недеља, 20. јануар 2019.

SUFINANSIJER projekta Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu"

Specijalni rezervat prirode "Carska Bara" - Lepotica sa teškim okovima


Zelena patrola na delu, u SRP Carska bara

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “CARSKA BARA” – LEPOTICA SA TEŠKIM OKOVIMA


Specijalni rezervat prirode “Carska Bara” – Lepotica sa teškim okovima

Specijalni rezervat prirode “Carska bara” nalazi se između Beograda, Novog Sada i Zrenjanina.

 U blizini Carske bare nalazi se Kaštel Ečka, u kome su često pravljeni balovi za važne ličnosti Austrougarske carevine, posle balova organizovan je lov na današnjem lokalitetu Carske bare, pa je po tome dobila naziv Carska bara.

Specijalni rezervat prirode "Carska Bara" - Lepotica sa teškim okovima
Specijalni rezervat prirode “Carska Bara” – Lepotica sa teškim okovima

Danas u SRP „Carska bara“ nije dozvoljen lov jer važe najstrožiji stepeni zaštite. Prema rečima Milivoja Putića, menadžera turizma u Specijalnom rezervatu prirode Carska bara, jedini lov koji je ovde dozvoljen je lov fotoaparatom, a ima šta i da se ulovi…
Najveća vrednost ovog zaštićenog područja je rezervat ptica, sa 250 registrovanih vrsta ptica, predstavlja jedan od najznačajnih rezervata u Evropi. Pored ptica prisutne su i divlje svinje, divlje mačke, i druge značajne biljne i životinjse vreste.
Bez obzira na najstroži stepen zaštite, ovoj lepotici, prete mnoge opasnosti. U jesen 2018. godine ovaj predeo je zahvatio požar, velikih razmera, izazvan ljudskim nemarom.
– Na obodu rezervata se nalazi vikend naselje, gde su ljudi verovatno palili štrnjike, to će istraga utvrditi, i na ovoj jakoj košavi izazvali su požar, žar se prebacio preko kanala Begej, došao do rezervata, uhvatio trsku, i došlo je do požara širokih razmera. Došlo je do neprocenjive štete. – kaže za Zelenu patrolu, Milivoj Putić, menadžer turizma u SRP Carska bara.

Stevo Čorokalo, Udruženje – Lokalno edukativni ekološki centar

Prema rečima Steve Čorokala, iz udruženja “Lokalno edukativni ekološki centar”, koji je dugogodišnji ekolog i zaljubljenik u lepote Carske bare, krivi smo svi, ali najveću odgovornost treba da snosi upraljvač koji je zadužen za očuvanje ovog predela. Upravljač SRP Carska bara je Ribarsko gazdinstvo Ečka ad.
——————————————————————————————————————
Upravljač za povereno prirodno dobro donosi programe upravljanja i druga akta sa uslovima i merama zaštite i razvoja, u skladu sa Zakonom.
Nosilac prava na upravljanje nad Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“ je RIBARSKO GAZDINSTVO “EČKA” AD, Lukino Selo
Upravljač zaštićenog prirodnog dobra ima obavezu, između ostalog, da:- Preduzme sve neophodne mere da spreči uništavanje ili narušavanje prirodnih vrednosti dobra, posebno putem neodrživog razvoja rudarstva, šumarstva, graditeljstva, kao i svih vidova zagađivanja vode, zemljišta i vazduha.

——————————————————————————————————————-
-Na terenu smo utvrdili da je malo više od 300 ha površine pod zaštitom izgorelo. Mahom je to prvi stepen zaštite, koji je stradao, ali ima nešto i drugog i trećeg. Nismo naišli ni na jednu spaljenu životinju, nikakve ostatke nismo našli, izgorela je uglavnom stara trska i suva vegetacija. Ima velike đanse da priroda zaživi i da bude kao do sada. Tačne posledice još uvek ne možemo da utvrdimo. Posledice će biti utvrđivane narednih nekoliko godina. Postoji potencijal da se priroda sama po sebi obnovi. – kaže Nataša Pil, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Nataša Pil, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Menadžer turizma, Milivoje Putić, veruje da su se životinje spasile, da su pobegle pred vatrenom stihijom, te da je prava sreća što se ovo nije desilo u proleće kada životinje imaju mladunce.
S druge strane Stevo Čorokalo, nije optimista po pitanju daljeg opstanka Carske bare, on smatra da je došlo do mnogo veće štete nego što nadležni tvrde.

