понедељак, 11. септембар 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“. 

NIKO NE PITA ŽABU KAD ISUŠUJE BARU

Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?! NIKO NE PITA ŽABU KAD ISUŠUJE BARU

Srbija je zemlja kojoj nedostaje energetska efikasnost!


– Predeli su privlaćni za turiste!

Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?!

“Srbija nije energetski ugrožena zemlja, zemlja kojoj energija nedostaje. Srbija je zemlja kojoj nedostaje energetska efikasnost! “
Tako priču počinje Mirko Popović, ekološki aktivista, a mi se nalazimo u Sjenici, na zapadu Raške oblasti poznate po svojim surovim uslovima za život i kao najhladnijem mestu u Srbiji i(  Jugoslaviji).
Sjenica je opština bogata prirodnim resursima: ugljem, vodom, šumom. Za ovaj region je karakteristično gostoprimstvo njenih stanovnika,koji žive u slozi i bez ikakvih nacionalnih netrepeljivosti. Većinsko stanovništvo čine Bošnjaci i Srbi, – kaže meštanin, Sulejman Muftarević.
U neposrednoj blizini Sjenice nalazi se rudnik uglja Štavalj. Upravo to je osnova za planove države da tu napravi termoelektranu snage 300 megavata (MW).
Živimo u vremenu velike globalne transformacije društva i globalne transformacije energetske politike, u vremenu kada većina ozbiljnijih država teži ka ekonomiji niske emisije CO2 i napušta koncept zavisnosti od fosilnih goriva. Nažalost, mi živimo u državi koja jako teško i sporo taj koncept usvaja
.Već 20 godina se živi u nekakvoj strepnji od izgradnje termoelektrane koja se već neko vreme potencira, najčešće u vreme predizbornih kampanja. Samo postojanje rudnika, koji je otvoren pedesetih godina prošlog veka, je tekući i potencijalno još veći problem za životnu sredinu ovog područja. U Štavlju se trenutno nalazi dubinski kop manjeg kapaciteta i manjeg negativnog uticaja, a za potrebe termoelektrane bio bi potreban površinski kop.- saznajemo u razgovoru sa Sedatom Vrcićem, predsednikom UO udruženja FLORES
– Rudnik Štavalj je i sada zagađivač! – kaže Sedat Vrcić.
Trenutni kapacitet rudnika je na nivou 70 000 tona godišnje, a planirano je, sa izgradnjom termoelektrane, da se poveća na 1 700 000 tona godišnje.  Takva investicija možda i nudi kratkoročna rešenja, ali  mogući dugoročni problemi podrazumevaju ugrožavanje životne sredine čitavog regiona.
Čak i pored svog malog kapaciteta, rudnik Štavalj je zagađivač voda, vazduha i zemljišta. Između ostalog, zbog otpadnih voda koje se ulivaju u reku Vapu, dom pastrmke i drugih riba, koje vole brze, planinske reke. Po rečima  lokalnog ribolovca Nedžada Pašovića, reka Vapa nije bogata ribom kao što je nekada bila i da su alge, koje su nekada bile autohtone i služile za ishranu ribe, zamenjene nekim drugim vrstama.
Pošto u blizini ne postoji drugi izvor, sasvim je jasno da će reka Vapa biti eksploatisana i da će njena prevashodna svrha biti hlađenje sistema termoelektrane. Sam rudnik Štavalj ima više podzemnih voda nego bilo koji drugi rudnik u Srbiji. Poseduje 4 pumpe, za izbacivanje nadolazećih podzemnih voda, od kojih je najmanja jača od pumpe koja snabdeva grad Sjenicu vodom.
Rudnik je već identifikovan kao ozbiljan zagađivač u raznim strateškim dokumentima. ’Eksploatacija uglja u energetske svrhe povećava količinu teških metala u vodi i vazduhu i podrazumeva emisiju sumpora i azotnih oksida. – kaže nam Mirko Popović.
Strepim od moguće gradnje termoeletrane i uticaja zagađenja na Rezervat Uvac- kaže Miljka Dučić, v.d. Rezervata Uvac.
