Zaštita životne sredine je siroče bez oba roditelja

Ruža Helać, autorka dokumentarnog tv serijala "Zelena patrola na delu" Zaštita životne sredine je siroče bez oba roditelja Izvor: SEDMA SILA Intervju: Miša Antonić Naslov: Ruža Helać

Zelena patrola je uvek sa građanima koji se bore! Topli do, Stara planina Ružu Helać sam upoznao u redakciji ovog portala. Bilo je to ćaskanje uz kafu. Ali tu istu Ružu sam tek kasnije upoznao kroz priloge koje je slala i šalje portalu Sedma sila. Te dve Ruže nisu se mnogo razlikovale. Ona prva bila je kratka, jasna. Izgledalo je, kao da zna šta hoće i da ima svoj cilj. Ona druga uporna, dosledna. Tipičan realizator one prve. Prilozi utemeljeni u slici i reči, sagovornici pažljivo odabrani. Saradnici edukovani. Borci! I naša rubrika EKO LIFE SRBIJA zahvaljujući uglavnom prilozima njene “Zelene patrole na delu” dobijala je popriličnu pratnju. U saradnji dugoj devet godina koja je počela objavljivanjem vesti o izlivenoj naftnoj mrlji na Velikom bačkom kanalu i uklanjanjem te vesti sa nekih portala više smo mi u portalu Sedma sila posustali nego Ruža i njena ekipa. Prilozi su pristizali sa raznih krajeva Srbije a mi smo često prioritet objave davali nekim drugim temama. I “kazna” je stigla u vidu naknadne pameti kada je već postalo jasno da teme koje tretiraju probleme zaštite životne sredine postaju sve prisutnije u našim životima. Tako i toliko da emitovani sadržaji o našem odnosu prema životnoj sredini izazivaju postiđenost zbog tolike količine nemara i nedostatka ekološke svesti kod nas. Slike otpada koje naše reke nose, odnos prema prirodnim izvorima i bogatstvima savesnom čoveku nalažu kajanje, čuđenje… Od doživljaja do doživljaja ali u svakom slučaju u pitanju je sasvim ozbiljan problem - nedovoljno razvijene ekološke svesti u našem odrastanju. Ne može mi niko objasniti da bacanje smeća u reke, zbog ličnog zadovoljstva, seča drveća zbog zarade ili nekih drugih uglavnom ličnih i opšte društvenih gibanja nije odraz vaspitanja, nekulture… Sve zajedno je to necivilizacijsko ponašanje! Još više i gore od toga ako se država i njene institucije busaju u prsa kako slede svetske i evropske ekološke vrednosti a u svom dvorištu gaje ekološki korov - čitaj ljude bez svesti o važnosti života u očuvanoj životnoj sredini. Ruža Helać u svojim aktivnostima, sa svojom “Zelene patrolom na delu”, insistira upravo na tome - povećanju svesti o značaju zaštite životne sredine. Zbog svog rada i doprinosa Ruža Helać, mašinski inženjer, književnica, novinarka, slobodni umetnik je laureat priznanja „Petar Lalović“, koje se dodeljuje za naročit doprinos podizanju ekološke svesti. Priznanje će joj biti dodeljeno na ovogodišnjem Internacionalnom festivalu turističkog i ekološkog dokumentarnog filma VRMDŽA FEST u subotu, 29. jula u selu Vrmdža. I kao čestitka, ali i osećaj zadovoljstva što je ovaj portal na neki način doprineo širenju Ružine misije lepog zdravog života u nadi da će drugima biti uzor Ruža Helać, je danas moja sagovornica. 1.) Sasvim je jasno. Mi smo decenijama, na zaštitu životne sredine, gledali kao na one priče po sistemu “trla baba lan” da bi danas čitali, isto tako bez naročitog uzbuđenja, pogotovo bez straha, da je Srbija jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi? Gde su koreni takvog odnosa? Zaštita životne sredine podrazumeva: temeljno obrazovanje, visoka moralna načela, sposobnost samoodricanja, vladavinu prava koja neguje podstičuće okruženje, finansijski potencijal i ODGOVORNU VLAST! Danas se živi fatalistički, bez ikakve ideje o budućnosti! Mi živimo agoniju! Sunovrat morala, na ovim prostorima, je počeo devedesetih godina prošlog veka. “Rat je poslednje utočište hulja” rekao je dr Džonson. Visoka moralna načela su jedina brana koja može sačuvati narod u teškim krizama. Naši narodi nisu položili taj test! Mi smo narod koji je “rođen” u raju, imali smo sve: reke, planine, naftu, ravnice, idealnu klimu…I šta smo mi uradili s tim bogatstvom!? Pretvorili smo Srbiju u deponiju! Reke su ili zagađene ili “ucevljene” za potrebe MHE, zemljište je zbog prekomerne eksploatacije ispošćeno i zagađeno, dok od posledica zagađenja vazduha umire godišnje oko 15 hiljada građana. Ne zaboravite da su mnogi narodi na planeti nestali u prošlosti. Istorija čovečanstva je istorija moralnog posrnuća, bede i ratova! Rat je najveći zagađivač: i duhovnog i fizičkog sveta. Ali ratovi nisu na taj način tema u medijima i javnosti. Tema zaštite životne sredine se trivijalizuje i svodi na: sprečavanje da voda kaplje iz česme, da se opušak baci na ulici, da se papirići ne bacaju….na tom nivou (ne)obični građani Srbije doživljavaju i komentarišu zaštitu životne sredine. Za to vreme se kanalizacija izliva u reke, brutalno seku šume, nemilosrdno zagađuje zemljište radi visokog prinosa, eksploatišu rudna bogatstva bez primene savremenih tehnologija, gradi gumara i vetropark na poljoprivrednom zemljištu prve klase…Građani Srbije su osuđeni na umiranje u “dušegupki”, u šta se naša zemlja u međuvremenu pretvorila, ili odlazak iz Srbije. Za ministre se biraju opskurni likovi, osvedočeni prevaranti, koji izazivaju satirične komentare u medijima i zabavljaju javnost, bez ikakve namere da počnu rešavati probleme u oblasti zaštite životne sredine. 2.) Zaštita životne sredine ne traži od nas neko posebno specifično znanje, ali kad pogledamo svoje okruženje utisak mi nemamo ni osnovno. Kažem osnovno, ali evo nisam siguran da bi tačno mogao definisati šta znači to “osnovno” znanje osim da je u pitanju vaspitanje. Ako mi kažete da je to ono kada roditelji govore “ne bacaj papir na ulici”, “ne bacaj smeće u reku” i sl. Teško ću prihvatiti konstataciju da su roditelji već decenijama prestali da to govore. A i ako jesu,zašto je postalo nevažno kakva će nam voda, vazduh, zemlja biti? Dobrota je početak i kraj svega. Kad god ne znate šta da učinite izaberite da budete dobri. Poslušajte svoj unutrašnji kompas. To je sigurno ekološki! Zaštita životne sredine u javnosti je prikazana kao neka vrsta extra komfora i ekskluzive. To je rezervisano samo za “posebne”, one kontroverzne bogataše, koji grade vile u nacionalnim parkovima i dižu ograde do neba. Kad bi mogli i nebo bi ogradili! Zaštita životne sredine je početak i kraj svega! Građani koji žive u zagađenju su osobe bez dostojanstva! Mi smo pristali na to mizerisanje zbog lenjosti duha koju kod građana neguje vlast forsirajući medijske sadržaje kao što su reality sadržaji na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Vlast je postigla da se društveno prihvatljivim učini: pljačka i otimačina, konzumacija droga, partnersko i svako drugo nasilje,…Mediji služe da prostotom i lažnim sjajem zapljusnu javnost! A sve je to, i - bukvalno! – zagađenje. Sve je ovo moguće jer nema odgovornosti, onih koji upravljaju zajedničkim resursima građana Srbije, za zajedničko opšte dobro!

Zelena patrola je glas građana u javnosti!Reka Krivaja, Srbobran 3.) Vi ste dugo u ovom poslu. Da li kod nas nagomilani ekološki problemi povećavaju svest ljudi za potrebom održavanja životne sredine? Ne. U prvi plan kao vrednost, u “našem” društvu je stavljen profit. Što je veća globalna pretnja, od klimatskih promena i zagađenja, to je veća neodgovornost i alavost bogatih i manja očekivanja siromašnih! Svi polaze od toga: Zašto da “popravljam” klimu na planeti!? Rešenje vide u tome da: Što pre “zgrnu” što više novca! Jer…onda će moći da kupe kuću i imanje na onom delu planete gde nema zagađenja. Što je veća opasnost od sila koje priroda koristi (poplave, požari, peščane oluje, tornada, vulkani, zemljotresi, epidemije...) da se reši čoveka to je veća gramzivost stanovništva na planeti! Ne postoji novac koji može zaustaviti prirodne sile! Čovečanstvo je poraženo! Od raja, što je bila planeta Zemlja, je stvorilo pakao! Više niko ne umire od starosti. Ovde se, naročito u Srbiji, umire od ropskog rada, gladi ili kokaina! I da se vratim na pitanje: Akademska zajednica, koja bi trebalo da bude pokretačka snaga svakog društva, se prodala i tu vlada užasna hipokrizija. Stručnjaci i naučnici imaju znanja ali ih ne dele sa zajednicom već naplaćuju od političara ćutanje i prikrivanje naučne istine. 4.) Da li mediji daju dovoljno prostora ekologiji? Mediji su, čast izuzecima, takođe, profitno orjentisani. Uzimaju onoliko istine i onu stranu istine koja će im doneti naklonost, finansijskih i političkih, moćnih oligarhija. Nekada bi najveća kazna za novinara bila da se sumnja da se nekome prodao. Sada se novinari ponose činjenicom da imaju podršku političara. Ponosni su na trivijalne znake naklonosti finansijskih i političkih moćnika. Mnogi tzv. novinari žive od prodaje ličnog dostojanstva i odricanja od istine a ne od svog novinarskog umeća. Dozvolili smo da nam se nametne društvo relativnih istina. Istina je robinja u službi politike i profita! Mediji više nikad neće biti sredstvo informisanja. Oni su jednostavno propagandna glasila različitih zainteresovanih strana. Čovečanstvo će morati da istinu traži na drugom mestu. Ne znam gde i ne znam kako. Međutim, mislim da dolazi vreme kada će laž doći na naplatu! Laž je sve niti ovog društva razorila! Laž je postigla cilj i šta sad!? Naše društvo je došlo u fazu kada više nije bitno šta o čemu mislite, šta govorite i šta radite. Život većini neprivilegovanih građana je neizdrživ. To bi mogla biti, i mislim da će biti, odskočna daska za promene. Život traži nove bolje ljude!

Ruža Helać, autorka serijala Zelena patrola na delu sa Milicom Alavanjom, novinarkom i montažerkom, foto Rajko Karišić 5.) Da li građani Srbije poseduju u dovoljnoj meri ekološku svest da bi zaštitili prirodu, sebe i životnu sredinu? Jeste problem što građani ne znaju dovoljno o zaštiti životne sredine i nemaju ekološku svest. Uzrok je u moralu vlasti i siromaštvu građana. Vlasti su od početka devedesetih godina pogodovale najnižim strastima i porivima građana. Filozofija koja od tada vlada je: Mi nemamo novac da postavimo kontejnere i rešimo problem zbrinjavanja otpada. Mi nećemo vas kažnjavati zbog bacanja otpada (opasnog, nedicinskog,…) a zauzvrat vi nemojte tražiti od nas da budemo odgovorna država. Mi nećemo tražiti od vas da budete odgovorni građani! Kada bi država bila uređena ne bi bilo presudno da li građani imaju dovoljno ekološke svesti. Poštovanje Zakona, standarda, pravila i procedura bi pogodovalo stvaranju ekološke svesti društva, a sistem bi štitio prirodu i kvalitet života građana. Da građani imaju u dovoljnoj meri ekološku svest oni bi zahtevali od države da odgovara na potrebe građana i da obezbedi građanima život dostojan čoveka: život u čistoj životnoj sredini! 6.) Kako Vi doživljavate na terenu ekološku svest kod naših građana? Mnogi “obični” građani koji su postali žrtve zagađenja i uništavanja životne sredine su se pobunili iz egzistencijalnih i zdravstvenih razloga tj. iz vrlo praktičnih i sitnosopstveničkih razloga. Međutim, pošto su predstavnici vlasti neobrazovani i neodgovorni problemi na terenu eskaliraju, dugo traju i posledice pogađaju sve veći broj građana. Duga borba za zdrav vazduh, vodu i zemlju, - bukvalno za goli život! – osvestili su neke građane i od njih napravili ekološke aktiviste. U suštini svaki građanin koji je dobar domaćin on je ekološki osvešćen! Vlast ne želi da ulaže tj. investira u zaštitu životne sredine već taj novac ulaže u svoj lični marketing i prikrivanje ekoloških problema. Nećete verovati: Novac iz budžeta namenjen zaštiti životne sredine troši se na korupciju tzv. ekoloških OCD i stručnjaka iz naučne zajednice da ćute a ne na rešavanje ekoloških problema. Za to je najbolji primer finansiranje ekoloških OCD na konkursima, koje objavljuju lokalne, pokrajinske i republičke institucije. Sav novac odlazi OCD koje promovišu predstavnike vlasti i prikrivaju probleme u zaštiti životne sredine. Stručnjake i naučnike korumpiraju kroz finansiranje “projekata”. Biti ekološki osvešten građanin je uzrok ogromne patnje kod ljudi koju proizvodi osećaj beznađa koji šalju uhlebljeni donosioci odluka.

U Loznici, ispred SO čekamo odbornike koji treba da donesu odluku o realizaciji projekta Jadar 7.) Vi ste se borili i borite se sa zagađivačima na terenu, rušiteljima eko sistrema…? Da li ste i u kojoj meri zadovoljni reakcijom države na Vaše pozive, upozorenja, proteste… blokade? Država se pravi mrtva ili je stvarno mrtva! Ni jedan problem nije rešen, niti ima pokazatelja da država namerava da reši probleme iz oblasti zaštite životne sredine. Država je prodala budućnost naše dece stranim investitorima koji ne poštuju Zakone, standarde, pravila i procedure koji se odnose na zaštitu životne sredine. U Srbiju je sa stranim investitorima došao robovlasnički sistem, minimalna plata kao osnovna i jedina plata, zagađenje kao neminovnost, oduzimanje privatne imovine građanima bez adekvatne finansijske nadoknade…Naša vlast je naše živote i našu imovinu stavila na raspolaganje brutalnom neoliberalnom kapitalizmu. Mi nigde nemamo ni naznake države. Oni koji su to shvatili na vreme odlučili su da se obogate pred očima ostalih građana koji su prestravljeni nefunkcionisanjem pravne države i nedostatka pravde. 8.) Zašto različito mislimo i radimo kada znamo kakav je značaj vode, da drveće ima višestruku ulogu u očuvanju uslova za naš život, a ne samo proizvodnju kiseonika. Šume, rudnike, poljoprivredno zemljište, reke… vlast doživljava kao mogući izvor trenutnog bogaćenja! Šuma je samo drvna masa koja će odmah i sada doneti profit moćnom pojedincu! Posledice će trpeti siromašni građani koji su osuđeni na život pored iskrčenih šuma. Jasno je da se ta štetna praksa u celom svetu sprovodi uprkos konferencijama o zaštiti klime. Zašto? Zato što su velikim kompanijama, koje snabdevaju svetsko tržište proizvodima za kratkoročnu upotrebu i komformizam, potrebne sirovine. Najbogatiji su oni koji iz prirode uzimaju, direkno i neodgovorno, ono što se stvaralo milionima godina i što je nenadoknadivo! Čovečanstvo odavno živi na dug i troši resurse budućih generacija. Stvorili smo svet u kome ni mi ne možemo da živimo! Neoliberalni kapitalizam i globalizam su nas ubedili da možemo živeti bez kiseonika i vode za piće ali ne i bez mobilnog telefona! Ovo je sumrak čovečanstva!

Tim Zelene patrole u NP Prokletije (Crna Gora) sa ekološkim aktivistom 9.)U kojoj meri je neophodno poznavati zakone prirode da bi se ona zaštitila? Potrebno je da se čovek okrene sebi i da analizira šta ga usrećuje a šta ga onespokojava. Videće da su najvažnije stvari, koliko do juče, bile besplatne: kiseonik, voda za piće, ljubav…Onog časa kad je zavladao potrošački mentalitet pokušali su da nas ubede, i mnoge su ubedili, da se sve to može kupiti! Sa nepodnošljivom lakoćom zagađujemo vazduh da bi posle kupovali uređaje za prečišćavanje vazduha sumnjivih performansi. “Čistu vodu” za piće pijemo iz plastičnih flaša. Ljubav kupujemo u etabliranim trgovinama i markiranim stvarima…Prva greška koju je čovečanstvo napravilo je onog trenutka kad je pomislilo da može prirodu “popravljati” i da može iz prirode nekažnjeno uzimati. Priroda ne traži zaštitu i nije joj potrebna! Prirodu je potrebno zaštititi kako bi bili održivi uslovi za život čoveka na planeti! Licemerno je izmeštati akcenat sa ugroženosti opstanka čoveka na planeti na opstanak planete. Dakle, ne štitimo mi prirodu zbog prirode već zbog stvaranja mogućnosti da opstane čovečanstvo na planeti. Mada, ne bih rekla da otuđene finansijske elite razmišljaju o opstanku čovečanstva na planeti. Oni ulažu napore i finansije da pronađu kap vode na Marsu dok više od pola čovečanstva nema vodu za piće a okeanima plivaju plastična ostrva. Odgovor na ovo pitanje je: Važnije je poznavati destruktivnu prirodu kapitala i profita i sprečiti njena razorna dejstva po čovečanstvo nego zakone prirode. Zakon prirode je jednostavan to je zakon akcije i reakcije: Ako isečeš šumu poplava ti odnese most, uđe u kuću, poplavi njivu, “obere” letinu…

INTERFER 2022 Priznanje za dokumentarni tv serijal Zelena patrola na delu 10.) Imali ste i uspehe i neuspehe.Da li danas žalite zbog nekih neuspelih akcija koje su sprovedene i pored Vašeg protivljenja? Ne. Ne žalim ni zbog čega. Mi smo uradili sve što je bilo u našoj mogućnosti. Propast koju Srbija živi je posledica života u socijalizmu kad je većina stvari bila dobro i sistematično uređena. Tada ste kao građanin mogli da se oslonite na struku: kad idete kod lekara znali ste da nije kupio diplomu, kad se gradi hidroelektrana ili put znali ste da u institucijama rade stručnjaci koji znaju gde, kako i šta treba graditi…Uzrok naše sveopšte propasti je stanje poverenja u vlast u smislu “neće valjda” i “valjda znaju šta rade”. Dugo je trebalo građanima Srbije da shvate da se ne mogu pouzdati “u zdrav razum i čistu logiku” donosilaca odluka. Mislim da smo, sa ostalim svesnim građanima s kojima smo snimali emisije, uradili misiju osvešćivanja građana. Dakle, građani sada znaju da vlast ne zastupa njihove interese i dobrobit države nego pogoduje tzv. investitorima. Da je to tako dokaz su barikade, blokade i pobune građana na teritoriji cele Srbije koji brane svoju očevinu i svoje parvo na dostojanstven život.

Tim Zelene patrole sa ekološkim aktivistima koji su sprečili odlaganje građevinskog otpada na bari Reva 11.) Imamo lokalne i globalne ekološke probleme. Čini se da su globalni značajniji, ali oni kreću od lokalnih? Da li je to nerešiv problem? Taj problem je nerešiv! Jer bogate zemlje su iscrpele svoje prirodne resurse prilikom razvoja ili ih mudro čuvaju za budućnost. Svetom upravljaju bogati, koji s vremena na vreme menjaju paradigmu ali ne i cilj – sticanje ogromnog bogatstva u rukama malog broja ljudi i kompanija. Oni nude rešenja koja podrazumevaju surovu eksploataciju prirodnih resursa siromašnih zemalja. Bogati na planeti imaju samo jedan cilj da sačuvaju i uvećaju svoje bogatstvo. Tu ne treba imati nikakvih iluzija! Zaštita životne sredine ih samo zanima kao izvor novog bogaćenja. Stanovnici planete vide da je sve zagađeno u siromašnim ili sterilno u bogatim zemljama, Kompanije i vlast, s vremena na vreme, rade promotivne kampanje ekomanipulacije (greenwashing) koje imaju za cilj da stvore lažni osećaj kod stanovništva da će ekološki problemi biti rešeni, jer…samo što nisu! 12,) Pošto je čovek u svom razvoju fokusiran ka komfornijem i lagodnijem životu i da ga taj komforniji život udaljava od prirode, ima nekih tumačenja da će gubitnik u tom procesu biti ekologija. Ili su sve češći ekološki problemi, koji nam remete upravo taj komfor, revanš prirode? Nije ugrožena planeta zemlja, ugrožen je opstanak čoveka na planeti! Planeta će nas samo tako “otresti”. Poplave pokazuju da je ono što je čovek napravio da bi uživao u “komforu” samo hrpa smeća koja ga može ubiti kad posle obilne kiše priroda uzvrati poplavnim talasom. Naučnici neće da priznaju da su nemoćni pred prirodom. Nude nam neodrživa rešenja. Jedinu korist imaju proizvođači tehnologija koje se proglašavaju za rešenja ekoloških problema. Onog časa kada je čovek počeo da “popravlja” prirodu počeo je da gubi vezu sa suštinom smisla života. Dva najveća izazova s kojima se suočava čovečanstvo su: pitanje smisla života i klimatske promene. Nauka nema odgovore na ta pitanja i pokušaji naučnih rešenja sve nas više udaljavaju od stvarnog rešenja. Naučnici troše ogroman novac da bi stvarali iluziju kod običnih ljudi o tome da mogu rešiti neki značajan problem. Vidite da ni jedan problem na planeti nije rešen: GMO nije rešila glad na planeti (sve je više gladnih na planeti), vakcina nije rešila problem bolesti i virusa (sve ih je više i sve su raznovrsniji), akcije za klimatske promene su pojele ogromne finansije a klimatske promene su sve brže i sve razornije, veštačka đubriva, herbicidi i pesticidi su zagadila zemljište, povrće i voće. Ostali smo bez ukusnog, mirisnog i zdravog voća i povrća. A to je osnova komformizma da jedeš zdravo, lepo, ukusno, mirisno i bezbedno. Dakle, u potrazi za komformizmom mi smo izgubili i komformizam i ideju o tome šta je komformizam! Mi smo umesto boljeg izabrali više nekvalitetnog.

Tim Zelene patrole na protestu protiv gradnje visokih brana na Limu, 2013. 13.) Skoro da nema potrebe da Vas pitam koliko su se životi nas u Srbiji otuđili od prirode? Siromaštvo je uzrok otuđenja od prirode. Jer…Siromašni nemaju vremena za dokolicu. Oni nemaju vremena da se opuste. Njihov fokus je na malim sitnim dobitima koje im omogućavaju preživljavanje. Novokomponovani bogataši u prirodi samo vide izvor svoga bogaćenja. Priroda i prirodna bogatstva,, kojima obiluje Srbija, su izvor neviđene patnje kod građana. Vlast, koja promoviše brutalni neoliberalni kapitalizam, čini sve da se domogne prirodnih bogatstava i da ih proda strancima, što pre i budzašto. Građani koji žive u tim oblastima su izloženi teroru i neviđenom pritisku vlasti da što pre napuste svoja imanja i što jeftinije ih prodaju. Na pr. građani Bora i Majdanpeka bi lepo i kvaliteno živeli od poljoprivrede i turizma da tamo nema ruda. Zbog toga što im imanja leže na zlatu oni su izloženi brutalnom teroru investitora i države, a da ne pričamo o zagađenju životne sredine. Građani Srbije koji žive pored reka, što se smatra božijim blagoslovom, stradaju zbog gradnje MHE i žive kao u pustinji, bez vode za piće, za stoku i poljoprivredu. Neverovatan je broj pojavnih oblika i strahota kojima su izloženi građani koji imaju imanja na “interesantnim” lokacijama. 14.) Kakva je ekološka kultura u Srbiji? Pravo pitanje bi bilo: Kakva je ekološka nekultura u Srbiji? Nesagledivi su pojavni oblici nekulture u Srbiji! Predsednik države kaže da je pustio kineze da u Srbiju uvezu zastarele i zagađujuće tehnologije, jer oni ne žele da ih koriste u Kini i da ugrožavaju zdravlje svojih građana. U Srbiji kineske kompanije mogu da se koriste zagađujuće tehnologije jer – Bože moj! – predsednik se ne razume u zagađenje! U našem dugom radu sreli smo profesore i naučne radnike koji imaju saznanja o pogubnosti nekih tehnologija, o štetnosti za životnu sredinu i zdravlje građana, ali neće da javno govore o tome. Oni su plaćeni da ćute! Donosioci odluka su uglavnom neobrazovani i nemoralni što se može videti i u našim emisijama, kad uspemo da ih snimimo. Oni čak i ne kriju da krše Zakone, standarde, pravila i procedure jer se to od njih zahteva sa “višeg” nivoa. Najveći problem kod stručnjaka, naučnika i donosilaca odluka je taj da oni nemaju svest o tome da su ostali bez poslednje odbrane čovečnosti: ljudskog dostojanstva! Država Srbija da danas prestane sa zagađenjima i da počne da rešava ekološke probleme, sa neograničenim tehnološkim i finansijskim sredstvima, trebalo bi joj više od sto godina. Odgovorno tvrdim. Sve što je, u međuvremenu, izgrađeno i urađeno ne rešava nego stvara nove i nesagledive probleme u oblasti zaštite životne sredine.

Sa ekološkim aktivistima na Fruškoj gori čekamo policiju i inspekcije

Наука иде у сусрет потребама пољопривредних газдинстава

Закони и подзаконски прописи у функцији безбедности хране

Наука иде у сусрет потребама пољопривредних газдинстава

Данас је одржан скуп и радионица на Технолошком факултету у Новом Саду

Пољопривредна газдинства у Србији, која се баве прерадом уљарица, суочавају се са изазовима као што су: избор, квалитет и начин руковања сировином. Осим тога, пољопривредним газдинствима недостаје: адекватна опрема, знање о технолошким процесима, знање о декларисању крајњих производа, као и познаваље закона и подзаконских прописа у области безбедности хране.

Пројекат „Унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима у Републици Србији трансфером знања од стране научно-истраживачких организација” намењен је пољопривредним газдинствима (ПГ) и сaвeтoдaвaцима пoљoприврeдних стручних служби (ПССС). Тим који реализује овај пројекат, под руководством проф. Др Драгољуба Цветковића - руководиоца акредитоване Лабораторије за испитивање прехрамбених производа Технолошког факултета Нови Сад, одговара на дилеме које произвођачи хране имају када је у питању тумачење законских и подзаконских прописа везано за производњу и промет хране. На питање: шта је циљ пројекта и као га остварити, проф. Др Драгољуб Цветковић одговара: - Циљ прojeктa je унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима (ПГ) у Републици Србији и остваривање додатне вредности сарадњом са научно-истраживачком организацијом (НИО), тј. трансфером знања. Путем брошура, студије, скупова и медијске промоције пренеће се знања везано за предмет пројекта, како ПГ, тако и сaвeтoдaвaцима пoљoприврeдних служби (ПССС), који имају важну улогу у даљем прeнoшeњу стечених знaњa и искустaвa у оквиру овог пројекта. Сагледавањем тренутних потешкоћа са којима се сусрећу ПГ која се баве прерадом уљарица закључује се да би се значајан број проблема могао превазићи применом трансфера знања од стране стручних лица. ПГ кoje жeли дa сe бaви прoизвoдњoм хрaнe нa гaздинству, пoрeд пoштoвaњa Зaкoнa o бeзбeднoсти хрaнe, у зaвиснoсти oд врстe хрaнe кojу жeли дa прoизвoди, свoje пoслoвaњe трeбa дa усклaди сa Прaвилникoм o прoизвoдњи и прoмeту мaлих кoличинa хрaнe биљнoг пoрeклa, пoдручjу зa oбaвљaњe тих дeлaтнoсти, кao и искључeњу, прилaгoђaвaњу или oдступaњу oд зaхтeвa хигиjeнe хрaнe. Oвим прописима ближe сe прoписуjу услoви зa стaвљaњe у прoмeт мaлих кoличинa хрaнe, кoje сe кoличинe хрaнe смaтрajу мaлим кoличинaмa, врстa хрaнe, мeстo, oднoснo пoдручje нa кoмe мaлe кoличинe хрaнe мoгу дa сe стaвe у прoмeт, oбрaзaц пoтврдe и сaдржину eвидeнциje, кao и искључeњa, прилaгoђaвaњa или oдступaњa oд зaхтeвa o хигиjeни хрaнe кoja сe oднoсe нa oбjeктe: у кojимa сe прoизвoдe мaлe кoличинe хрaнe; у кojимa сe примeњуjу трaдициoнaлнe мeтoдe у oдрeђeним фaзaмa прoизвoдњe, прeрaдe и прoмeтa хрaнe; у кojимa сe пoслуje хрaнoм сa трaдициoнaлним кaрaктeристикaмa, кao и у oбjeктимa кojи сe нaлaзe у пoдручjимa у кojимa пoстoje пoсeбнa гeoгрaфскa oгрaничeњa.

Са Проф. др Ранком Романићем, сарадником на пројекту разговарали смо о значају теме. - Привреда Републике Србије располаже и са одређеним бројем средњих и малих погона за прераду уљарица, тзв. „мини-уљара” који прерађују и велики број сировина, поред сунцокрета соје и уљане репице, од којих се неке гаје или су пореклом из Србије, а многе се увозе. За „мини-уљаре” треба истаћи неколико важних ствари: ови погони готово искључиво производе јестива нерафинисана (хладно пресована и девичанска) биљна уља и масти, споредне производе, пре свега погаче и разне друге производе на бази полазних сировина и споредних производа (семенке за грицкање, разна протеинска брашна, намазе на бази уљарица и слично); поједини од ових погона прерађују сировину само због производње сировог уља или споредних производа (као што су погаче, талог и слично); често су разлози овакве производње, искључиво као улаз у даљу производњу хране за животиње; на жалост тачни подаци о броју оваквих погона и количинама прерађених сировина и добијених производа у њима су веома тешко доступни. Оно што се, ипак, са великом сигурношћу може рећи јесте да су количине на овај начин прерађених уљарица и добијених производа далеко мање у односу на наведене капацитете индустрије уља Србије и наведених фабрика уља.

У оквиру скупа промовисана је и студија која је резултат активности у оквиру пројекта који је финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије - Управа за аграрна плаћања, за 2022-2023. годину. Скуп је завршен радионицама: Електронска подршка за унапређење безбедности и квалитета хране произведене на пољопривредним газдинствима и Представљање сајта e-gazdinstvo.rs. Учесници скупа су изразили наду да ће се сличне активности и пројекти реализовати у будућности, јер... Припрема и прерада сировина од којих се производи уље постаје све више важна јер је потребна све већа количина уља за људску исхрану, а такође и за техничке намене. Док велики објекти могу надокнадити инфериорност сировина поступком прераде, у малим уљарама квалитет сировине је пресудан, јер директно утиче на квалитет уља. С друге стране, руковање сировином након жетве веома зависи од врсте сировине. Технологија није сама себи циљ. Оправдана је када чини могућим побољшање хране коју природа нуди на било који начин, било у количини, цени, квалитету или неком другом критеријуму који омогућавају њену употребу или прилагођавање нашем данашњем начину живота. Пројекат финансира: Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Носилац овог једногодишњег пројекта је Технолошки факултет Нови Сад Универзитета у Новом Саду (ТФНС) у сарадњи са Институтом за квалитет пива, вина и других прехрамбених производа (ИКПИВ) из Новог Сада.

Зелена патрола је добила одговоре од Проф. Др Ранка Романића на следећа питања: Како овај пројекат доприноси безбедности хране? „Мини-уљаре” и пољопривредна газдинства која се баве прерадом уљарица сусрећу се са разним потешкоћама почев од неадекватног процеса призводње јер не поседују опрему која одговара процесу, недовољних улагања у опрему, недостатка знања о процесу производње. Чест проблем код малих призвођача је и неадекватно декларисање производа. Сагледавањем тренутних потешкоћа са којима се ово произвођачи закључује се да би се значајан број проблема могао превазићи применом трансфера знања од стране стручних лица. Недостаци у процесу приозводње директно се манифестују на квалитет финалних производа, а унапређење самог производног процеса уз савете стручних лица омогућило би континуиран мониторинг и спречавање настанка узрока већине проблема, како са аспекта квалитета, тако и са аспекта целокупне безбедности производа. Како пројекат доприноси заштити животне средине? Производња јестивих нерафинисаних уља – хладно пресованих и девичанских сама по себи изгледа веома једноставна. Уље се из припремљене сировине издваја искључиво механичким поступцима, без икакве употребе растварача и било каквих других хемијских агенаса, па је као таква еколошки веома прихватљива. Такође, у овој производњи настаје мали број споредних производа, пре свега погача, талог и сл., који се веома лако збрињавају, прерађују у друге производе, и готово никад не представљају „отпад”. Сам процес производње је такав да је количина насталих разних ефлуената попут отпадне воде и слично, у процесу производње минимална, или уопште не постоји. Како узима у обзир адаптацију на климатске промене? Промена климе доводи до појаве екстремних климатских догађаја, као што су суше, поплаве, топлотни таласи, урагани, који утичу негативно на пољопривредну производњу. Међу последицама климатских промена, суша представља једну од најзначајнијих претњи гајеним биљкама, укључујући и уљарице, утичући на њихов раст, развој и продуктивност, пре свега уља, али и биљних протеина. Због тога стручњаци, селекционери и оплемењивачи данас већ настоје да стварају сорте и хибриде уљарица које су отпорне на овакве негативне климатске утицаје. При томе не би смели да се наруше принос, и квалитет уља и протеина. То значи да ће резултати овог пројекта управо омогућити, преко стечених сазнања о квалитету уљарица које се прерађују веома корисне информације при оплемењивању. То је најчешћа мера којом се ублажава утицаја екстремних климатских појава и побољшава адаптабилност уљаних биљних врста на различите, климатским променама изазване стресне услове гајења.