Ljubica Krnjaić, predsednica Vatrogasnog saveza Vojvodine

– Ono što se zvanično kaže, što je možda i tačno, da je jedan deda od osamdesetak godina, beograđanin, koji tu ima vikendicu, spaljivao biljne ostatke i da je dunuo vetar i to proširio. Skoro sam slušala jednog od inspektora koji kaže da ne može da kazni dedu od 86 godina, i onda ja s pravom sumnjam da je uopšte čovek od osamdesetak godina izazvao požar, jer već imamo za njega opravdanje. Neka znaju i stariji ljudi da mogu da odgovaraju, ako je tačno. – izjavila je Ljubica Krnjaić, predsednica Vatrogasnog saveza Vojvodine.
Kako bismo saznali ko je odgovoran za izazivanje požara u Carskoj bari i koje kaznene mere su predviđene za počinioca, obratili smo se Sektoru za vandredne situacije. Odgovor nismo dobili.
Stevo Čorokalo, koji godinama prati stanje u SRP „Carska bara“ tvrdi da pored požara koji je značajno ugrozio ovaj rezervat, veliku opasnost predstavljaju i otpadne vode koje se ispuštaju iz Ribarskog gazdinstva „Ečka“, koje je istovremeno i upravljač Specijalnog rezervata prirode “Carska bara”.

Posledice požara u SRP Carska bara

– Interes sadašnjeg upravljača je da ima gde da ispusti otpadne vode prilikom izlova ribe. Činjenica je da Ribarsko gazdinstvo Ečka i ribnjaci, više od 100 godina postoje, ti ribnjaci su zamuljeni, takođe koriste se sredstava koja se bacaju u vodu kao što su plavi kamen, kreč i slično, i na kraju sve to dospe u zaštićeni deo SRP „Carska bara“.
Na naše pitanje šta rade sa svojim otpadnim vodama, gde i u kojim količinama ih ispuštaju, od nadležnih iz Ribarskog gazdinstva „Ečka“ nismo dobili odgovor.
Ekolozi su jasni, SRP Carska bara je carski predeo, od kojeg zastaje dah, s toga je potrebno sve učiniti kako bi se ona očuvala.
Emisiju Zelene patrole o Carskoj bari možete d apogledate na sledećem linku:
Projekat Zelena patrola na delu finansira se sredstvima Ambasade SAD
Tekst i fotografije: Zelena patrola na delu
linkovi prema objavljenim tekstovima:

субота, 05. јануар 2019.

