Ova priča se dešava u mestu Ivanja, koje se nalazi u opštini Prijepolje, na mestu stare crepane, na zemljištu koje je, u prošlosti, oduzeto Radislavu Đeriću, meštaninu Ivanje i njegovoj porodici.
Gospodin Đerić polaže pravo na to parče zemljišta, oko kojeg se godinama vodi sudski proces. Presude koje su donete donete su u njegovu korist, ali uz mnogo žalbi i sudski postupak se razvlači u nedogled. On je najstarija osoba u Ivanji i ne može sebi da priušti advokata i sada se boji da će mu biti oduzeto ono što mu zakonski pripada. Pita se da li se to čeka da on umre pa da onda preuzimanje njegove zemlje bude lakše?
- Meni se čini da u našoj opštini nema Zakona! – ogorčen je Radislav Đerić.
O čemu se zapravo radi u ovoj priči? Kakvo je to parče zemlje koje je toliko bitno?
Na tom mestu se nekada nalazila stara crepana a danas se nalazi betonska baza, drobilica kamena, u planu je asfaltna bazna stanica, kupljena polovna u Nemackoj a planira se i postavljanje bazne stanice mobilne telefonije Telekoma Srbije. Na samo 60-ak metara od prvih kuća! Na tuđoj zemlji!
Milun Dragutinović, advokat, poreklom iz Ivanje, objašnjava da je: građevinsko preduzeće „Rad“, koje je poslovalo na tom mestu, kupio je gospodin Beganović Bahrija, koji je u to vreme bio vlasnik i firme „Voćar – Lutka“ i da se sada, na pomenutoj parceli zapravo nalaze dva nova preduzeća, „Rad Labud“ i „Labud Plus“, u vlasništvu kćerke i sina Bahrije Beganovića.
Amel Kurbegović iz „Arhus centra Jugozapadne Srbije“ kaže da se – praktično – ne zna na koga se tu šta „vodi“! Građanima iz Ivanje sve to deluje kao da se nešto prikriva i da postoje neki privatni interesi koji se ostvaruju na štetu njihovog zdravlja i kvaliteta života. Kamen se drobi, pravi se beton i asfalt. To su aktivnosti koje zagađuju životnu sredinu i za koje je potrebno da se radi Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
Po rečima advokata Dragutinovića, asfaltna baza kupljena je u Nemačkoj na otpadu i čiji je kapacitet 200 tona/sat. Za tu veličinu i kapacitet bazne stanice, po zakonu Republike Srbije, neophodno je raditi posebnu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, potrebno je imati filtere i preduzimati sve neophodne mere da se zaštiti zdravlje i životi ljudi koji žive u neposrednoj blizini.
U Ivanji su najzastupljenije privredne aktivnosti: poljoprivreda i proizvodnja hrane. To je čuveni malinarski kraj, njihove maline se izvoze u EU.
U neposrednoj blizini, baznog postrojenja, se nalazi i fabrika konditorskih proizvoda i firma za proizvodnju ekološke ambalaže, koje svakodnevno trpe štetu od prašine i buke. Ukoliko postrojenje dobije dozvolu za rad, na čemu se, očigledno, užurbano radi, to dovodi u pitanje čitavu budućnost izvoza malina u EU.
Ako je Nemačka otpisala takvu asfaltnu bazu, baš iz razloga da ne prlja njihov vaduh i hranu, sigurno neće dovoliti uvoz malina sa njiva i polja koje se nalaze blizu takvog zagađivača.
Advokat Dragutinović nam objašnjava:
- Da bi se izbegla izrada Studije o proceni uticaja imamo pokušaj faksifikovanja kapaciteta asfaltne baze na 50 tona/sat, umesto 200 tona/sat, jer u tom slučaju ne bi bila potrebna izrada posebne Studija, nego će sve moći da se „provuče“ pod istom Studijom koju je u obavezi da izradi Telekom Srbija, zbog postavljanja njihove baze za mobilnu telefoniju na dimnjaku koji se nalazi u krugu preduzeća. Ćerka gospodina Beganovića, koja je i direktor jednog njegovog preduzeća, je sa Telekomom Srbija, brže-bolje sklopila ugovor o postavljanju baze mobilne telefonije.
Iako su meštani, vođeni zdravim razumom i logikom ubeđeni da ovakav potez gospodina Beganovića i njegovih direktora i prijatelja neće proći, neophodno je raspetljati ovaj slučaj do kraja i naći gde su pravljeni propusti i na čiju štetu/korist.
- Sve se ovo dešava jer je politička opcija kojoj pripada Bahrija Beganović u koaliciji sa vladajućom strankom u Prijepolju! – tvrdi advokat Milun Dragutinović, koji zastupa građane u sudskom postupku koji vode građani Ivanje proti firmi porodice Beganović.
Dobrobit i profit pojedinca ne mogu biti iznad dobrobiti zajednice, zdravlja i kvaliteta života ljudi koji tamo žive!
Autor teksta: Dino Mujanović,
Linkovi prema objavljenoj informaciji:
