среда, 18. октобар 2017.

NAMA JE OVDE DO BOGA TEŠKO!





Građani Vrbasa: NAMA JE OVDE DO BOGA TEŠKO! Peconijev Vital i Veliki bački kanal


Veliki bački kanal

NAMA JE OVDE DO BOGA TEŠKO!





Ko zna šta se nalazi u zagađenjima koja se ispuštaju u Veliki bački kanal.

Možete analizirati, projektovati i planirati do sudnjeg dana – kaže Ratko Đurđevac
Od jedinstvenog građevinskog poduhvata i ponosa do sramote i rugla za manje od 200 godina.
Ovaj tekst bi mogao i tako da se zove. Toliko vremena nam je trebalo da dovedemo Veliki Bački Kanal od najznačajnijeg građevinskog poduhvata u ovom delu planete, do mrtve vode koja služi samo kao ogromna septička jama. Doduše, najaktivniji u tom uništavanju smo u poslednjih 70-ak godina, od pojave velikih industrija u naseljenim mestima pored kanala.
Vujadin Đurković, meštanin Vrbasa, se seća da su se ljudi tu do 60-ih godina proslog veka kupali i uživali u kanalu, da je tada kanal služio svojoj svrsi, navodnjavanju i odvodnjavanju, povezivao je dva velika plovna puta, Dunav i Tisu kao deo sistema Dunav-Tisa-Dunav.




Vital ima uređaj za prečišćavanje, ali ga ne koristi. Skupo im je! – kaže bivši radnik Vitala, Vujadin Đurković.

Kanal su ručno kopale hiljade radnika u periodu od 1793. do 1801. godine. Pušten je u rad 1802. godine i do 1960-tih je funkcionisao besprekorno. Od tada se kanal zagađuje od velikih zagađivača, uz prećutnu saglasnost doosilaca odluka.
Sve vlasti i sve industrije su okretale glavu od problema koje su sami stvarali. Carovala je (i caruje) korupcija – možeš da zagađuješ, sve dok daješ novac za zagađenje u budžet umesto u izgradnju prečišćivača! Umesto da se ulaže u prečišćivače finansiraju se fudbalski klubovi, lokalne manifestacije…
Danas je kanal nesto sasvim drugo od onoga za šta je projektovan i zamišljen. Pogotovo ako se zađe malo dublje, malo ličnije, ako se pitaju ljudi koji žive u mestima duž kanala.




Godinama se borimo, edukujemo građane i organizujemo proteste. – kaže Ratko Đurđevac, Ekološki pokret Vrbasa.

Ljudi u Crvenki, Kuli i Vrbasu se decenijama bore protiv daljeg zagađenja ovog vodotoka ali ostaje velika misterija kako se, i pored brojnih prijava, protesta građana, opomena iz EU, sa tom praksom zagađenja i dalje nastavlja. Ratko Đurđevac, presednik Ekološkog pokreta Vrbasa objašnjava da je industrija ulja i biljnih masti Vital najveći pojedinačni zagađivač u Vrbasu ali i na celom kanalu. Građani i organizacije su protiv Vitala i njegovog rukovodstva podnosile i podnose u proseku od 10-15 prijava godišnje a mogli bi da podnose i svakodnevno, uzimajući u obzir da Vital svakodnevno izbacuje neprerađenu vodu u Veliki bački kanal. Vital ima prečišćivač, ali ga ne koristiti jer je to za njih skupo.




Prirodnomatematički fakultet iz Novog Sada je uradio projekat za čišćenje Velikog bačkog kanala. – kaže dr Srđan Rončević

Više od 30 godina sve komunalne i industrijske otpadne vode se ulivaju u kanal bez ikakve prethodne prerade. Tamo više nema živog stvora, nema ni jednog živog organizma – kaže dr. Branko Milanović sa Prirodno matematičkog fakulteta iz Novog Sada.




Problem je nataloženi mulj i sediment, koji sadrži najrazličitije otrovne materije. – kaže dr Branko Miljanović, PMF u Novom Sadu

Ukupno dnevno zagađenje kanala je oko 350 m3/h. Količina koja je za sada potrebna da se izmulji da bi kanal profunkcionisao je oko 400.000 m3. Uz dodatak 350 m3 svakog sata. Koeficijent zagađenosti je oko 1.000 puta veći nego u Dunavu kod Novog Sada ili Beograda.
Dr. Miljanović objašnjava da problem nije u samoj vodi, nje svakako ni nema toliko, na nekim mestima voda u kanalu iznosi svega 10-20 cm. Problem je u mulju, u sedimentu. U količini sedimenta i količini i koncentaciji toksičnih materija u samom sedimentu.
Da ovde završimo sa brojevima i statistikom, da pričamo o tim ljudima koji žive pored otvorene septičke jame.