Novi Sad – Grad po meri investitora

Urbanistima je teško objasniti zašto je zelenilo u gradu važno

Novi Sad – Grad po meri investitora

Budući stanovnici će biti urbani zatvorenici!? Da li nam treba još zelenih površina u Novom Sadu? Odgovor na to pitanje dali su građani, ekološki aktivisti i nevladine organizacije koji su se protivili usvajanju postojećeg Generalnog urbanističkog plana i godinama unazad pokušavali da, gradskom urbanisti i gradonačelniku, objasne zašto su zelene površine važne za kvalitet života građana.

- Novi GUP predviđa nešto što se zove opšti gradski centar a to je zona koja je podložna direktnoj pogodbi grada i investitora. Svaka slobodna zelena površina u gradu jeste u opasnosti i jeste podložna nečem što oni (donosioci odluka) zovu dogovor sa investitorima što predstavlja veliki prostor za korupciju. Meni deluje da vlast u Novom Sadu ni u čemu nije dosledna kao u uništavanju zelenih površina. Čuo sam da je gradonačelnik izjavio kako će Novi Sad, zahvaljujući novom GUP-u, u narednih 8 godina postati bogatiji za 140 do 150 hiljada stanovnika. Mi smo trenutno „bogatiji“ za oko 250 gradilišta! Nema podatka za koliko smo zelenih površina siromašniji! Pre je Novi Sad bio grad po meri čoveka a po čijoj meri je sada!? Nemoguće je navesti jedan primer na kom su investitori, koji u Novom Sadu zarađuju astronomske profite, nešto vratili zajednici u kojoj su ostvarili profite. To nisu investitori to su profiteri. Novi Sad je grad koji se ruši građenjem. Umesto da razvijamo koncept grada koji diše mi razvijamo grad u kome se živi u „grču“. Budući stanovnici će biti urbani zatvorenici! Mi smo ovaj grad nasledili od naših predaka i treba da ga predamo potomcima. – priča Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti.

- U gradu ima dovoljno zelenih površina. Ovo je najveća ulica u gradu u kojoj ima zelenilo. Ljudi su navikli da žive kako žive. To što se smanjuje zelena površina kod obdaništa to nije mnogo. Što se mene tiče to nije mnogo. Mada, nova gradnja je često zauzimanje prostora bez veze. To je za investitore velika para i trebalo bi da naprave da ima parkinga i zelenila jer to su dužni da naprave. - govori Tomislav Todorović, član MZ „Sava Kovačević“ u Novom Sadu.

- I kada ste prodali stan vi ste dužni da svojim stanarima, tim vlasnicima stanova, omogućite prijatan boravak i prijatan život u tom okruženju, u toj zgradi. Te zgrade ništa ne pružaju! Pre neki dan sam čitala da će Novi Sad imati 500 novih gradilišta! Niko nije pravio procenu o tome koliko ćemo zaista imati stanova, građana, potrebe za parking mestima! I koliko će javnih zelenih površina stradati zbog toga jer normativi iz GUP- a moraju da se ispoštuju! Normativi je trebalo da budu strožiji. Nije trebalo omogućiti gradnju svuda i svega! U krugu od nekoliko kilometara ne dobijemo ni jednu zelenu površinu jer nema prostora za to. Zakonom je regulisano da na svakoj parceli treba zadržati minimalno 30% zelenih površina u okviru parcele. Investitori su se osilili i to zanemaruju. Ne radi se više ni o cveću i drveću u tim dvorištima nema mesta ni za decu! – kaže Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada.

- Vrtić, u ulici Save Kovačevića, imao je ispred parterno uređenje, imao je lepo zelenilo, imao je živu ogradu i osoblje vrtića je o tome brižno vodilo računa. Sada je sva ta živa ograda počupana na račun te zelene površine širi se put a na račun zelene površine koja je postojala pored puta grade se nova parking mesta. Ovo je kraj gde su stare zgrade i gde nema nove gradnje. U ovoj ulici nije izgrađena ni jedna nova zgrada. Sve je to staro po pedeset i više godina. Nažalost, u susednim ulicama se rušilo da bi nastali celi stambeni kompleksi i pretpostavka je da se zbog stanara iz tih zgrada u ovoj ulici šire parking mesta. Kada pričamo o planiranju vrlo je nestručno urađeno. Dva parking mesta su planirana za osobe s invaliditetom a stavljena su tako da se između njih nalazi bandera što će ograničavati njihovo korišćenje. - Nebojša Đurasović, aktivista i građanin koji živi u ulici „Save Kovačevića“.

- Nemamo drveća, ali imamo 50 jarbola ili koliko već, u Limanskom parku!? Pitanje je i kako će se zastave ponašati. Na kraju, zastave će biti uništene kišom, iscepaće se i visiće neke froncle na nekim metalnim stubovima, jer se u gradu ne vodi računa o održavanju - generalno - a ne samo o zelenim površinama. Podatak o 5% zelenih površina u Novom Sadu se spominje u Strategiji o pristupačnosti. Posle toga mi smo dobili Geoinformacioni sistem - GIS, koji nije katastar zelenih površina. Bitno je naglasiti da postoje javne zelene površine koje treba građane da interesuju. Kad se otvori GIS ispadne da su najveće zelene površine groblja. Građani mogu da menjaju stvari ali moraju da budu složni i skoncentrisani na cilj. – zaključila je Marijana Mutavčieva, Ekološki front Novi Sad.

- Pre tri godine Limanski park je bio prekopan radi postavljanja „najmodernijeg“ sistema navodnjavanja gde su pobili veliki broj ježeva. Međutim, to navodnjavanje nije radilo u vreme najviših temperatura ovog leta i zelenilo je bilo sprženo tokom letnjih suša. A tek jarboli!? Jarboli u Limanskom parku deluju kao vrhunac ruganja zdravom razumu! - kaže Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti.

Tim Zelene patrole obratio se članici Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost i JKP Gradsko zelenilo Novi Sad Zahtevom za informacije od javnog značaja kako bismo imali i drugu stranu priče o zelenim površinama u Novom Sadu. Nismo dobili odgovor! O tome šta su govorili sagovornici Zelene patrole na temu zelenih površina u Novom Sadu pogledajte u emisiji „Novi Sad – Grad po meri investitora“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“. Link prema emisiji: https://www.youtube.com/watch?v=Iv5-83lO-LU Fotografije i tekst: Zelena patrola