GRAĐANI DRUGOG REDA



Problem medicinskog otpada oko Metadonskog centra u Novom Sadu


GRAĐANI DRUGOG REDA

Građani iz okoline Kliničkog centra Vojvodine godinama se žale nadležnim institucijama na problem medicinskog otpada, koji ostaje iza zavisnika koji dolaze po terapiju u Metadonski centar. S obzirom na činjenicu da su  špricevi i igle medicinski otpad i kao takav i opasan otpad, obratili su se i timu Zelene patrole u nadi da će se problem pre rešiti ako bude vidljiv
  • Medicinski otpad se, u svim zakonskim i podzakonskim aktima u Evropi i kod nas, tretira kao opasan otpad. Opasan otpad se kod nas tretira autoklavima. Autoklavi su obične parne mašine koje na visokim temperaturama izvrše sterilizaciju i onda uzmete u nekakvom razbijaču, nekakvom mlinu, sameljete dio mehaničkog otpada i bacite na smetlište. I to praktično ostaje tako. Dio igala, oni savesni to obave tako. Oni nesavesni to prosto bace na komunalnu deponiju i to predstavlja izvor povreda onih koji se kreću po smetlištima i postaju prenosnici nekih zaraznih bolesti – ističe prof. Dr Rajko Bojičić, Green Energy save group d.o.o iz Novog Sada.
Međutim, građani Novog Sada koji žive u ulicama oko Metadonsko centra, su u strahu za bezbednost svoje dece koja svakodnevno, na putu u školu, prolaze ulicom u kojoj je smešten Metadonski centar poslednje dve godine. Oni ne idu na smetlišta ali su svakodnevno u opasnosti da se povrede na odbačene igle i špriceve, koje koriste neki  zavisnici, prilikom dolaska po metadonsku terapiju.
Da se razumemo, mi nemamo ništa protiv da se zavisnici leče. Metadonska terapija se dobija u bočicama i tako se i koristi. Opasnost koju prepoznaju građani, ovog dela grada je u tome što zavisnici i dalje nose sa sobom špriceve za ubrizgavanje dugih narkotika i neodgovorno ih odbaciju duž ulica i zelenih pobršina. Naime, Metadonski centar je bio na ulazu u Klinički centar Vojvodine i onda je zbog incidenta sa naoružanim zavisnikom nađeno „solomonsko“ rešenje tako što je premešten u ulicu Mikole Kočiša, preko puta Konjičkog kluba. Već dve godine pokušavamo da rešimo ovaj problem i pored obećanja gradonačelnika Vučevića, koje je dao jednom mediju da će taj Metadonski centar biti izmešten sa ove lokacije apsolutno se ništa nije desilo. Njima je ovde izbušen jedan ulaz koji zapravo liči na trafiku i ne dozvoljava im se ulaz na glavni ulaz psihijatrije gde ulaze i ostali pacijenti, koji naravno tu treba da se leče i protiv čega mi nemamo nismo protiv. Svesni smo toga da tim ljudima treba pomoći.- kaže Strahinja Bojović, glumac.
  • Žalili smo se u Skupštini grada Novog Sada za predstavke i predloge, bili smo u Skupštini Vojvodine…Nema kome se nismo žalili. Nećemo dozvoliti da problem ostane takav kakav jeste i želimo da se Metadonski centar izmesti. Jedno od rešenja je pokretni Metadonski centar ili u Domovima zdravlja gde bi zavisnici, u kontrolisanim uslovima, dobijali svoju terapiju svakodnevno.- Miloš Obradović odgovara na pitanje šta žele građani ovog dela Novog Sada.
  • Republičkim propisom je regulisano da se na teritoriji Republike Srbije u četiri centra organizuje pri psihijatrijskim ustanovama posebne ustanove za lečenje bolesti zavisnosti. Klinički centar Vojvodine je ustanova koja pod nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Znači, Autonomna pokrajina Vojvodina ravnopravno, kao osnivač Kliničkog centra Vojvodine trebalo bi da reši pitanje Metadonskog centra u Novom Sadu. Nigde ne stoji da to mora biti u ulici Mikole Kočiša nego postoji mogućnost da se odredi posebno gde će ta lokacija da bude. Da li smo mi građani drugog reda a ovo je prva gradska zona. Eto, tako vam to izgleda: Bulevar Evrope, grad kulture i srpska Atina! – zaključuje   Ljiljana Jovanović, pravnica u penziji.
  • Po pitanju čistoće, bezbednosti pre svega naše dece, prolaznika i nas samih se ništa nije pomerilo. Obratili smo se gradu, pokrajini, Komisiji za predloge i predstavke koji su bili otvoreni da nas saslušaju i došlo je do toga da su nam izjavili da će centar biti izmešten ali ništa se po tom pitanju nije pomerilo. Najveći problem je što JKP Gradska čistoća nikada ne zbrinjava ovu vrstu otpada. Oni su Komisiji za predloge i predstavke napisali dva dopisa da su uradili posao. Posao apsolutno nije urađen, oni nisu zašli u ove šume. Ovaj deo, koji vidite, već 50 godina nije u planu održavanja. Najveći problem je da JKP Čistoća počne da radi svoj posao! Ja podvlačim da smo mi ovde svi apsolutno za to da se ovaj Metadonski centar izmesti i da naša deca, prolaznici i mi sami ovde živimo bezbedno i u čistom okruženju. – kaže Strahinja Bojović, glumac.
Pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja Vojvođanska zelena inicijativa se obratila: Kliničkom centru Vojvodine, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i JKP Čistoća, u vezi s problemima na koje ukazuju stanovnici ulica u neposrednoj blizini Metadonskog centra. Niko od kontaktiranih nije odgovorio na naša pitanja.
Poslednja vest:
Izgrađena je ograda za Metadonski centar, sa izlazom na ulici Mikole Kočiša, što za posledicu ima boravak zavisnika  direkno na pešačkoj stazi i ulici Mikole Kočiša. Građani su poslali fotografiju iz koje se vidi da zavisnici na ovaj način ometaju saobraćaj i ugrožavaju bezbednost vozača i svoju bezbednost.
Ruža Helać, Vojvođanska zelena inicijativa
Link prema emisiji „Novi Sad – Građani drugog reda“, iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“ možete pogledati na Youtube Vojvođanska zelena inicijativa:
(Pročitano 46 puta)

