четвртак, 10. август 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

Loznica - Ispravljanje krive Drine







Zelena patrola na Drini kod Loznice: Ugrožavanje toka reke, ugrožavanje životne sredine, ugrožavanje biljnog i životinjskog sveta, ugrožavanje privatne imovine…


Ispravljanje krive Drine







Rupe koje ostaju posle eksploatacije šljunka građani pune različitim otpadom


Ne ispravi lako krivu Drinu! – poznata je izreka, ali neki privatni preduzetnici u Loznici, uprkos narodnoj mudrosti, zakonima i zdravom razumu, svojski se trude da isprave reku Drinu.

Kako se to dešava?






Ogromne količine šljunka se eksploatišu bez ikakvih naknada lokalnoj samoupravi i republičkim institucijama

Poslednjih 10-ak godina, u Loznici i okolini, šest privatnih firmi se bavi eksploatacijom peska i šljunka na obalama Drine, bez neophodnih dozvola i bez ikakve kontrole, što bi se reklo „na reč“. Takvim ponašanjem, bez kontrole nadležnih inspekcija ugrožavaju tok same reke, ugrožavaju životnu sredinu, narušavaju ravnotežu biljnog i životinjskog sveta u reci i priobalju, ugrožavaju imovinu svojih sugrađana i nepovratno menjaju prostor. I ne plaćaju adekvatnu naknadu, ni državnim institucijama ni lokalnoj samoupravi, za eksploataciju predviđenu Zakonima.
Šta se zapravo dešava?






Odustao sam od gradnje vikendice – Vladimir Rakić, meštanin Loznice

Vladimir Rakić, meštanin Loznice nam je pokazao lokaciju, po njegovim rečima poslednje u nizu, na kojoj se eksploatiše šljunak i pesak iz Drine, bez neophodnih dozvole i saglasnosti nadležnih institucija. Problem je što se ta lokacija nalazi u neposrednoj blizini njegove parcele, gde je planirao, i započeo,  gradnju kuće za sebe i svoju porodicu. Osim toga, to je lokacija na kojoj se nalazi uređeno vikend naselje, gde postoji još mnogo parcela koje imaju uredne građevinske u upotrebne dozvole. Međutim i jedna parcela, čiji vlasnici svojim „komšijama“ prave probleme. Vlasnik, ili bolje rečeno, delimični vlasnik pomenute problematične parcele je D.O.O. STOBEX iz Loznice, koji na toj parceli vrši iskopavanje šljunka. Nelegalno iskopavanje šljunka. Ako ne postoje dozvole, u ovom slučaju Direkcije za vode Republike Srbije, Srbijavoda i Ministarstva poljoprivrede za takvu delatnost na takvom mestu, mora da postoji i dobar razlog za to.

Ali šta koga briga i za saglasnost i za razloge kada se u praksi sve toleriše i dozvoljava? Je li tako?

Ljudi koji smatraju da se Zakoni, pravila i standardi moraju proštovati, kao i očuvanje životne sredine i privatne svojine su odlučili da se suprotstave ovom bezakonju.  Jer…
Neodgovornim ponašanjem eksploatatora prirodnih dobara ugrožava se: kvalitet života građana, turistički potencijal reke Drine, poljoprivredno zemljište, rečno korito i dovodi se u pitanje njihovo postojanje u budućnosti. Drina je brza i jaka reka koja će, ako se ovo nastavi, početi da menja svoje korito i odnosi obale. Postoji velika verovatnoća od obrušavanja, tih ppoljoprivrednih poseda pored obale, u samu reku.
Miroslav Mijatović iz „Podrinjskog Antikorupcijskog tima – PAKT“ iz Loznice kaže:






Miroslav Mijatović (PAKT, Loznica) u razgovoru sa Zelenom patrolom

– Preduslov za obavljanje eksploatacije šljunka, na bilo kojoj lokaciji, je posedovanje dozvola i saglasnosti nadležnih institucija, što firma STOBEX u ovom slučaju, kao i mnogim drugim nije imala.
Miroslav Mijatović nam objašnjava i dokazuje, kroz sveobuhvatnu papirologiju i dokumentaciju, da na teritoriji Opštine Loznica postoji čak 6 različitih privrednih subjekata koji vrše eksploataciju šljunka iz Drine, pod krajnje upitnim okolnostima. Nekad sa dozvolama, nekad bez, ali uvek bez prihoda od te eksploatacije u opštinsku kasu.
Prema njegovim saznanjima, nigde ne postoje pisani dokazi i tragovi da je ijedan dinar uplaćen u kasu lokalne samouprave ili bilo kog državnog organa na osnovu eksploatacije šljunka iz Drine i priobalja.  Opština Loznica, čiji se resursi nemilosrdno i bez razmišljanja troše, je u najgoroj poziciji. Naime, opštini, po Zakonu, pripada 40% od ostvarenih prihoda prilikom ekspploatacije.  Sredstva koja bi se ostvarivala po ovom osnovu  mogla bi se upotrebiti na razne načine u cilju poboljšanje kvaliteta života građana same opštine.
Posle mnogo pokušaja i prijava inspekcijama, od strane građana koje ugrožava javašluk u ovoj oblasti, i odgovora  „nije to u našoj nadležnosti“, ipak su (konačno!) izašli na teren vodoprivredni inspektori  i naložili zaustavljanje radova na toj lokaciji. Po obustavljanju radova, investitor ili eksploatator, u ovom slučaju D.O.O. STOBEX je bio dužan da zemljište vrati u prvobitno stanje, ali i posle tri meseca zemljište i ta parcela stoje u rupama, zaraslo, potpuno netaknuto od tog momenta napuštanja eksploatacije.

Po rečima Miroslava Purića, nezavisnog odbornika u Skupštini grada Loznice, svako ko hoće da vrši ekploataciju prirodnih mineralnih dobara mora da poseduje niz dozvola za takvu privrednu delatnost.







Miroslav Purić, nezavisni odbornik u Skupštini grada Loznice

Te dozvole, pre svega izdaje Direkcija za vode Republike Srbije i Srbijavode. Do skoro su provere tih dozvola vršila dva inspektora na preko 300.000 stanovnika Mačvanskog okruga, a u poslednje vreme taj posao radi samo jedan inspektor. Gospodin Purić tvrdi da je i sa dva inspektora, s obzirom na broj reka u tom okrugu, taj zadatak bio nemoguć a sa samo jednim je u domenu naučne fantastike.






Mi smo sada praktično u koritu Drine – kažu sagovornici

Gospodin Mijatović, iz PAKT-a kaže da D.O.O. STOBEX nije jedino preduzeće koje ima direktne koristi od eksploatacije šljunka bez dozvola i saglasnosti. Pored STOBEX-a, preduzeće „MN“ iz Loznice, kao i još četiri privatne firme, se bave ovom vrstom posla. Ali STOBEX I MN se bave i proizvodnjom behatona i asfalta pa sirovine kao što je šljunak mogu momentalno da se upotrebe za dobijanje konačnog proizvoda, bez traga koliko su sirovine eksploatisali. Naravno, ukoliko bi neko to uopšte i proveravao.






Podrška tima Zelene patrole borbi za uspostavljanje vladavine prava

Gospodin Purić kaže da je ova oblast potpuno tamna/neuređena, da nema kontrole i nadzora.Kad građani prepoznaju zloupotrebu, nemaju i ne znaju kome da se obrate, jer najčešće ih dočekaju FTJP (fali ti jedan papir) ili NUNN (nije u našoj nadležnosti).
Svi resursi na ovoj planeti, pa i u našoj zemlji, su zajednički i ograničeni! Neprekidnim uzimanjem, bez ikakvog vraćanja nazad i bez odgovornosti,  vrlo brzo ćemo ostati bez tih resursa. Šta ćemo onda? Da li se iko od nadležnih pita? I ko je uopšte nadležan za to? Gospoda FTJP i NUNN ili mi sami i naša vlast?






Samo vas posmatramo! – Zelena patrola na delu

Molimo da se FTJP i NUNN, jednom i zauvek, proteraju iz zemlje i društva, u kome pokušavamo da živimo i radimo!







Tim Zelene patrole je bio zarobljen prilikom snimanja ove emisije

Autor teksta: Dino Mujanović, novinar saradnik,
Link prema emisiji „Loznica – Ispravljanje krive Drine“, iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“, u produkciji Vojvođanske zelene inicijative: https://www.youtube.com/watch?v=QrJBdJLCimA
 Linkovi prema objavljenom tekstu>

петак, 28. јул 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

понедељак, 17. јул 2017.

“Zelena patrola”: Kad mi tamo a ono SANACIJA DEPONIJE! – Kraj mukama građana Zajače ili čekanje poteza “novih igrača”?



Kompanija ,,Farmakom” je 2006. kupila rudnik i topionicu u mestu Zajača kod Loznice. Privatizacijom ovog dobra povećala se proizvodnja sirovog olova kao i reciklaža starih akumulatora. Međutim, kako kažu stanovnici ovog mesta, povećanu proizvodnju nije pratila i povećana kontrola zagađenja u fabrici i okolini fabrike.
Nakon privatizacije proizvodnja je povećana ćak za 4 puta, pored tri postojeće peći, kupljene su još tri. Milomir Gogić, poljoprivrednik iz Zajače ukazivao je kako postoji nedozvoljena količina olova u vazduhu, vodi i zemljištu. Pored isparenja iz ove fabrike, još jedan veliki problem meštana je svakako i deponija olova.
Osnovna škola se nalazi na samo sto metara od topionice, te su deca bila direktno izložena olovnim isparenjima. Meštani, koji su imali hrabrosti i oni koji nisu radili u ovoj fabrici, odlučili su da testiraju nivo olova u krvi svoje dece. Rezultati su bili poražavajući. Od 52 testirane dece, čak 50-oro je imalo sto posto više olova u krvi od dozvoljenog.
Dalibor Pahla, bivši radnik fabrike Farmakom i otac troje dece, kojima je izmeren visok nivo olova u krvi, imao je samo jednu želju da se njegova deca izleče. Sada je porodica Pahla u Nemačkoj gde deca imaju adekvatnu terapiju i negu.
Zelena patrola je posetila Zajaču nekoliko puta, nakon objavljenje priče o ovom problemu. U razgovoru sa Slobodanom Živanovićem, predsednikom MZ Zajača, dobijene su informacije o tome da je fabrika zatvorena, ali ne iz ekoloških već iz finansijskih razloga. Nakon zatvaranja fabrike ostala je deponija čije su se otrovne materije, prilikom kiša i vetrova, raznosile po Zajači i okolnim mestima, a vodenim putevima stizale čak i do Crnog mora.

Lokacija na kojoj se radi sanacija deponije
Vlada Republike Srbije je, iz budžeta odvojila novac, oko 2.200.000 evra, za sanaciju deponije. Rok za završetak sanacije bio je 05. maj 2017. Međutim, došlo je do obustave rada, zbog kako kaže Živanović, problema u projektu i potrebe izrade još nekih projekata.

Slobodan Živanović, predsednik MZ Zajača
U periodu kada je Farmakom radio i zagađivao, Zavod za javno zdravlje iz Šapca, odradio je testiranja i objavio da voda iz mesnog vodovoda u Zajači nije za piće, a ne preporučuje se čak ni za kupanje, niti napajanje stoke ili zalivanje zemljišta. -Trenutno se ovaj problem rešava uvođenjem vodovoda.- kaže Slobodan Živanović.
Fabrika je zatvorena, deponija delimično sanirana, reklo bi se, ide se lagano ka rešenju problema…Kad ono međutim…
Rudnik je ponovo prodat na licitaciji. U razgovoru sa Miroslavom Mijatovićem iz Podrinjskog Anti-korupcijskog tima saznajemo da je rudnik kupio jedan mladić, koji je svoju firmu registrovao u APR-u, godinu dana pre licitacije, sa početnim kapitalom od 500 dinara, te da je uplatio depozit prilikom kupovine rudnika od 117 miliona dinara. Mijatović ističe da se donosioci odlika nisu bavili poreklom ove imovine, a takođe ne zna se ni šta je tačno plan nove firme koja je kupila rudnik.

Ko je novi vlasnik rudnika u Zajači – Miroslav Mijatović, Podrinjski Antikorupcijski Tim
Izgleda da stanovnicima Zajače ostaje samo da čekaju sledeći potez novih igrača.
Link prema emisiji "Zajača - Kad mi tamo a ono međutim", iz dokumentarnog tv serijala "Zelena patrola na delu": https://www.youtube.com/watch?v=tTALrpYDdBU
Autorka teksta: Nina Kemera, novinar saradnik, Vojvođanska zelena inicijativa

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

Velika pobeda ekoloških aktivista: NEĆE BITI GRADNJE VISOKIH BRANA NA LIMU



 Poražen energetski lobi!



Izgradnja hidroelektrana, Brodarevo 1 i Brodarevo2, na granici Republike Srbije i Republike Crne Gore  obustavljena je konačnom presudom Upravnog suda Srbije, nakon višegodišnje borbe aktivista i nevladinih organizacija iz  Brodareva, Srbije i regiona…

Na protestu u Kumanici podrška ekologa iz regiona
U junu 2017. godine stiglo je, udruženju Prijatelji Brodareva, rešenje Upravnog suda Republike Srbije kojim se poništava Re­še­nje o obi­mu i sa­dr­ža­ju Stu­di­je o pro­ce­ni utica­ja na ži­vot­nu sre­di­nu pro­jeka­ta Bro­da­re­vo 1 i 2. Prema rečima ekoloških aktivista, brane bi predstavljale opasnost po životnu sredinu, ekosistem i zdravlje građana Brodareva i okolnih mesta.

Spomenik prirode Sopotnica bi bila ugrožena gradnjom visokih brana na Limu
Presuda Upravnog suda kojom se obustavlja projekat je konačna, i na nju kompanija “REV” koja je, od 2008. godine,  pokušavala dobiti dozvolu za izgradnju brana, nema pravo žalbe.
Pravni zastupnik nevladinih organizacija iz Prijepolja i Brodareva, Sreten Đorđević kaže za Zelenu patrol,  da je ovakva odluka pokazala da nevladine organizacije imaju moć i kapacitet da utiču na postupke koji, od samog početka  obiluju nezakonitostima, poput projekata Brodarevo 1 i 2.

Sreten Đorđević, pravni zastupnik ekoloških aktivista i udruženja
– Ovo je jedan od pokazatelja da ekološki aktivisti, ujedinjeni na nacionalnom i međunarodnom nivou, “naoružani”  istrajnošću i odlučnošću, mogu uspeti u zaštiti i očuvanju životne sredine i prirodnih dobara. – kaže, advokat Sreten Đorđević.

Ovako izgledaju reke ispod brana
Podsećamo da aktivisti i nevladine organizcaije, borbu za očuvanje Lima i Polimlja vode godinama. Pored mnogih spornih dokumenata koji se tiču ovih projekata, najproblematičnija je bila upravo Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovaj dokument nije bio usklađen sa zakonima Republike Srbije, pozivao se na nepostojeća dokumenta, određena područja koja bi bila ugrožena nisu ni spomenuta u studiji, a sumnja se da nije ni bilo terenskih analiza, koja bi pokazale uticaj ovog projekta na životnu sredinu. U međuvremenu su, ekološki aktivisti, bili i pretučeni na Javnoj raspravi u Prijepolju.

Stanovnici ovih krajeva uglavnom se bave poljoprivredom – Amel Kurbegović, Arhus centar Jugozapadne Srbije
Okolina reke Lim, kod mesta Brodarevo, obiluje raznolikom florom i faunom. Vidre, određene rečne vrste ribe i druge životinjske vrste bile bi ugrožene izgradnjom brana. Akumulacijom ogromne količine vode u branama postojala bi veća opasnost za građane u ovom području od oboljenja respiratornog sistema, i drugih bolesti uzrokovanih povećanjem vlage i zadržavanjem štetnih materija u ovom delu reke. Takođe, povećala bi se opasnost od poplava, a sela u okolini brana bi ostale bez prilaznog puta, zbog čega bi stanovnici morali da napuste ovaj kraj tj. Imali bismo ekološke izbeglice. Zarad izgradnje ove brane, aktivno muslimansko groblje, moralo bi, u suprotnosti sa zakonom, biti premešteno, a mnogi značajni  kulturno-istorijski spomenici bili su pod pretnjom da budu potopljeni i uništeni.

Zelena patrola s Esadom Kurbegovićem, Prijatelji Brodareva
Nakon ove presude, građani Brodareva i okolnih mesta uz reku Lim, moći će da nastave svoj život u skladu sa prirodom, da se bave poljoprivredom  i da rade na poboljšanju turizma u Polimlju…
Autor teksta: Ena Entina GUCUNSKI, novinar saradnik
Vojvođanska zelena inicijativa
Preporučujemo da pogledate emisiju “Brodarevo-Hoće brane na sve strane”, iz dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”:https://www.youtube.com/watch?v=r6gUGodmQrk
linkovi prema objavljenom tekstu:
https://www.jutarnjiglasnik.info/ekologija/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu-porazen-energetski-lobi/
https://transformator.bos.rs/vesti/196/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista_-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu.html
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu/
http://www.vesti.rs/Vesti/Velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-Nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-Limu.html
https://serbia-energy.eu/sr/single-feed/?postid=8464
http://www.agronews.rs/pobeda-ekologa-nece-biti-gradnje-brana-na-limu/
https://www.pinterest.co.uk/pin/243475923588018513/
http://www.ravnica.info/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu/

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.