Sjenica je opština u kojoj postoji 2500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što nam govori da postoji potencijal ovog područja u poloprivrednom i turističkom smislu.
Nedavno je brendiran sjenički sir. Pored poznatog sira, Sjenica nam nudi  i sjeničko jagnje, tele, pršutu, papriku u pavlaci itd. Ukoliko bi se izgradila termoelektrana svemu tome preti opasnost. U tom slučaju bi roba koja će dolaziti iz Sjenice morala na sebi da nosi oznaku velikog dimnjaka, da bi kupci znali da je to hrana koja se pravi u području gde postoji termoelektrana. To, kao što znamo, sigurno neće pomoći ekonomiji, ne samo Sjenice, već i čitavog regiona.  U poslednjih nekolika godina može se primetiti i porast broja turista, u ovom regionu. koji dolaze u ove krajeve zbog očuvanih prirodnih lepota i hrane.
Naravno, turisti ne idu tamo gde je zagađen vazduh.
– Lokalno stanovništvo Sjenice nije, do sada . imalo priliku da učestvuje o donošenju odluke o gradnji termoelektrane. – kaže Sedat Vrcić.
Da li će ovi predeli, koji se pominju još u 1252. godini kao mesto gde su Nemanjići imali svoje letnjikovce,  izgubiti svu svoju lepotu i čar dovođenjem investitora i izgradnjom termoelektrane? Kakvi su uticaji rudnika i potencijalni uticaji termoelektrane na rezervat Uvac koji se nalazi u neposrednoj blizini?
Miljka Đukić, v.d. direktorka Rezervata Uvac strepi, jer ovo zaštićeno prirodno dobro, koje po konfiguraciji terena, sa dve trećine svoje teritorije pripada opštini Sjenica, u potencijalnoj opasnosti od izgradnje termoelektrane. Opasnost preti biljnom i životinjskom svetu, preti celom živom svetu ovog predela.
Strepim od moguće gradnje termoeletrane i uticaja zagađenja na Rezervat Uvac- kaže Miljka Dučić, v.d. Rezervata Uvac.
Koliko je lokalna zajednica upućena u probleme koji prate gradnju termoelektrane? Koliko je uopšte lokalno stanovništvo uključeno u proces donošenja odluka od značaja za kvalitet života građana i stanje  životne sredine?
Kako je svest o zaštiti životne sredine niska, tako je i uključenost u odlučivanje o bitnim projektima – niska. U poslednje vreme se može osetiti promena u klimi kod stanovništva, ljudi su obavešteniji o problemu gradnje termolektrane. – kaže Nataša Milivojević, predsednica Ekološkog Udruženja ‘’Rzav’’ iz Arilja.
Lokalna samouprava je izdala obaveštenje da se, za sada, odustalo od projekta termoelektrane, ali da to pitanje ostaje otvoreno ukoliko se pojavi investitor u narednom periodu.
Važno je da lokalna zajednica ostane budna i u budućnosti.
‘’Bitno je da proces odlučivanja bude inkluzivan, mi ovde imamo pak obrnutu situaciju, da proces odlučivanja o kapitalnim projektima nije inkluzivan. Narodski receno – niko ne pita žabu kad isušuje baru!’’ – kaže Mirko Popović, ekološki aktivista.
Postojalo je nekoliko rokova za pokretanje ovog projekta, a prvobitna ideja je bila za 2015. godinu. U strategiji stoji da je rok 5 godina i dobra vest za stanovnike ovog mesta, a i celog regiona je da taj rok već teče, a investitora nema.
Ipak Evropa, a i ceo svet ide ka tome da se investira u projekte koji manje utiču na životnu sredinu i klimatske promene. Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?!
Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije, 2013.godine pokrenulo je inicijativu razvoja projekta „Štavalj“, koji tretira razvoj rudnika za potrebe snabdevanja ugljem kao energentom buduće termoelektrane snage 350MW, izgradnju predmetne termoelektrane i prenosa električne energije na elektroenergetsku mrežu Republike Srbije. – časopis RUDARSKI RADOVI, urednik: Prof.dr. Mirko Ivković.

