ZAKONITO NENAMENSKO TROŠENJE EKOLOŠKOG DINARA

Crna rupa zvana budžet Republike Srbije ZAKONITO NENAMENSKO TROŠENJE EKOLOŠKOG DINARA Nije tačno da nema sredstava za životnu sredinu Prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, Srbija je prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega zbog zagađenosti vazduha. Ekološki dinar odlazi na druge potrebe budžeta

Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište” - Po zakonima Republike Srbije postoji niz naknada koje imaju ekološki predznak, koje se naplaćuju zbog nekakve vrste zagađenja, zbog očuvanja i zaštite životne sredine. Ukupno postoji, po Zakonu, deset takvih taksi i po Zakonu bi trebalo da se troše za zaštitu životne sredine. 550 miliona evra je više naplaćeno kroz naknade nego što je potrošeno kroz programe za zaštitu životne sredine. Do kraja 2015. Godine ekološki novac je bio namenskog karaktera I trošenje tog novca za nešto drugo bilo je protivzakonito na šta smo mi kao organzacija kroz naša istraživanja ukazivali godinama. Onda je u decembru 2015. godine izmenjen Zakon o budžetskom sistemu gde je ukinut namenski karakter ovim sredstvima. Ono što je ranije bilo u suprotnosti sa Zakonom od kraja 2015. godine organi vlasti su mogli da nastave da to rade ali ovoga puta ne kršeći Zakon. Na ovu temu smo se obraćali odboru za zaštitu životne sredine u parlamentu kad smo poslanicima prezentovali rezultate našeg istraživanja. Od 2010. godine od kad mi radimo istraživanja, na svim nivoima vlasti, do kraja 2020. godine prihodi od svih naknada svih nivoa vlasti bili su nešto malo više od 100 milijardi dinara a kroz programe fondova zaštite životne sredine na svim nivoima potrošeno je nešto više od 40 milijardi dinara. To znači da je 60 milijardi dinara u startu, kada se odlučivalo o tome, u budžetima dobilo drugu namenu. Tako da tu više ne možemo da pratimo na šta je otišlo ali je otišlo na druge potrebe budžeta. Veliki deo novca je odlukama o budžetu bio raspoređen na neke druge budžetske korisnike i potrebe. Dakle, ako nema namenskog karaktera novcu onda nema ni nenamenskog trošenja novca! I problem je rešen! Mi imamo veliki broj problema koji se godinama ne rešavaju a i ono malo novca što skupimo ne trošimo na životnu sredinu. To pokazuje da donosiocima odluka, ali i građanima, zaštita životne sredine nije prioritet. - kaže Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište”.

Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine Postoje sredstva ali ne postoji politička volja - Ono što se desilo 2012. godine, kada je ukinut budžetski Fond za zaštitu životne sredine, I sada sredstva koja se uplate za te takse slivaju se na opšti račun I onda se tako i opredeljuju. Pokazalo se da je iznos sredstava koja se vrate u životnu sredinu duplo manji od prikupljenih sredstava za tu namenu. Čak i kada kukamo da nema dovoljno sredstava za zaštitu životne sredine mi u realnosti imamo donosioce odluka koji i ono što je namenjeno za zaštitu životne sredine i prikupljeno od privatnih subjekata i građana ne žele da investiraju u životnu sredinu. Znam da organizacije civilnog društva, kroz mehanizam Zelene stolice, učestvuju na skupštinskom odboru za zaštitu životne sredine i vrlo često pominju ovu temu. Upravo da bi oni koji donose odluke bili svesni o tome da kad neko izađe i kaže nema sredstava za životnu sredinu to nije istina. Mi nažalost i ono što prikupimo ne uložimo u životnu sredinu. Naši političari investicije u životnu sredinu doživljavaju kao trošak koji neće moći da naplate u svom mandatu. Investicije u životnu sredinu su dugoročne investicije. Ono čemu se naši političari nadaju je, pre svega, da problem u životnoj sredini neće eskalirati u njihovom mandatu ili predizbornoj kampanji. – zaključio je Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine

Miša Bojović, viša istraživačica u projektu „Otvoreni parlament“ iz CRTE Parlament je postao jedno telo u kome se bespogovorno usvajaju predlozi Vlade - Aktivisti se ne obraćaju narodnim poslanicima jer su prepoznali problem koji je postojao sa trenutnim sazivom u parlamentu Republike Srbije. Smatram da trenutne okolnosti ne treba da obeshrabre građane. Građani bi uvek trebalo da zahtevaju od parlamenta da se on vrati građanima. Sada više nego ikada. Parlament bi trebalo da se vrati ulozi koja mu je propisana Ustavom. Parlament je postao jedno telo u kome se bespogovorno usvajaju predlozi koji u najvećoj meri dođu od strane vlade. Tako smo dobili da su dva Zakona prošla kompletnu skupštinsku proceduru i bila usvojena da bi nakon protesta građana i burne reakcije ti Zakoni izmenjeni ili bili povučeni iz procedure. Došli smo do toga da građani ne razumeju ulogu parlamenta ali ni poslanici više ne znaju šta je njihova uloga prema građanima. – Miša Bojović, viša istraživačica u projektu „Otvoreni parlament“ iz CRTE.

Vladan Glišić, samostalni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Nema prave suštinske rasprave kad je ista stranka i u Vladi i u Skupštini - U lokalnim samoupravama je to dosta problematično i tu državna revizorska institucija često, u izveštajima koje dobijamo, signalizira da lokalne samouprave ne koriste namenski sredstva. I ne samo po pitanju ekološkog dinara već i drugih sredstava. Suštinski postoje sankcije za to. To je na državnoj revizorskoj instituciji da kažnjava lokalne samouprave.To bi trebalo da kontroliše Skupština. Međutim, kad je ista stranka na vlasti i u Skupštini i u Vladi onda se ti odbori završavaju u par minuta. Nema prave suštinske rasprave, koju samo ozbiljno organizovana opozicija može da priušti parlamentu. – govori Vladan Glišić, samostalni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore Na konkursima, uglavnom, sredstva dobijaju vladine nevladine organizacije (GONGO) i organizacije koje ne „talasaju“ – lažni nevladin sektor - Posle objavljivanja rezultata na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine, 2021. godine, bilo je dosta polemike oko toga i dosta je bilo prigovora nevladinih organizacija da su uslovi konkursa bili netransparentni i da se pravila o dodeljivanju sredstava nisu poštovala. Čini nam se da taj proces nije bio dovoljno transparentan i da sredstva za projekte nisu dobile one organizacije koje zaista doprinose zaštiti životne sredine svojom autentičnošću ili nekim beskompromisnim stavom. Organizacije koje su dobile sredstva na konkursu su, uglavnom, bliska vlastima. Već nekoliko godina postoji ta situacija i ona je sve više vidljiva da se stvara jedna vrsta lažnog nevladinog sektora, koja ne sprovodi ono što je osnovna uloga nevladinog sektora a to je kritički stav prema državnim organima, prema vlasti ili uopšte prema nekoj društvenoj stvarnosti. Bez tog kritičkog stava nevladine organizacije ne mogu da se bave svojom osnovnom delatnošću. Pitanje je, da li takve organizacije, iskreno zastupaju ciljeve zbog kojih su osnovane ili zagovaraju ciljeve nekih političkih ili ekonomskih moćnika. - komentariše Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište”. - Ono što je zaista vidljivo je da novac na konkursima dobijaju udruženja koja apsolutno nisu vidljiva u javnosti i dobijaju za aktivnosti: farbanje klupa, edukacija, radionice, školice...Tako da se mi, već dvadeset godina, u tom ekološkom civilnom sektoru samo se edukujemo, osvešćujemo, farbamo, crtamo...a zapravo problema je svaki dan bilo sve više. Zašto je to tako? Zato jer donosioci odluka finansiraju ona udruženja koja neće „talasati“, koja neće ukazivati na ekološke probleme, koja nisu vidljiva...To pokazuje kako država vidi civilni sektor. – zaključuje Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore. Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca, koji godinama radi istraživanja različitih aspekata teme zaštita životne sredine, prepoznaje problem u vrednostima kojima je okrenuto naše društvo: ljudi se nadaju i očekuju da će im ćutanje o zagađenju omogućiti da ostvare neku ličnu korist na drugoj strani. Tu je glavni problem zbog čega je zaštita životne sredine van fokusa i društva i donosilaca odluka. Tekst i fotografije: Vojvođanska zelena inicijativa Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.