Nema saosećanja sa budućim generacijama

Zašto je smanjen obim pošumljavanja? NEMA SAOSEĆANJA SA BUDUĆIM GENERACIJAMA Rešenje u promeni i poštovanju Zakona Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ sprovela je istraživanje o stanju finansiranja pošumljavanja u AP Vojvodina, na pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i o stanju i potrebama šumskih rasadnika. Po zvaničnim podacima, Vojvodina je najmanje pošumljena regija Evrope, sa oko 140 hiljada hektara šuma, što je manje od 7% teritorije. Najveći broj opština i gradova su potpuno ogoljeni, sa tek par promila površine pod šumama. Po standardima razvijenih zemalja, Vojvodini nedostaje još oko 170 hiljada hektara novih šuma. To je pojas širine 17 km i dužine 100 kilometara – od Novog Sada do Subotice. Šume čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha i zemljišta, čuvaju zemljište od erozije, povećavaju prinose u poljoprivredi, smanjuju štete od poplava i suša, povoljno utiču na psihičko i fizičko zdravlje ljudi. Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma mogu se u Vojvodini meriti stotinama miliona evra godišnje. Zato iznenađuje da vlasti na svim nivoima zanemaruju pošumljavanje u priličnoj meri, i to u dugom periodu. Zelena patrola je potražila odgovor na pitanje: Šta je ono što sprečava pošumljavanje u Vojvodini? Širok je spektar problema koji ne idu na ruku pošumljavanju Vojvodine! Međutim, svi sagovornici su se složili da pošumljavanja neće biti, osim sporadičnog i simboličnog, sve dok se ne promene i usaglase različiti Zakoni koji će omogućiti da se obezbede površine za tu namenu. Na raspolaganju, za pošumljavanje, JP Vojvodinašume stoji 1000 hektara zemljišta a za optimalnu pošumljenost nedostaje 170 000 hektara!

Prof. Dr Goran Anačkov, sa departmana za biologiju i ekologiju na PMF u Novom Sadu. - Pošumljenost apsolutno nije dovoljna! Procenti koji se pojavljuju u javnosti su različiti. U suštini oni i nisu bitni kada pričamo o pošumljenosti u Vojvodini koje, pa manje više, skoro i nema! Po meni nedovoljno, po papirima nedovoljno, po glasu javnosti opet nedovoljno. Ono što sledi je da se svi uključimo i da to povećamo, koliko je moguće. Problem je kada bi trebalo prenameniti neku površinu. Ko će je prenameniti? Ko donosi odluku? Da li se konsultuje struka ili ekonomska logika? Neki parlamentarci imaju svest o pošumljavanju ali oni su u manjini! Imam utisak da to nikada nije glavna tema u parlamentu. Imam utisak da je to uvek neka tema koja mora da se uradi. Uloga Narodne skupštine, u rešavanju problema pošumljenosti, je veoma važna. Svi zakoni i svi propisi, na kraju, završe u parlamentu! Mislim da odgovorni ljudi koji sede u parlamentu i odgovorni ljudi u parlamentarnim odborima moraju da razmišljaju u tom pravcu i da se strateški nastupi. Imam utisak da u oblasti zaštite prirode nema strategije. Da li će nas na to naterati ovo Poglavlje 27.? Voleo bih da nas nateraju da donesemo strateška dokumenta! Međutim, mislim da je najvažnije da li ćemo se njih držati. Nedostaju mi kaznene mere! – kaže Prof. Dr Goran Anačkov, sa departmana za biologiju i ekologiju na PMF u Novom Sadu.

Marko Marinković, izvršni direktor JP Vojvodinašume. - Ono što jeste problem je neusklađeno stanje na terenu i stanje u katastru. Nema jasne komunikacije između institucija. Često je ista površina bila predmet dve institucije gde je jedna institucija dodelila JP Vojvodinašume tu površinu za pošumljavanje a druga institucija dodelila poljoprivredi. Neće biti većeg pošumljavanja dok se ne reše problemi administracije i imovinsko pravni odnosi na terenu. Tu je problem poljoprivrede i šumarstva! Dakle, imate poljoprivredu koja je vrlo konkretna! Vojvodina je poljoprivredna regija. Ne samo opština nego i svaki pojedinac teško će da se odrekne poljoprivrede zarad šume koju će da čeka, u najboljem slučaju 30 do 40 godina, ako pričamo o topoli ili da čeka hrast 160 godina. Ko zna koja će generacija da ga dočeka. To je pitanje šireg društvenog konteksta i nekih interesnih grupa. Mnogo je lakše uraditi prenamenu zemljišta iz šumskog u poljoprivredno i građevinsko nego obrnuto! Šumsko zemljište je resurs i trebalo bi ga sačuvati i povećavati. Od Narodne skupštine pa do javnih preduzeća postoji čitav niz institucija u hijerarhiji koje moraju da rade svoj posao. Dakle u šumarstvu treba da se naprave strateška dokumenta,koja treba da budu pokrivena akcionim planovima koja treba da sprovode te strategije. Naravno, mi kao javna preduzeća moramo da se uklapamo u okruženje koje nam je stavljeno na sto. Dakle, u tom smislu samo jedan od segmenata jeste Narodna skupština, koja je inicijalni i najviši državni organ. Ako se struci stavi na sto površina na kojoj treba da se podigne šuma i ako je ona čista u imovinsko pravnom smislu i po svojoj lokaciji i položaju tu će se vrlo lako pojaviti šuma. – zaključuje Marko Marinković, izvršni direktor JP Vojvodinašume.

Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ - U svakoj opštini sigurno postoje površine koje bi se mogle pošumiti. Samo bi ih trebalo pronači i pravno obraditi u tom smislu ako sada imaju drugu namenu da se privedu nameni pošumljavanja. Osnovni ekonomski i finansijski instrument za pošumljavanje u Vojvodini bi trebalo da bude Pokrajinski fond za šume. On od svog osnivanja nije u kapacitetima i funkcijama koje se očekuju od takvog Fonda. S obzirom na to kakave su potrebe za pošumljavanjem u Vojvodini on raspolaže skromnim sredstvima. Najveći deo tih sredstava troši na izgradnju šumskih puteva za potrebe dalje seče i eksploatacije šuma! Prošle godine smo imali najdrastičniji primer kada je izmenama odluke o budžetu za 2020. godinu su ukinuta sva sredstva za pošumljavanje i ostala su samo sredstva za izgradnju šumskih puteva. Dakle došli smo do apsurdne situacije da Fond za pošumljavanje nije imao para za pošumljavanje! Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ je predložila izmene zakona i nekih pokrajinskih odluka kojima bi se moglo stanje unaprediti i dovesti dotle da bi se moglo vršiti pošumljavanje na velikim površinama. Izmene zakona su neophodne u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o šumama. Pošumljavanje je akt davanja za buduće generacije a mi to nismo spremni jer želimo sada i odmah korist za sebe. Ko će da misli šta će da bude za 50, 100 ili 300 godina!? – konstatuje Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“.

Vladan Glišić, nezavisni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije - Kao advokat i pravnik znam da u svakom društvenom procesu imate odmeravanje društvenog interesa. Procenite šta je u jednom trenutku društvu potrebnije. U jednoj fazi je društvu bilo potrebnije da imamo što više poljoprivrednog zemljišta. U Vojvodini je sada iscrpljeno poljoprivredno zemljište i potrebno mu je dati da se „odmori“. U Vojvodini bi se moglo proceniti da je u javnom interesu da se ide na pošumljavanje. Uopšte nije problem usvojiti novi zakon i promeniti ga. Ali za to treba da postoji društvena volja. Ne zaboravite pošumljeno zemljište ostaje da miruje i ne možete ga ekonomski eksploatisati u narednom periodu, a poljoprivredno zemljište vi možete da ekonomski iscrpljujete, eksploatišete i ubirate profit. Pravo pitanje je: ko su veliki tajkuni koji koriste poljoprivredno zemljište? Njima ne odgovara da ono ostane pošumljeno! Ja sam u svojim obraćanjima u javnosti pozvao grupe građana i udruženja koje se autentično bave nekim društvenim problemima, kao što su ekološka udruženja da mi se obrate i da u meri u kojoj budem mogao ja ću te teme pokretati u parlamentu. Realnu nemam neku moć da to sprovedem ali ću možda moći u nekom narednom sazivu parlamenta. – kaže Vladan Glišić, nezavisni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dragana Arsić iz Pokreta odbranimo šume Fruške gore - Mi imamo poslednji državni revizorski izveštaj o svrsishodnosti poslovanja na temu pošumljavanja i državni revizor je konstatovao da JP Vojvodinašume ne ispunjava svoje planove pošumljavanja. Oni su godišnje sadili 200 do 250 hektara što je neverovatno malo. Na nivou Srbije takođe je se neadekvatno pošumljava. Do pre dvadeset godine pošumljavalo se 10 000 hektara godišnje. Sada se na nivou Srbije pošumi nepunih 2000 hektara. Kada pitate donosioce odluka zašto je to tako oni prebaciju odgovornost s jednih na druge: od republičkih, preko pokrajinskih i lokalnih donosilaca odluka. Ovaj problem mora se rešiti kroz neki nacionalni projekat. Vojvodina je po mnogim stručnim analizama označena kao crvena tačka koja će najviše trpeti negativne posledice klimatskih promena. – zaključuje Dragana Arsić iz Pokreta odbranimo šume Fruške gore.

Miša Bojović, viša istraživačica na projektu „Otvoreni parlament“ u Crti - Smatram da je za svaku inicijativu građana prvo mesto gde bi trebalo da se obrate Narodna skupština. Narodni poslanici bi trebalo da reaguju na svaki zahtev građana. Međutim, vidimo da to nije tako. Komunikacija sa ovim sazivom parlamenta nije naročito uspešna. Imamo sada jednu novinu sa novim Zakonom o referendumu. Praktično predlozi koji dođu u formi narodne inicijative moraju biti stavljeni na dnevni red Narodne skupštine i skupština mora da ih razmatra. Svaki put kada se prepozna neki problem iz koga mi imamo ekspertizu i iz koga možemo ponuditi rešenja mi pokušavamo da komuniciramo sa predstavnicima parlamenta. Nekad više a nekad manje uspešno. Narodni poslanici bi i samoinicijativno trebalo da pokreću neke teme od društvenog interesa. Trebalo bi da kontrolišu predstavnike izvršne vlasti i da ih pozivaju na odgovornost. – kaže Miša Bojović, viša istraživačica na projektu „Otvoreni parlament“ u Crti.

Tekst i fotografije: Vojvođanska zelena inicijativa Link prema emisiji „Nema saosećanja sa budućim generacijama“: https://www.youtube.com/watch?v=mriRpgRW0Rw Link prema trejleru: https://www.youtube.com/watch?v=yNrb-UeOCYU Projekat “Parlament – Što da ne?” Vojvođanske zelene inicijative se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i uz podršku Evropske delegacije u Srbiji.