staroj planini. I ne samo to! To je model koji je “sistem” primeniona teritoriji cele Srbije.
Uspeh građana, koji se bore na jednoj lokaciji, je automatski dokaz da su u pravu i građani koji se bore na drugim lokacijama.
Emisija “Temska – mi smo zakon”, iz dokumentarnog TV serijala “Zelena patrola na delu” je praktično iznela sve aspekte ovog problema u javnost. Klupko je počelo da se odmotava! Emisija je emitovana u medijima u maju 2017. godine. U novembru 2018. godine, u drugom Dnevniku RTS-a, objavljena je informacija da je Vrhovni sud doneo rešenje da se na toj lokaciji ne može graditi mini hidrocentrala.
Između emitovanja emisije “Temska – Mi smo zakon” i Rešenja Vrhovnog suda o zabrani gradnje mini hidrocentrale na Toplodolskoj reci odvijala se velika i neprekidna borba protiv gradnje mini hidrocentrala staroplaninskog stanovništva i ekološki osvešćenih građana Srbije, kroz: proteste, sudske procese, performanse, korišćenje medija (prvenstveno društvenih mreža i internet portal, a potom i mejnstrim medija).
Dragocena je bila podrška stručne javnosti u liku dr Ratka Ristića, dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu, koji je ohrabrio intelektualce sa drugih fakulteta beogradskog univerziteta da se uključe u borbu za spas čistih reka u Srbiji. Tokom ove borbe došlo je do promene cilja.
Prvobitni cilj je bio spasiti Toplodolsku reku. Hrabrim građanima iz Temske su se, u međuvremenu, pridružili i građani koji su se borili protiv gradnje mini hidrocentrala na drugim rekama na Staroj planini. Tako je nastala inicijativa/pokret/ekološka porodica Odbranimo reke Stare planine. Novi cilj je bio odbraniti reke Stare planine.
Entuzijazam građana i prvi uspesi, koje je pokret Odbranimo reke Stare planine ostvario bili su praktično “zarazni”. Rezultat talasa opšteg entuzijazma kod građana oko ove teme je doveo do toga da su od organizatora Odbranimo reke Stare planine tražili da se inicijativa proširi na celu Srbiju.
Tako je 27. januara održan veliki narodni protest “Odbranimo reke Srbije”. I tu nije kraj! Tokom pripreme protesta organizatori su dobili podršku ekoloških aktivista, iz država bivše Jugoslavije i Zapadnog Balkana, koji se suočavaju sa istim problemom: gradnja mini hidocentrala na čistim rekama na celom Balkanu, kaže sagovornica Danasa.
Društvene mreže jedini put da “nepoželjne” činjenice dođu do javnosti
Foto: Pixabay/LoboStudioHamburg
Društvene mreže su odigrale presudnu ulogu u homogenizaciji građana oko borbe protiv gradnje mini hidrocentrala, smatra naša sagovornica.
Građani iz lokalnih sredina nemaju pristup lokalnim medijima jer su uglavnom korumpirani od strane lokalnih moćnika. Jedini način da “nepoželjne” činjenice dođu do javnosti i medija su društvene mreže.
Prema rečima Helać, mediji su dobijali od građana informacije iz prve ruke, sa terena. Građani su svakodnevno obezbeđivali dokumentaciju, fotografije i video zapise. Mediji su iz dana u dan izveštavali o problemima prilikom nezakonite gradnje, zatim lepotama i prirodnim vrednostima koje treba zaštititi od brutalnog neoliberalizma.
“Građani Srbije sada znaju za vodopade, pećine i čudesne lepote Stare planine. Bolja turistička reklama nije mogla biti napravljena! Sve je ovo bilo važno ali najvažnija je bila srčanost i posvećenost koju su pokazali organizatori i aktivisti”, navodi naša sagovornica i dodaje da su građani sami finansirali ovu kampanju, plaćali sudske kazne koje su stizale ekološkim aktivistima.
“Kroz ovu borbu za reke građani su podigli nivo samopoštovanjai shvatili koliko su hrabri, dobri, čestiti i pozrtvovani. “Sistem” je pokrenuo i otkrio neviđene ljudske kvalitete i potencijale! “Sistem” je postavljao prepreke, a građani su to doživljavali kao izazov. Kako su se građani osnaživali, ciljevi su se povećavali i pokret je jačao. Od odbrane jedne reke došli smo, za dve godine borbe, do velike sveobuhvatne balkanske inicijative sa zahtevom: momentalni moratorijum na gradnju mini hidrocentrala”, zaključuje sagovornica Danasa.