недеља, 03. септембар 2017.

Nezapamćeni pomor pčela u Bačkoj Topoli!



Nadležni nemaju inspektora da izađe na teren!


Juče je u selima Opštine Bačka Topola: Negoševo, Pobeda, Gunaroš, Orahovo, Utrine, Brazilija došlo  do trovanja i velikog pomora pčela.



Pčelar Radomir Ivković – Ostao sam bez 131 pčelinjeg društva. Katastrofa!

Više od hiljadu društava pčela je apsolutno uništeno u toku prethodnog dana i ova agonija će trajati još nekoliko dana.
Pčelari su zvali inspekcije i nadležne institucije i dobili odgovor da nema dovoljno inspektora da bi neko izašao.


-Zvali smo razne inspekcije! Ili nisu nadležni, ili su na odmoru, ili nemaju dovoljno kadra. Ostavljeni smo na cedilu. – kroz suze zaključuje Radomir Ivković

Građani sumnjaju da je uzrok TOTAL HERBICID AGRO KVATRO sa kojim je zaprašivana AMBROZIJA koja je trenutno u cvetu.


Pretpostavljamo da je uzrok zapra[ivanje ambrozije u cvetu s opasnim hemikalijama! Šteta koja nam je napravljena je neprocenjiva! – rezignirano zaključuje Radomir.

U toku prvog dana, od kad traje pomor, u potpunosti je uništeno više od hiljadu pčelinjih društava. – Kaže Radomir Ivković, pčelar iz Njegoševa
Sve sam uradio po standardima! Tri godine sam ulagao i finansijski i vremenski i sada sam na početku!
Ne znam da li ću imati snage da krenem iz početka! – razočarano kaže Radomir Ivković
Foto i Izvor: VOJVOĐANSKA ZELENA INICIJATIVA

Linkovi :
https://www.zutapatka.rs/2017/09/01/zaprasivali-ambroziju-potrovali-pcele/

http://frontal.rs/prasili-ambroziju-pobili-pcele/
http://www.dnevno.rs/biznis/agrar/105215/katastrofa-u-backoj-topoli-veliki-pomor-pcela-uginule-hiljade-jedinki-prizor-za-plakanje-foto
http://www.politika.rs/scc/clanak/388280/Pomor-pcela-u-Backoj-Topoli
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:684399-NEZAPAMCEN-POMOR-PCELA-Herbicid-unistio-kosnice
http://www.blic.rs/vesti/srbija/otrovane-pomor-pcela-u-okolini-backe-topole-steda-oko-100000-evra/4rt5k1j
http://pannonrtv.com/web2/?p=354797
http://www.gradsubotica.co.rs/pomor-pcela-u-backoj-topoli/
http://www.alo.rs/potrovane-pcele-u-backoj-topoli/121692
http://srbijavesti.rs/veliki-pomor-pcela/
https://news.burina.net/news/nezapamcen-pomor-pcela-herbicid-unistio-kosnice
http://www.nezavisnasrpska.com/pomor-pcela-kod-backe-topole-sta-se-desava-video/

уторак, 29. август 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

Sastanak u Ministarstvu rudarstva i energetike kao posledica medijskog pritiska – Borba za Toplodolsku reku

Oni koji su započeli sprovođenje smrtne kazne nad Starom planinom uskoro će se suočiti sa narodom koga su svrstali u kategoriju biološkog minimuma – Bitka za Topodolsku reku

Posle osam meseci upornog odbijanja ministar energetike i rudarstva gospodin Aleksandar Antić konačno se umilostivio da primi predstavnike sela Temske (Stara planina).