Zelena patrola na mostu kojim građani Vrbasa svakodnevno prolaze, uprkos nesnošljivom smradu!

Građani Vrbasa koji svakodnevno prelaze, preko jednog od 4 mosta u Vrbasu, su barem dva puta dnevno na „udaru“ kanala. Tamo i nazad. Ljudi koji žive pored kanala opisuju miris tokom letnjih meseci kao nesnosan. Opasnost po njihovo zdravlje i mogućnost obolevanja od malignih bolesti je mnogo veća nego u drugim u zagađenim sredinama. Oni su takođe svesni da je u civilizovanom svetu sramota dozvoliti tako nešto. Rekultivacija i ponovno aktiviranje kanalske mreže bi donelo mnogostruke koristi.




Nama je do Boga teško – kažu građani Vrbasa.

Ratko Đurđevac ima pitanje za nadležne šta se desilo sa 15 miliona evra koji su bili namenjeni za izgradnju centralnog prečišćivača otpadnih voda!? Radova nema!? Odakle će se sada stvoriti pare za nastavak tih radova i za radove na izmuljivanju kanala!?




Vital zagađuje i vazduh!

Postoji mnogo nelogičnosti u celoj ovoj priči ali isto tako i puno volje i odlučnosti ljudi iz ovih mesta da poprave svoje uslove za život. Ovde bi trebalo da se radi o dobroj stvari za sve. Za ljude koji tamo žive, za privredu cele regije kroz obnovu i ulaganje u kanalsku mrežu, za životnu sredinu.
Pitanje za nadležne. Životna sredina – sredina u kojoj se živi!? Životna sredina podrazumeva sredinu u kojoj je moguć život! Vrbašani imaju pravo na dostojanstven život, bez smradova i bez opasnosti po zdravlje građana.
  • Možete analizirati, projektovati i planirati do sudnjeg dana! – zaključuje Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa.




Zelena patrola često dokumentuje zagađenja na Velikom bačkom kanalu

Dino Mujanović, novinar saradnik,
Emisiju „Vrbas – Nama je ovde do Boga teško“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“, pogledajte na youtube kanalu Vojvođanske zelene inicijative:
https://www.youtube.com/watch?time_continue=123&v=w6r_ImNwhxA

Linkovi prema objavljenom tekstu:
http://www.nasemesto.rs/2017/10/17/foto-video-nama-je-ovde-do-boga-tesko-zelena-patrola-posetila-najzagadjeniji-kanal-u-evropi/



понедељак, 11. септембар 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“. 

NIKO NE PITA ŽABU KAD ISUŠUJE BARU

Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?! NIKO NE PITA ŽABU KAD ISUŠUJE BARU

Srbija je zemlja kojoj nedostaje energetska efikasnost!


– Predeli su privlaćni za turiste!

Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?!