Zaštita prirode – Mrtvo slovo na papiru

Vlast zaštitu doživljava kao kočnicu razvoja

Zakon o zaštiti životne sredine mora biti iznad svih zakona Zaštićena područja prirode su značajno bogatstvo koje obezbeđuje koristi i usluge od javnog interesa. Njihov pravni status i održivo korišćenje su od velike važnosti za lokalnu i širu zajednicu. Zašto je onda upravljanje zaštićenom prirodom u Srbiji još uvek daleko od očekivanog nivoa!? Pre svega zaštita prirode se nedovoljno uspostavlja. Strateški cilj da zaštićena prirodna površina u Srbiji, do 2020. godine, iznosi 10 % državne teritorije nije postignut. Više od decenije zaštićena površina je stagnirala i iznosila 6% da bi tek nedavno dostigla 7%. Zaštićeno područje proglašavaju republičke, pokrajinske i lokalne vlasti. Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca radio je istraživanje o stanju zaštite prirode u Srbiji. O rezultatima istraživanja razgovarali smo sa Dejanom Maksimovićem, istraživačem. - Naš odnos, kao društva i pojedinaca, prema zaštićenim područjima je veoma problematičan. Neretko se dešava da nadležne institucije godinama izbegavaju da donesu odluku o zaštiti prirode, najviše zbog toga jer ne razumeju njen značaj, ne vide je kao priliku već kočnicu razvoja. Trenutno više od 50 područja čeka na usvajanje odluke o zaštiti. Kada se zaštita i proglasi često se ne sprovodi. Upravljač zaštićenog područja dužan je da sprovodi propisane režime zaštite, organizuje čuvarsku službu, obeležavanje granica, praćenje stanja zaštićenih vrsta i druge aktivnosti. Ove mere često izostaju jer ih organ vlasti, koji je zaštitu proglasio, ne finansira ili to čini nedovoljno. Od 74 opštine i grada koji su proglasili zaštićena područja u 2019. godini tek jedna četvrtina je u njima i finansirala zaštitu. Često nedostaju i zakonom propisani dokumenti. Upravljač je u obavezi da donese Plan upravljanja za period od 10 godina, koji sadrži pregled prirodnih vrednosti i faktora ugrožavanja, ciljeve, aktivnosti i mere zaštite, plan finansiranja i druge podatke. Ovi planovi ostvaruju se godišnjim programima, a na kraju, upravljač dostavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju programa nadležnom organu vlasti koji je zaštitu proglasio. Ukupno 200 zaštićenih područja proglašeno je u 74 opštine i grada. Tokom istraživanja smo ustanovili da su u samo 68 područja upravljači dostavili izveštaje za poslednje tri godine u tek 16 opština. U 9 opština nadležni nisu ni znali da su u prethodnom periodu proglasili zaštićena područja. Zbog ovih i drugih sistemskih nedostataka, zaštićena područja trpe brojne štetne uticaje ljudskog delovanja kao što su povećanje obima seče šume, bespravna seča, krivolov, izgradnja saobraćajnica, minihidrocentrala, objekata za turizam i druge infrastrukture, otvaranje kamenoloma i rudnika, paljenje žetvenih ostataka, korišćenje otrova u poljoprivredi, klimatske promene. Više od jedne trećine zaštićenih područja su područja zaštićena samo na papiru. – zaključuje Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“.

- Svrha zaštićenih područja je, pre svega, da obezbedi očuvanje biološke raznovrsnosti. Mi smo, u raznim strateškim dokumentima Republike Srbije, obećali sebi a i drugima da ćemo postepeno intenzivno povećavati procenat zaštićenih područja. To se dešava ali sporo. Problem su dugotrajne procedure jer procedura za proglašenje jednog zaštićenog dobra prosečno traje pet godina. Da bi zaštita prirode bila efikasna neophodna je intersektorska saradnja a to nama nedostaje. Mi imamo percepciju da je priroda nešto besplatno! Da je sve na „izvolte“, da je samoodrživa i samoobovljiva. Što nije istina! Iz toga proizilazi prekomerna upotreba i to je generalno najveći problem. EU integracije su donele nove obaveze Srbiji ali nose i nove mehanizme zaštite prirode. Da li će oni kod nas biti primenjivi zavisi od zakonske i finansijske podrške. – kaže Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije.

- To što je nešto pod zaštitom nije garancija da neće nestati. Najveći zločin nad prirodom se vrši tamo gde su zaštićena područja. Dakle, što se nas tiče nema zaštićenih i nezaštićenih područja. Sva su zaštićena! Skupštinu i politiku vidim kao sredstvo da se baci svetlo na sve te ugovore potpisane u tajnosti, na sve te zločine koji se vrše nad prirodom. Planiram da u skupštinu uvedem aktiviste i da se čuje njihov glas. Zakon o zaštiti životne sredine mora biti iznad svih zakona! – konstatuje Aleksandar Jovanović – Ćuta, budući narodni poslanik iz Ekološkog ustanka.

- Kao ekološki aktivista obraćala sam se Zavodu za zaštitu prirode sa zahtevom da se proglasi zaštita na nekim prirodnim dobrima. To je inače duga procedura. Njima treba puno vremena da odreaguju. Za to vreme prirodno dobro gubi vrednosti zbog kojih bi ga trebalo zaštiti. Inače, zaštićena prirodna dobra se ovde ne poštuju. To je samo mrtvo slovo na papiru! – zaključila je Danijela Nestorović, buduća narodna poslanica iz Ekološkog ustanka.

- Za početak bi bilo dobro da prepoznamo da imamo problem sa zaštitom zaštićenih prirodnih dobara. Mislim da – čak – ni to nismo spremni! Nismo došli do one situacije da smo u potpunosti uništili prirodu. Imamo i dalje bogat biodiverzitet, očuvane ekosisteme... Moramo da promenimo kurs značajno ukoliko želimo da se to očuva u nekom dužem periodu. Potrebno je da unapredimo upravljanje u postojećim zaštićenim područjima. Mi sada imamo nacionalne parkove koji su primarno ski centri, turističke destinacije, preduzeća za gazdovanje šumama... Tek na trećem ili četvrtom mestu je zaštita prirode i biodiverziteta. Trenutno se iz budžeta pokriva mali deo potrebnog budžeta za funkcionisanje zaštićenog područja pa se oni sami snalaze za preostala sredstva. Imamo paradoks: finansiranje se obezbeđuje iz prirodnih resursa koja bi trebalo da se zaštite! Sistem upravljanja moramo zakonski i administrativno preurediti da odgovara potrebama da zaštićena područja ispunjavaju svoju primarnu ulogu: zaštita prirode. Potrebna je politička podrška i konsenzus vlade da bi se problem zaštite prirode rešavao. – kaže Goran Sekulić iz WWF Adria.

- Relativno skoro, da kažem 2015. godine u Specijalnom rezervatu prirode „Kraljevac“ pronađena je umbra krameri ili mrguda crnka, jedna mala vrsta ribice, koja je nekoliko desetina miliona godina stara vrsta. Država bi, po nama upravljačima, trebalo da ima najznačajniji finansijski doprinos, jer zaštita košta. Što se tiče zaštite u SRP Kraljevac nadležno je ministarstvo, ali za ribarstvo nadležna je pokrajinska vlast, a tu ne postoje nikakva sredstva. Jedan od problema je i bacanje smeća na obali jezera ili u drugom stepenu zaštite gde ljudi, koji se bave poljoprivredom, bacaju flaše od otrova. – govori Aleksandar Sarmaš iz Udruženja sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero", koje je upravljač SPR Kraljevac.

- Važno bi bilo uključiti javno mnjenje u donošenje odluka. Takođe, trebalo bi edukovati lokalno stanovništvo o tome šta ugrožava zaštićeno prirodno dobro i šta bi bila njihova dobrobit ukoliko budu poštovali mere zaštite i ako bi prešli na organsku proizvodnju. – Kaže Milica Živković, asistentkinja na Fakultetu zaštite životne sredine (Edukons).

Na kraju, veliki problem je to što građani ne učestvuju o odlučivanju o zaštiti prirode. Iako se radi o javnom interesu i postoji zakonska obaveza, javnost gotovo da i ne učestvuje o odlučivanju , ni u sprovođenju programa zaštite, niti je nadležni organi obaveštavaju o tome šta je sprovedeno i sa koliko novca. Ako želimo da prirodu sačuvamo za buduće generacije, kao društvo se moramo ozbiljno posvetiti njenoj zaštiti i unapređenju.

Tekst i fotografije: Zelena patrola Link prema emisiji „Zaštita prirode – Mrtvo slovo na papiru“: https://www.youtube.com/watch?v=FPF7V9VRO5A Link prema tizeru „Zakon iznad svih zakona“: https://www.youtube.com/watch?v=h2w4vHfETKQ Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.