Bitka za Toplodolsku reku

Kako je nam je zvanično saopštio Zoran Dragićević šef kabineta resornog ministra, pored ministra Antića i direktora HE Đerdap Radmila Nikolića, direktora HE Pirot Ljubomira Stojanovića, sastanku će prisustvovati i ministar Ekologije gospodin Trivan i gospodin Igor Petrović direktor Parka prirode Stara planina.
Ispred meštana Temske i Stare planine sastanku će prisustvovati, Aleksandar Jovanović Čuta (Udruženje Temska), Aleksandar Panić (Udruženje ribolovaca “Pastrmka”), Miroslav Demajo – biolog (Naučno istraživački Kamp Temska – Stara planina), Inženjer Dušan Mitić (Odbrana Toplodolske reke 1992. 2004. 2007.) i Tomislav Pančić ( predsednik MZ Temska).
Sastanak je zakazan za Petak, 25.08. u 11h i održaće se u prostorijama Ministarstva rudarstva i energetike u ulici Kralja Milana br. 36.
Da podsetimo, izgradnjom HE Zavoj 1990. nestala je Visočica najmoćnija reka Stare planine, a meštanima Temske ostavljen je biološki minimum (par stotina litara vode ispuštene sa 70m dubine jezera, u kojoj nije moguć nikakav oblik života). Ono što im je ostalo je mala bujična Toplodolska reka koja se kao pritoka nekadašnjoj moćnoj Visočici javlja na nekoliko kilometara nizvodno od brane.
1992. godine država bez najave i bilo kakve pravno-tehničke dokumentacije započinje sa izgradnjom 5.2km dugačkog tunela sa namerom da malu Toplodolsku reku prevede u Zavojsko jezero. Posledice nestanka poslednje reke na ovom delu Stare planine (od 2008. Zaštićeno područje –Park prirode), značile bi kraj ne samo za prirodu, već i za ljude u Temskoj koji vekovima na ovom prostoru opstaju zahvaljujuči svojim rekama.
Ovo je kratak uvid u događaje i činjenice.
1992. Temska je na barikadama odbranila Toplodolsku reku. Država je tada zaustavila radove na izgradnji Toplodolskog tunela.
2004. Temska na barikadama po drugi put sprečava kopače tunela da dovrše svoj sumanuti plan.
2007. Temštani po treći put blokiraju puteve i brane svoju jedinu preostalu reku.
2016. 17. Novembar. Ministar energetike obaveštava javnost da se mora nastaviti sa izgradnjom Toplodolskog tunela jer je to od vitalnog interesa za našu energetsku stabilnost i da će se radovi nastaviti srdenom 2017. godine.
U nestanak Toplodolske reke država je 1992. uložila 6 miliona tadašnjih maraka. Za završetak tunela i konačan kraj za jedinu preostalu reku na ovom delu Stare planine država planira da potroši još toliko.
Dakle računica je sledeća, to je više od 10 miliona evra, da nestane mala Toplodolska reka.
Na pitanje koliko je to kilovat sati i koja je dobit od celog ovog projekta, odgovora nema. (Šta Vas briga, kad ste sa lica zemlje zbrisali Visočicu najveću reku na Staroj planini, što ne bi i malu Toplodolsku.)
Treba napomenuti da se ovde za razliku od 62 zahteva za izgradnju malih MHE u Parku prirode Stara planina ne radi o privatnim investicijama. Jedini zainterosovani za ovaj projekat je EPS.
Foto: Milan Simonović
Šta su naši zahtevi?
1. Da vlada Republike Srbije donese akt/uredbu kojom će jednom za svagda staviti tačku na projekat prevođenja Toplodolske reke u akumulaciju Zavoj.
2. Da se odmah i bez odlaganja javnosti na uvid stave svi projekti o izgradnj MHE u Parku Prirode Stara planina i da o tome, gospodin Ministar Trivan, i gospodin Dragišić direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije obaveste javnost.
3. Da se pod hitno pokrene revizija svih mišljenja i rešenja donetih od strane Ministarstava i Zavoda za zaštitu prirode, a u vezi izgradnje MHE i ostalih objekata na prostoru Zaštićenog područja Parka prirode Stara planina u skladu sa Zakonom.
4. Da se pod hitno prekine sa masovnim uništavanjem šuma na prostoru sela Arbinje, gde su ogoljena čitava brda.
5. Da Srbija donese Zakon o zaštiti prirode isti onakav kakav ima Slovenija.
Na kraju, želim da unapred obavestim sve, da znaju, ono što će 25 .08. od mene čuti svi, počev od mnistra Antića, ministra Trivana i svih prisutnih je sledeće:
“Ni jednu kap Toplodolske reke Vam nećemo dati. Nikakvi viškovi voda, nikakvi biološki minimumi, nikakvi tuneli i cevke. Oni koji su započeli sa sprovođenjem smrtne kazne nad Starom planinom uskoro će se suočiti sa narodom koga su svrstali u kategoriju biološkog minimuma. Ja sa njima nemam o čemu da pregovaram. Idem da se konačno pogledamo u oči i da im kažem da im je poslednjia šansa da prekinu sa zločinom nad Starom planinom i nad ljudima koji tamo vekovima žive. Ni jedan zakon neće opravdati one koji u tome učestvuju.”-kaže Aleksandar Jovanović – Ćuta za  Zelenu patrolu.


