TTIP - Udar na demokratiju!?

Autor: Dino Mujanović, Vojvođanska zelena inicijativa

Korporatizam?

Šta je to?

Znamo za kapitalizam ali korporatizam zvuči još zlokobnije. Mozda zato što i jeste. Kažu da se u malo slobodnijem prevodu korporatizam moze prevesti kao dobrobit jedne male grupe ljudi (na čelu najvećih svetskih korporacija) na uštrb malo veće grupe ljudi (celo čovečanstvo).

Demokratija?

Šta je to?

Po definiciji : Demokratija je politički sistem baziran na mogućnosti da narod (građani) može da bira svoje predstavnike. Ovo ­ pravo na biranje predstavnika ­ je osnovni i suštinski koncept demokratije. Demokratija se u Evropi razvila najpre u grčkim gradovima­državama kao direktna i neposredna demokratija. U direktnoj demokratiji, svi građani učestvuju u procesu donošenja odluke, čime se sprečava stvaranje moći u rukama izabranih predstavnika.

TTIP?

Šta je to?

TTIP ­ Transatlantski Trgovinski Sporazum između EU i SAD. Mnogi ljudi nikada nisu ni čuli za ovaj naziv a sigurno još više ljudi ne zna detalje o istom. U stvari, informacije o detaljima samog sporazuma su dostupne samo onima koji su taj sporazum i pisali. Čak ni same vođe zemalja koje su spremne da dozvole da ovaj sporazum komisija EU potpiše u njihovo ime, ne znaju koji su detalji samog sporazuma. Iz nekog razloga, sporazum ostaje strogo čuvana tajna koja ne da moze da utiče, nego ĆE uticati na živote sve i jedne osobe, životinje, ribe, insekta, ptice i biljke na planeti.

Da li to znači da TTIP nije demokratski sporazum? Da li su građani imali uvid i bili pitani pre nego što je neko drugi donosio odluke u njihovo ime? Da li to znaci da celo čovečanstvo treba da izgubi veru u demokratiju? U osnovni stub i EU i SAD? Mi to ne možemo znati kada ne znamo ni šta se nalazi u samom sporazumu i koliko je on dobar, odnosno loš za demokratiju i čovečanstvo u celini.

Međutim ljudi ima raznih, kako onih zabrinutih samo za svoje džepove, tako i onih zabrinutih za dobrobit svih nas tako da ponekad „procure“ neke informacije koje nam mogu dati bar mali uvid o kakvim se „demokratskim“principima radi kada se dogovara o ovakvom jednom sporazumu.

Uzgred budi rečeno, jedan od osnovnih principa demokratije jeste i „preispitujte svoje donosioce odluka“, valjda zato i postoje izbori, zar ne?

Naime, holandski „Greenpeace“ je došao u posed dokumenata koji otkrivaju kakve posledice sa sobom nosi potpisivanje i PREDAJA pred ovim sporazumom.

U maju 2016. godine ­ „Greenpeace“ Holandija objavljuje paket dokumenata sa pregovora, između EU i SAD, o TTIP sporazumu da bi se obezbedila preko potrebna transparentnost i aktivirala debata o ovom dokumentu koji ima potencijal da ugrozi celu životnu sredinu i same živote oko milijardu ljudi koji žive u EU i SAD a samim tim i cele planete.

Ovo je prvi put da je javnost imala mogućnost da ima uvid u pregovaračku poziciju koju ima Evropa a koju ima SAD.

Aktivista „Greenpeace„­a Holandija Faiza Oulahsen kaže: „Vreme je da se baci malo svetla na ove pregovore. Dokumenti pokazuju da je civilno drušvo imalo razloga za brigu povodom TTIP sporazuma. Finalna i najnovija verzija dokumenta treba odmah da bude predstavljena javnosti kako bi građani i njihovi i njihovi demokratski izabrani predstavnici imali mogućnost da razumeju šta se predlaže u njihovo ime.“

Ili je demokratija samo iluzija u cilju smirivanja naroda dok se odluke donose na drugoj strani u ime svih nas?

Neke od stavki koje su izdvojene u izveštaju „Greenpeace“­a o samom TTIP sporazumu su:

Nigde se ne spominje Pravilo Opšteg Izuzeća koje je pre 70 godina donela Svetska Trgovinska Organizacija. Tim pravilom se svim zemljama omogućava da kontrolišu trgovinu na takav način da zaštite živote i zdravlje ljudi, životinja i biljaka i omoguće očuvanje resursa koji su nam na raspolaganju.

Zaštita i kontrola klimatkih promena će biti nemoguća jer se ni u jednom delu ovako važnog sporazuma ne može naći deo koji se odnosi na klimatske promene i zaštitu od njih. Dogovor o klimatskim promenama iz Pariza jasno kaže da se rast temperature mora svesti na ispod 1,5 stepeni Celzijusa da bi se izbegla klimatska katastrofa koja može imati posledice po milijarde ljudi na planeti. U sporazumu ni reči o tome.

Princip predostrožnosti ne postoji. Na primer, zakoni i propisi EU su mnogo stroži od onih u SAD jer uključuju Princip predostrožnosti. U EU svaki novi proizvod, bilo koje vrste, od igle do lokomotive,od hrane do odeće, mora da prođe seriju testova i provera pre nego što se stavi u upotrebu. U SAD se ispituje tek kada se u iskustvu pokaže da je štetan a ako velike korporacije stoje iza proizvoda, često se na sudu pokaže kao „ispravan“, ako ne i „neophodan“.

Dok ovakav predlog sporazuma ugrožava zaštitu ljudi i životne sredine, velikim korporacijama se otvara put da dobiju sve što požele. Zaobilazi se volja naroda, zaobilazi se uplitanje drzave u sopstvene zakone, korporacije postaju jače od samih država, osnivaju se sudovi sa isključivom dužnošću: da donose presude u korist korporacija, prava radnika nestaju, prava građana nestaju,ljudi postaju robovi korporacija. Bukvalno!

Daleko od očiju javnosti i u medijskom mraku pod uticajem istih tih korporacija u celoj Evropi se odigravaju masovni protesti ljudi koji ne žele i neće dati da se vraćaju u robovlasničko doba i razmišljanje. U Berlinu, Londonu, Madridu, Atini, Zagrebu i skoro svim većim gradovima u Evropi održavaju se protesti ljudi koji umeju da razmišljaju sami o sebi, ljudi koji se neće pomiriti sa time da se direktne odluke o njihovim životima donose za stolovima u mračnim sobama punim mračnih ljudi.

Protagora je 317. godine rekao »Što se tiče naroda, on ništa ne vidi, nego samo ponavlja ono što mu vođi kažu«i izgleda je dobrim delom bio i pravu kada smo se doveli u situaciju u kojij jesmo ali narod isto tako, ima sjajnu osobinu. Ta osobina je da se izdigne iz situacije gde se doveo, samo je potrebno imati prave informacije u pravo vreme. „Samo“.

Prva savremena demokratija je bila ona u Sjedinjenim Američkim Državama uspostavljena 1789. god. na osnovu filozofije doba razuma. Razuma? Možda je vreme da se svi ljudi podsete šta je zapravo razum? Možda je vreme da svi građani sveta a pogotovo EU i SAD razmisle za šta su se borili i iz kojih razloga kada su se borili baš za tu demokratiju. Da mi sami učestvujemo u krojenju budućnosti za nas i izađemo iz odnosa rob ­vlasnik ili da imamo vlasnika zauvek?

Demokratija ­ izvedena od grčkih reči demos (narod) i kratein (vladati).

NAROD VLADA

JA I TI, NE TTIP!