JEDNA OBIČNA PREVARA

Ne poštuju se međunarodne konvencije koje je Srbija potpisala

JEDNA OBIČNA PREVARA

Građani Apatina neće dozvoliti gradnju spalionice

- Ne poštuju se međunarodne konvencije koje važe za pogranična područja kao što je, između ostalih, ESPO konvencija - kaže Željko Rajčević iz udruženja Bez straha. - Apatin je grad koji je poznat po pivu, Apatin je grad koji je poznat po turizmu. Apatin je grad koji ima neku perspektivu da se razvija i da izađe na Dunav. U ovom momentu otvaranje prljavih industrija i stvaranje okruženje gde bi Apatin izgubio ove atribute o kojima smo govorili nikome ne može doneti dobro. S druge strane, nalazimo se na samom graničnom području. Postoje određene međunarodne konvencije čiji je potpisnik Republika Srbija. Pre svega mislimo na: ESPO, Bernsku, Bonsku i Ramsarsku konvenciju. U takvim situacijama, naročito kad se radi o uticaju na životnu sredinu, mora se tražiti saglasnost države sa kojom se graničimo. Ovde je to izostalo. Međutim, Bionex je počeo gradnju postrojenja za pirolizu i reciklažu plastike iako nije obezbedio sve neophodne dozvole. Sama priča, od početnog ulaganja od 5 miliona evra u prvoj fazi pada na 3 miliona evra, dovodi u pitanje prave namere investitora. Osnivači ovog preduzeća su se bavili drugim delatnostima. Nismo baš ubeđeni da poseduju sva stručna znanja koja su potrebna za ovakvu aktivnost, kao što je prerada plastike procesom pirolize i reciklaže. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je praktično prepisao par odredbi iz zakona i naložio im da zasade neke drvenaste biljke, kao zaštitu od širenja zagađenja. Samo da podsetim: sirovine i gotovi proizvodi će se voziti isključivo ulicom „Petra Drapšina“. Drugog puta nema! Sve sa cisternama, kamionima, šleperima...Opasnosti, po građane Apatina, postoje bilo od havarija bilo od izduvnih gasova. - govori Željko Rajčević iz udruženja „Bez straha“.

- Šest godina nisu otvorili ni jednu fabriku u Apatinu! - kaže AleksandarSmiljanić, narodni poslanik (SRS) u Skupštini APV. - Ta parcela na kojoj oni nameravaju da grade postrojenje nalazi se samo na 300 m od reke Dunav, nalazi se na 200 m od naseljenog mesta, nalazi se u okviru specijalnog rezervata prirode „Bačko Podunavlje“. To čini situaciju još više apsurdnom i još više nedopustivom! Imamo apsurdnu situaciju u Apatinu, za 6 godina nije otvoreno ni jedna fabrika ni jedno radno mesto. Sad nam planiraju dovoziti smeće iz EU i ovde ga prerađivati. Ogromna većina građana je protiv toga. Mi smo gledali da iscrpimo sve pravne i političke instrumente kako bi se suprotstavili jednom takvom projektu. Na sednici Skupštine APV ukazao sam na veliku zabrinutost i uznemirenost javnosti u opštini Apatin. Tražio sam odgovor na pitanje: kako je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode mogao dati uslove i omogućiti gradnju ove fabrike.– kaže Aleksandar Smiljanić, poslanik SRS u Skupštini APV.

- Građani Apatina su jedinstveni u stavu da neće dozvoliti nikakvu spalionicu! - kaže Dejan Bačić iz udruženja "Bez straha" - Sama ideja o donošenju plastičnog otpada iz EU i njegovoj preradi je za građane Apatina neprihvatljiva. Građani Apatina su jedinstveni u stavu da to neće dozvoliti. Bionex je organizovao javnu tribinu na tu temu. Građani su prekinuli tribinu jer nisu hteli da slušaju o tome da li je štetno ili nije. Stala je priča kod toga da ne želimo nikakav otpad u Apatinu. Alarmirali smo i ekološka udruženja iz Hrvatske jer će, u slučaju gradnje ove fabrike, biti ugroženo i njihovo zaštićeno prirodno dobro: Park prirode „Kopački rit“. – naglašava Dejan Bačić iz udruženja „Bez straha“.

- Bionex je tražio dozvole za gradnju fabrike za pirolizu i reciklažu plastike. Sada pokušava da se ogradi od pirolize...- kaže Veselin Lovrić iz udruženja "Bez straha". - Sve se to radilo ispod radara javnosti. Sav otpad koji bi se ovde prerađivao bio bi dovožen kamionima iz EU i gotov proizvod bi se vraćao u te zemlje. Te zemlje bi davale subvencije toj firmi koja to radi za njih, u ovom slučaju subvencije bi dobio Bionex. Na papiru su vlasnici iz Švajcarske. Međutim, stvarni vlasnici su iz Srbije. Bionex je sada povukao projekat koji se zvao „Piroliza i reciklaža plastike“ i sada priprema novi projekat „Reciklaža plastike“. Kad smo videli koji je njihov krajnji cilj udruženje građana „Bez straha“ je pokrenulo peticiju „Stop spalionici“ i prikupilo oko 3000 potpisa građana, koji su protiv ovog projekta. – izjavio je Veselin Lovrić iz udruženja „Bez straha“.

- Bila je to obična prevara! - kaže Prica Popić, odbornik u SO Apatin. - Krajem 2020. godine na jednoj hitnoj i vanrednoj sednici SO Apatin, sa jednom tačkom dnevnog reda, bilo je odlučeno da se Bionexu proda zemljište, po tržišnoj ceni od 64 miliona dinara. Ono što je bilo sporno, i ja sam jedini odbornik koji nije glasao za tu odluku, i što mogu da opravdam ostale odbornike koji su glasali za tu odluku je to što je to bila „jedna obična prevara“. Tada odbornicima nije jasno i tačno rečeno čime će se fabrika baviti. Bilo je rečeno da će fabrika Bionex raditi preradu biljnih derivata, ulja...Oni su to prihvatili i svi osim mene glasali za taj projekat. Tražio sam da se na teritoriji opštine Apatin raspiše referendum i da se građani Apatina izjasne da li žele da se gradi ova fabrika. U nastojanju da pridobije odbornike i građane za gradnju fabrike, vlasnik je izjavio da će „za svaku uginulu pčelu platiti 100 evra a za svaku uginulu ribu 1000 evra“ onome ko to dokaže. Ko to može da dokaže!? Kad smo došli do trenutka da glasamo da li ćemo raspisati referendum, na temu gradnje fabrike prerade plastičnog otpada, ogromna većina odbornika je glasala protiv referenduma. Mi nikako ne smemo, bez obzira na političke pozicije političku snagu i političke odnose, dopustiti ga građani budu izopšteni, kad je u pitanju donošenje odluke o gradnji fabrike. – ističe Perica Popić, odbornik u SO Apatin.

Počela gradnja Bionexa iako nisu pribavljene neophodne dozvole! Donosioci odluka se pozivaju na zapošljavanje građana i otvaranje novih radnih mesta. Bionex je predvideo zapošljavanje 30 radnika u ovoj fabrici, taman toliko koliko je potrebno da bi se dobile državne subvencije.

Apatin je grad koji treba sačuvati za buduće generacije Da li ćemo ugroziti prirodne vrednosti pod zaštitom UNESCO i kvalitet života građana Apatina zbog privatnog profita male grupe ljudi, koji sebe nazivaju investitorima!? _________________________________________________________________________________ Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“ je zaštićeno prirodno dobro I kategorije i prostire se uz levu obalu Dunava. SRP „Gornje Podunavlje“ je deo velikog ritskog kompleksa koji se proteže kroz susedne zemlje: Mađarsku (Nacionalni park „Dunav – Drava) i Hrvatsku (Park prirode „Kopački rit“), sa kojima čini jedinstvenu ekološku celinu. On je deo velikog rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ koji je poznat kao „evropski Amazon“ i predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko – močvarnih celina na čitavom toku Dunava. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ upisan je u UNESCO svetsku listu 2017. godine. Na ovom prostoru je 280 vrsta ptica, od kojih su neke veoma retke kao što su: orao belorepan, crna roda, kormorani...takođe, ovde su autohtone šume: crne topole, brestova, crnog gloga i hrasta, kao i staništa više vrsta orhideja, lokvanja i drugih vrsta biljaka, što čini neprocenjivo prirodno bogatstvo.

Tekst i fotografije: Zelena patrola Link prema emisiji „Apatin – Jedna obična prevara“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“: https://www.youtube.com/watch?v=tLAQVnZzR_o Link prema tizeru „Ispod radara javnosti“: https://www.youtube.com/watch?v=_ydLEIJH-QA

ZAGAĐENJE NIJE NA DNEVNOM REDU

Čuvanjem životne sredine čuvamo zdravlje svoje dece ZAGAĐENJE NIJE NA DNEVNOM REDU Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane Najveći teret za zdravlje se može pripisati dugoročnim uticajima hroničnog izlaganja na čestice PM 2,5. U Evropi, a i globalno, preduzete su mere koje su se veoma brzo pokazale korisnim po javno zdravlje. Međutim, u Srbiji nema sistemskog pristupa rešavanju uzroka zagađenja i posledica zagađenja, po zdravlje i ekonomiju države.