четвртак, 10. август 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

Loznica - Ispravljanje krive Drine







Zelena patrola na Drini kod Loznice: Ugrožavanje toka reke, ugrožavanje životne sredine, ugrožavanje biljnog i životinjskog sveta, ugrožavanje privatne imovine…


Ispravljanje krive Drine







Rupe koje ostaju posle eksploatacije šljunka građani pune različitim otpadom


Ne ispravi lako krivu Drinu! – poznata je izreka, ali neki privatni preduzetnici u Loznici, uprkos narodnoj mudrosti, zakonima i zdravom razumu, svojski se trude da isprave reku Drinu.

Kako se to dešava?






Ogromne količine šljunka se eksploatišu bez ikakvih naknada lokalnoj samoupravi i republičkim institucijama

Poslednjih 10-ak godina, u Loznici i okolini, šest privatnih firmi se bavi eksploatacijom peska i šljunka na obalama Drine, bez neophodnih dozvola i bez ikakve kontrole, što bi se reklo „na reč“. Takvim ponašanjem, bez kontrole nadležnih inspekcija ugrožavaju tok same reke, ugrožavaju životnu sredinu, narušavaju ravnotežu biljnog i životinjskog sveta u reci i priobalju, ugrožavaju imovinu svojih sugrađana i nepovratno menjaju prostor. I ne plaćaju adekvatnu naknadu, ni državnim institucijama ni lokalnoj samoupravi, za eksploataciju predviđenu Zakonima.
Šta se zapravo dešava?






Odustao sam od gradnje vikendice – Vladimir Rakić, meštanin Loznice

Vladimir Rakić, meštanin Loznice nam je pokazao lokaciju, po njegovim rečima poslednje u nizu, na kojoj se eksploatiše šljunak i pesak iz Drine, bez neophodnih dozvole i saglasnosti nadležnih institucija. Problem je što se ta lokacija nalazi u neposrednoj blizini njegove parcele, gde je planirao, i započeo,  gradnju kuće za sebe i svoju porodicu. Osim toga, to je lokacija na kojoj se nalazi uređeno vikend naselje, gde postoji još mnogo parcela koje imaju uredne građevinske u upotrebne dozvole. Međutim i jedna parcela, čiji vlasnici svojim „komšijama“ prave probleme. Vlasnik, ili bolje rečeno, delimični vlasnik pomenute problematične parcele je D.O.O. STOBEX iz Loznice, koji na toj parceli vrši iskopavanje šljunka. Nelegalno iskopavanje šljunka. Ako ne postoje dozvole, u ovom slučaju Direkcije za vode Republike Srbije, Srbijavoda i Ministarstva poljoprivrede za takvu delatnost na takvom mestu, mora da postoji i dobar razlog za to.

Ali šta koga briga i za saglasnost i za razloge kada se u praksi sve toleriše i dozvoljava? Je li tako?

Ljudi koji smatraju da se Zakoni, pravila i standardi moraju proštovati, kao i očuvanje životne sredine i privatne svojine su odlučili da se suprotstave ovom bezakonju.  Jer…
Neodgovornim ponašanjem eksploatatora prirodnih dobara ugrožava se: kvalitet života građana, turistički potencijal reke Drine, poljoprivredno zemljište, rečno korito i dovodi se u pitanje njihovo postojanje u budućnosti. Drina je brza i jaka reka koja će, ako se ovo nastavi, početi da menja svoje korito i odnosi obale. Postoji velika verovatnoća od obrušavanja, tih ppoljoprivrednih poseda pored obale, u samu reku.
Miroslav Mijatović iz „Podrinjskog Antikorupcijskog tima – PAKT“ iz Loznice kaže:






Miroslav Mijatović (PAKT, Loznica) u razgovoru sa Zelenom patrolom

– Preduslov za obavljanje eksploatacije šljunka, na bilo kojoj lokaciji, je posedovanje dozvola i saglasnosti nadležnih institucija, što firma STOBEX u ovom slučaju, kao i mnogim drugim nije imala.
Miroslav Mijatović nam objašnjava i dokazuje, kroz sveobuhvatnu papirologiju i dokumentaciju, da na teritoriji Opštine Loznica postoji čak 6 različitih privrednih subjekata koji vrše eksploataciju šljunka iz Drine, pod krajnje upitnim okolnostima. Nekad sa dozvolama, nekad bez, ali uvek bez prihoda od te eksploatacije u opštinsku kasu.
Prema njegovim saznanjima, nigde ne postoje pisani dokazi i tragovi da je ijedan dinar uplaćen u kasu lokalne samouprave ili bilo kog državnog organa na osnovu eksploatacije šljunka iz Drine i priobalja.  Opština Loznica, čiji se resursi nemilosrdno i bez razmišljanja troše, je u najgoroj poziciji. Naime, opštini, po Zakonu, pripada 40% od ostvarenih prihoda prilikom ekspploatacije.  Sredstva koja bi se ostvarivala po ovom osnovu  mogla bi se upotrebiti na razne načine u cilju poboljšanje kvaliteta života građana same opštine.
Posle mnogo pokušaja i prijava inspekcijama, od strane građana koje ugrožava javašluk u ovoj oblasti, i odgovora  „nije to u našoj nadležnosti“, ipak su (konačno!) izašli na teren vodoprivredni inspektori  i naložili zaustavljanje radova na toj lokaciji. Po obustavljanju radova, investitor ili eksploatator, u ovom slučaju D.O.O. STOBEX je bio dužan da zemljište vrati u prvobitno stanje, ali i posle tri meseca zemljište i ta parcela stoje u rupama, zaraslo, potpuno netaknuto od tog momenta napuštanja eksploatacije.

Po rečima Miroslava Purića, nezavisnog odbornika u Skupštini grada Loznice, svako ko hoće da vrši ekploataciju prirodnih mineralnih dobara mora da poseduje niz dozvola za takvu privrednu delatnost.







Miroslav Purić, nezavisni odbornik u Skupštini grada Loznice

Te dozvole, pre svega izdaje Direkcija za vode Republike Srbije i Srbijavode. Do skoro su provere tih dozvola vršila dva inspektora na preko 300.000 stanovnika Mačvanskog okruga, a u poslednje vreme taj posao radi samo jedan inspektor. Gospodin Purić tvrdi da je i sa dva inspektora, s obzirom na broj reka u tom okrugu, taj zadatak bio nemoguć a sa samo jednim je u domenu naučne fantastike.






Mi smo sada praktično u koritu Drine – kažu sagovornici

Gospodin Mijatović, iz PAKT-a kaže da D.O.O. STOBEX nije jedino preduzeće koje ima direktne koristi od eksploatacije šljunka bez dozvola i saglasnosti. Pored STOBEX-a, preduzeće „MN“ iz Loznice, kao i još četiri privatne firme, se bave ovom vrstom posla. Ali STOBEX I MN se bave i proizvodnjom behatona i asfalta pa sirovine kao što je šljunak mogu momentalno da se upotrebe za dobijanje konačnog proizvoda, bez traga koliko su sirovine eksploatisali. Naravno, ukoliko bi neko to uopšte i proveravao.






Podrška tima Zelene patrole borbi za uspostavljanje vladavine prava

Gospodin Purić kaže da je ova oblast potpuno tamna/neuređena, da nema kontrole i nadzora.Kad građani prepoznaju zloupotrebu, nemaju i ne znaju kome da se obrate, jer najčešće ih dočekaju FTJP (fali ti jedan papir) ili NUNN (nije u našoj nadležnosti).
Svi resursi na ovoj planeti, pa i u našoj zemlji, su zajednički i ograničeni! Neprekidnim uzimanjem, bez ikakvog vraćanja nazad i bez odgovornosti,  vrlo brzo ćemo ostati bez tih resursa. Šta ćemo onda? Da li se iko od nadležnih pita? I ko je uopšte nadležan za to? Gospoda FTJP i NUNN ili mi sami i naša vlast?






Samo vas posmatramo! – Zelena patrola na delu

Molimo da se FTJP i NUNN, jednom i zauvek, proteraju iz zemlje i društva, u kome pokušavamo da živimo i radimo!







Tim Zelene patrole je bio zarobljen prilikom snimanja ove emisije

Autor teksta: Dino Mujanović, novinar saradnik,
Link prema emisiji „Loznica – Ispravljanje krive Drine“, iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“, u produkciji Vojvođanske zelene inicijative: https://www.youtube.com/watch?v=QrJBdJLCimA
 Linkovi prema objavljenom tekstu>