“Srbija nije energetski ugrožena zemlja, zemlja kojoj energija nedostaje. Srbija je zemlja kojoj nedostaje energetska efikasnost! “
Tako priču počinje Mirko Popović, ekološki aktivista, a mi se nalazimo u Sjenici, na zapadu Raške oblasti poznate po svojim surovim uslovima za život i kao najhladnijem mestu u Srbiji i(  Jugoslaviji).
Sjenica je opština bogata prirodnim resursima: ugljem, vodom, šumom. Za ovaj region je karakteristično gostoprimstvo njenih stanovnika,koji žive u slozi i bez ikakvih nacionalnih netrepeljivosti. Većinsko stanovništvo čine Bošnjaci i Srbi, – kaže meštanin, Sulejman Muftarević.
U neposrednoj blizini Sjenice nalazi se rudnik uglja Štavalj. Upravo to je osnova za planove države da tu napravi termoelektranu snage 300 megavata (MW).
Živimo u vremenu velike globalne transformacije društva i globalne transformacije energetske politike, u vremenu kada većina ozbiljnijih država teži ka ekonomiji niske emisije CO2 i napušta koncept zavisnosti od fosilnih goriva. Nažalost, mi živimo u državi koja jako teško i sporo taj koncept usvaja
.Već 20 godina se živi u nekakvoj strepnji od izgradnje termoelektrane koja se već neko vreme potencira, najčešće u vreme predizbornih kampanja. Samo postojanje rudnika, koji je otvoren pedesetih godina prošlog veka, je tekući i potencijalno još veći problem za životnu sredinu ovog područja. U Štavlju se trenutno nalazi dubinski kop manjeg kapaciteta i manjeg negativnog uticaja, a za potrebe termoelektrane bio bi potreban površinski kop.- saznajemo u razgovoru sa Sedatom Vrcićem, predsednikom UO udruženja FLORES
– Rudnik Štavalj je i sada zagađivač! – kaže Sedat Vrcić.
Trenutni kapacitet rudnika je na nivou 70 000 tona godišnje, a planirano je, sa izgradnjom termoelektrane, da se poveća na 1 700 000 tona godišnje.  Takva investicija možda i nudi kratkoročna rešenja, ali  mogući dugoročni problemi podrazumevaju ugrožavanje životne sredine čitavog regiona.
Čak i pored svog malog kapaciteta, rudnik Štavalj je zagađivač voda, vazduha i zemljišta. Između ostalog, zbog otpadnih voda koje se ulivaju u reku Vapu, dom pastrmke i drugih riba, koje vole brze, planinske reke. Po rečima  lokalnog ribolovca Nedžada Pašovića, reka Vapa nije bogata ribom kao što je nekada bila i da su alge, koje su nekada bile autohtone i služile za ishranu ribe, zamenjene nekim drugim vrstama.
Pošto u blizini ne postoji drugi izvor, sasvim je jasno da će reka Vapa biti eksploatisana i da će njena prevashodna svrha biti hlađenje sistema termoelektrane. Sam rudnik Štavalj ima više podzemnih voda nego bilo koji drugi rudnik u Srbiji. Poseduje 4 pumpe, za izbacivanje nadolazećih podzemnih voda, od kojih je najmanja jača od pumpe koja snabdeva grad Sjenicu vodom.
Rudnik je već identifikovan kao ozbiljan zagađivač u raznim strateškim dokumentima. ’Eksploatacija uglja u energetske svrhe povećava količinu teških metala u vodi i vazduhu i podrazumeva emisiju sumpora i azotnih oksida. – kaže nam Mirko Popović.
Strepim od moguće gradnje termoeletrane i uticaja zagađenja na Rezervat Uvac- kaže Miljka Dučić, v.d. Rezervata Uvac.
Sjenica je opština u kojoj postoji 2500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što nam govori da postoji potencijal ovog područja u poloprivrednom i turističkom smislu.
Nedavno je brendiran sjenički sir. Pored poznatog sira, Sjenica nam nudi  i sjeničko jagnje, tele, pršutu, papriku u pavlaci itd. Ukoliko bi se izgradila termoelektrana svemu tome preti opasnost. U tom slučaju bi roba koja će dolaziti iz Sjenice morala na sebi da nosi oznaku velikog dimnjaka, da bi kupci znali da je to hrana koja se pravi u području gde postoji termoelektrana. To, kao što znamo, sigurno neće pomoći ekonomiji, ne samo Sjenice, već i čitavog regiona.  U poslednjih nekolika godina može se primetiti i porast broja turista, u ovom regionu. koji dolaze u ove krajeve zbog očuvanih prirodnih lepota i hrane.
Naravno, turisti ne idu tamo gde je zagađen vazduh.
– Lokalno stanovništvo Sjenice nije, do sada . imalo priliku da učestvuje o donošenju odluke o gradnji termoelektrane. – kaže Sedat Vrcić.
Da li će ovi predeli, koji se pominju još u 1252. godini kao mesto gde su Nemanjići imali svoje letnjikovce,  izgubiti svu svoju lepotu i čar dovođenjem investitora i izgradnjom termoelektrane? Kakvi su uticaji rudnika i potencijalni uticaji termoelektrane na rezervat Uvac koji se nalazi u neposrednoj blizini?
Miljka Đukić, v.d. direktorka Rezervata Uvac strepi, jer ovo zaštićeno prirodno dobro, koje po konfiguraciji terena, sa dve trećine svoje teritorije pripada opštini Sjenica, u potencijalnoj opasnosti od izgradnje termoelektrane. Opasnost preti biljnom i životinjskom svetu, preti celom živom svetu ovog predela.
Strepim od moguće gradnje termoeletrane i uticaja zagađenja na Rezervat Uvac- kaže Miljka Dučić, v.d. Rezervata Uvac.
Koliko je lokalna zajednica upućena u probleme koji prate gradnju termoelektrane? Koliko je uopšte lokalno stanovništvo uključeno u proces donošenja odluka od značaja za kvalitet života građana i stanje  životne sredine?
Kako je svest o zaštiti životne sredine niska, tako je i uključenost u odlučivanje o bitnim projektima – niska. U poslednje vreme se može osetiti promena u klimi kod stanovništva, ljudi su obavešteniji o problemu gradnje termolektrane. – kaže Nataša Milivojević, predsednica Ekološkog Udruženja ‘’Rzav’’ iz Arilja.
Lokalna samouprava je izdala obaveštenje da se, za sada, odustalo od projekta termoelektrane, ali da to pitanje ostaje otvoreno ukoliko se pojavi investitor u narednom periodu.
Važno je da lokalna zajednica ostane budna i u budućnosti.
‘’Bitno je da proces odlučivanja bude inkluzivan, mi ovde imamo pak obrnutu situaciju, da proces odlučivanja o kapitalnim projektima nije inkluzivan. Narodski receno – niko ne pita žabu kad isušuje baru!’’ – kaže Mirko Popović, ekološki aktivista.
Postojalo je nekoliko rokova za pokretanje ovog projekta, a prvobitna ideja je bila za 2015. godinu. U strategiji stoji da je rok 5 godina i dobra vest za stanovnike ovog mesta, a i celog regiona je da taj rok već teče, a investitora nema.
Ipak Evropa, a i ceo svet ide ka tome da se investira u projekte koji manje utiču na životnu sredinu i klimatske promene. Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?!
Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije, 2013.godine pokrenulo je inicijativu razvoja projekta „Štavalj“, koji tretira razvoj rudnika za potrebe snabdevanja ugljem kao energentom buduće termoelektrane snage 350MW, izgradnju predmetne termoelektrane i prenosa električne energije na elektroenergetsku mrežu Republike Srbije. – časopis RUDARSKI RADOVI, urednik: Prof.dr. Mirko Ivković.

недеља, 03. септембар 2017.

Nezapamćeni pomor pčela u Bačkoj Topoli!



Nadležni nemaju inspektora da izađe na teren!


Juče je u selima Opštine Bačka Topola: Negoševo, Pobeda, Gunaroš, Orahovo, Utrine, Brazilija došlo  do trovanja i velikog pomora pčela.



Pčelar Radomir Ivković – Ostao sam bez 131 pčelinjeg društva. Katastrofa!

Više od hiljadu društava pčela je apsolutno uništeno u toku prethodnog dana i ova agonija će trajati još nekoliko dana.
Pčelari su zvali inspekcije i nadležne institucije i dobili odgovor da nema dovoljno inspektora da bi neko izašao.


-Zvali smo razne inspekcije! Ili nisu nadležni, ili su na odmoru, ili nemaju dovoljno kadra. Ostavljeni smo na cedilu. – kroz suze zaključuje Radomir Ivković

Građani sumnjaju da je uzrok TOTAL HERBICID AGRO KVATRO sa kojim je zaprašivana AMBROZIJA koja je trenutno u cvetu.


Pretpostavljamo da je uzrok zapra[ivanje ambrozije u cvetu s opasnim hemikalijama! Šteta koja nam je napravljena je neprocenjiva! – rezignirano zaključuje Radomir.

U toku prvog dana, od kad traje pomor, u potpunosti je uništeno više od hiljadu pčelinjih društava. – Kaže Radomir Ivković, pčelar iz Njegoševa
Sve sam uradio po standardima! Tri godine sam ulagao i finansijski i vremenski i sada sam na početku!
Ne znam da li ću imati snage da krenem iz početka! – razočarano kaže Radomir Ivković
Foto i Izvor: VOJVOĐANSKA ZELENA INICIJATIVA

Linkovi :
https://www.zutapatka.rs/2017/09/01/zaprasivali-ambroziju-potrovali-pcele/

http://frontal.rs/prasili-ambroziju-pobili-pcele/
http://www.dnevno.rs/biznis/agrar/105215/katastrofa-u-backoj-topoli-veliki-pomor-pcela-uginule-hiljade-jedinki-prizor-za-plakanje-foto
http://www.politika.rs/scc/clanak/388280/Pomor-pcela-u-Backoj-Topoli
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:684399-NEZAPAMCEN-POMOR-PCELA-Herbicid-unistio-kosnice
http://www.blic.rs/vesti/srbija/otrovane-pomor-pcela-u-okolini-backe-topole-steda-oko-100000-evra/4rt5k1j
http://pannonrtv.com/web2/?p=354797
http://www.gradsubotica.co.rs/pomor-pcela-u-backoj-topoli/
http://www.alo.rs/potrovane-pcele-u-backoj-topoli/121692
http://srbijavesti.rs/veliki-pomor-pcela/
https://news.burina.net/news/nezapamcen-pomor-pcela-herbicid-unistio-kosnice
http://www.nezavisnasrpska.com/pomor-pcela-kod-backe-topole-sta-se-desava-video/