Država i donosioci odluka moraju jasno da pokažu da žele da smanje zagađenje vazduha - Igor Jezdimirović, Inženjeri zaštite životne sredine - Zagađenje vazduha predstavlja jedan od problema koji se u Srbiji, nažalost, pokazuje kroz procenu od 6 do 15 hiljada ljudi koji godišnje umru od zagađenja vazduha. Naravno tamo gde se javlja povećanje saobraćaja javlja se i povećanje zagađenja. Nove mere, koje su bile planirane za merenje izduvnih gasova u saobraćaju, su opet pomerene i odložene što pokazuje da ne postoji čvrsta politička volja da se stane na put zagađenju vazduha, nego postoji namera da se onosioci odluka ispromovišu. Umesto da, kroz tehničke preglede, počnemo da merimo i striktno primenjujemo Pravilnik o zagađujućim materijama iz motornih vozila mi se promovišemo kroz kupovinu nekoliko desetina električnih automobila. Država i donosioci odluka moraju jasno da pokažu da žele da smanje zagađenje vazduha tako što će omogućiti da se filteri postavljaju tamo gde treba, da se zagađivači forsiraju da smanje zagađenje, da pomogne individualnim domaćinstvima da pređu na drugačije sisteme grejanja koji ne zagađuju toliko vazduh, da pokažu da automobili koji ispuštaju čestice koje nisu adekvatne ne mogu da funkcionišu u saobraćaju. – kaže Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine.

- Problematično je to što je drvo najjeftiniji ogrev i ugalj, taj lignit koji je najveći zagađivač. - Marijana Mutavčieva, Ekološki front Novog Sada - Saobraćaj u Novom Sadu nije najveći zagađivač. Mnogo su veći problemi od TE-TO toplane, zatim individualnih ložišta koja još uvek postoje u delovima grada gde imamo individualno stanovanje. Kako da uradite gasifikaciju kad ljudi nemaju novaca da je plate!? Gas je skup. Ljudi jednostavno ne mogu da plate gas. Problematično je to što je drvo najjeftiniji ogrev i ugalj, taj lignit koji je najveći zagađivač. - kaže Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta Novog Sada.

- Ima mnogo zemalja koje su uspešno uskladile ekonomski napredak i zaštitu životne sredine. - Dušan Jordović, CRTA Lažna dilema: ekonomski razvoj ili zaštita životne sredine - U javnosti postoji ta dilema, da mi moramo da odlučimo, da li smo za privredni razvoj i ekonomski napredak na uštrb životne sredine ili ćemo da štitimo toliko životnu sredinu toliko posvećeno da će nam biti ugrožen ekonomski napredak. Što u principu predstavlja lažnu dilemu. Ima mnogo zemalja koje su uspešno uskladile ekonomski napredak i zaštitu životne sredine. Mi imamo dve termoelektrane koje zagađuju kao 50 termoelektrana u Evropi. – zaključuje Dušan Jordović iz Crte.

Ima mogućnosti ali tu država mora da se uključi - Imamo zakone koji zabranjuju mnogo toga ali mi to u praksi ne kontrolišemo i ne kažnjavamo ljude. U Srbiji se ljudi mogu dovesti u red samo kažnjavanjem. Problemi su u primeni zakona. Zakoni su možda i dobri ali je problem u primeni. To važi za sve oblasti. Vas i mene će kazniti, neće nas pustiti da prođemo tehnički pregled. Zašto? Zato što nam izduvni gasovi nisu u redu, dok neki 24 sata rade i ispuštaju zagađujuće materije u vazduh, vodu i zemlju. Ima mogućnosti ali tu država mora da se uključi, da pomogne građanima da se razvije njihova svest da čuvanjem životne sredine oni ustvari čuvaju zdravlje svojih potomaka. Nismo u parlamentu pokretali temu zagađenja vazduha. Možda bih i mogao pokušati da pokrenem tu temu u parlamentu ali je sigurno da ne bih imao potrebnu većinu kolega u parlamentu za stavljanje ove teme na dnevni red. – prof. Dr Ljubiša Stojmirović, narodni poslanik (SNS.

Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane a ne da nas štite zagađivači ili građanski protesti ili ekološka udruženja! - Ako je EU zvanično objavila da su troškovi, samo od TENT-a i Kostolca, za Evropu 4 milijarde evra zbog obolelih. Tu više nema komentara! Šta bi bilo da Beograd nema košavu!? Kao što Valjevo nema...Ne možemo govoriti o tome da zavisimo od sreće i slučajnosti. Jasno je da je problem u izvoru zagađenja i mora imati u startu niže koncentracije zagađenja a ne da čekamo kišu, sneg ili vetar, da to reše. Bor je jedan potpuno otrovan grad, mogu slobodno da kažem. Smederevo i okolina železare, takođe. Mei Ta u Obrenovcu je potpuno van radara javnosti, to je livnica koja produkuje zagađenje u vazduh i zemljiše zagađenje. U poslednje dve godine Novi Pazar je po zagađenju izbio na prvo mesto jer meri pm čestice, zatim Valjevo. Praktično sva mesta koja mere pm čestice, Užice je u kotlini...Vranje ima, navodno, prvu kategoriju kvaliteta vazduha. To je jedna lažna informacija jer nema merač suspendovanih čestica. Srbija, nažalost, je po stopi ugroženosti od aerozagađenja na visokom nivou. Ako smo prvi u svetu po udelu kancera pluća od aerozagađenja to je dovoljan alarm da se zna da ima problem. Svi su zakoni dovoljno dobri da se primenjuju. Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane a ne da nas štite zagađivači ili građanski protesti ili ekološka udruženja! – govori Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije – NEA.

ZAŠTO JE ZAGAĐENJE VAZDUHA OPASNO PO ZDRAVLJE? Izloženost zagađenju spoljašnjeg vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih zdravstvenih stanja, od iritacija, pa sve do smrti. Dok je uticaj na respiratorne i kardiovaskularne bolesti dobro dokumentovan, nova nauka pokazuje da se zagađenje vazduha javlja i kao faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa. Posebno su pogođene osetljive i ranljive grupe, kao što su trudnice, deca, starije osobe i osobe koje već stradaju od respiratornih i drugih ozbiljnih bolesti ili osobe iz grupa sa niskim primanjima. Efekti zagađenja vazduha po zdravlje su dobro dokumentovani, premda mešavine zagađenja u vazduhu mogu biti kompleksne. Zagađenje vazduha postoji kao mešavina tečnih i čvrstih faza; mešavina gasovitih, isparljivih, poluisparljivih materija i suspendovanih čestica, a njegov tačan sastav se veoma razlikuje. Glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja, su suspendovane čestice, ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova. ___________________________________________________________________________ Trebalo bi da lekari uzimaju u obzir ekološke faktore prilikom postavljanja dijagnoze bolesti pacijenta Pozivamo lekare da procene i uključe ekološke informacije u zdravstvenu istoriju pacijenta. Takve informacije mogu biti od neprocenjivog značaja za otkrivanje osnovnih uzroka bolesti i doprineti bazi znanja o ekološkim rizicima. Poslednji je trenutak da doktori i zdravstveni stručnjaci objasne svojim pacijentima i javnosti da je zagađenje vazduha uzrok štetnih efekata na zdravlje i da će poboljšanje kvaliteta vazduha dovesti do boljeg zdravlja. Istovremeno bi zdravstveni radnici trebalo da se uključe u procese politike zajedno sa donosiocima odluka da bi pokazali kako zagađenje može uspešno da se smanji. Istina je da zagađenje pogađa sve građane, ali…od zagađenja najviše stradaju oni sa malim primanjima i niskim standardom života tj. građani na margini društva. Neoliberalni pristup ne prepoznaje potrebe gubitnika u procesu tranzicije društva. Možda je tu odgovor zašto se sistemski ne rešava problem zagađenja! Fotografije i tekst: Zelena patrola Link prema emisiji “Zagađenje nije na dnevnom redu”: https://www.youtube.com/watch?v=XThE0Az7UvQ Link prema trejleru emisije: https://www.youtube.com/watch?v=uxQLWE8In_E

Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.