Sufinansijer projekta Dokumentarni TV serijala "Zelena patrola na delu"

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" je delom finansiran grantom Stejt Departmenta Sjedinjenih Američkih Država.

уторак, 10. јул 2018.

Crna Gora - Nije pošteno!


                                                
 Zelena patrola na severu Crne Gore  



Vlada Republike Crne Gore omogućila je investitorima gradnju mini hidrocentrala (MHE) na severu Crne Gore. Veliki broj MHE je planiran u Nacionalnom parku Prokletije. Građani Plava i okolnih mesta su se udružili kako bi sprečili ralizaciju ovih projekata, koji ugrožavaju njihov opstanak na vekovnim ognjištima. Jer…život bez vode je nemoguć!



- Opštiva Plav je najbogatija oblast vodenim resursima u Crnoj Gori. Zvuči neverovatno, da su u Nacionalnom parku Prokletije konfiskovali vodu!  Projekti  izgradnje mini hidroelektrana (MHE), koje je odobrila Vlada Crne Gore ne sadrže kvalitetne geološke istrage. Informacije o namerama da se grade MHE objavljene su na sajtovima. Ovde je nivo obrazovanja građana nizak. Za informisanje ne koriste sajtove a i kada nešto pročitaju nisu uvek u prilici da razumeju šta će to značiti za kvalitet života i životnu sredinu. Građani su se udružili, bez obzira na nacionalnost, u odbrani reka u Crnoj Gori.– kaže Branislav Otašević, koji je bio predsednik SO Plav, u dva mandata (1978.-1980., 1996. -1997.).


- Neverovatan je podatak da su planirali da 40 km reke ubace u cevi. Ako bi se to desilo onda bi korito reke postalo smetlište. Prošle godine smo organizovali niz protesta, za zaštitu reka a protiv gradnje derivacionih MHE, na severu Crne Gore. Pravo da vam kažem da i ja, do prije nekoliko godina, nisam znao o pogubnim posledicama gradnje derivacionih mini hidrocentrala. Eto, zbog već izgrađenih mini hidrocentrala, koje uzimaju vodu, divlje životinje silaze do naseljenih mesta u potrazi za vodom. – podseća Iber Hoti, odbornik u SO Plav.
- Ova MHE može da zaposli samo dva radnika. Dva radnika zapošljava a oko dve i po hiljade ljudi ostaje gladno! Inače, u letnjim danima je u ovim rekama mala količina vode i ako se ona stavi u cevi ostaju suva rečna korita. Ovde se mresti potočna pastrmka, koja ne može da preživi biološki minimum.  Sistem ovakvih hidroelektrana je zabranjen u celom svetu. Sedamdeset kilometara cevi je stavljeno kroz ovu šumu! To nije pošteno! Crna Gora uvozi flaširanu vodu a voda može da se pije sa ovih reka. I konačno, Crna Gora proizvodi više od 30% energije nego što od nje traži EU!  - ističe Sandrija Marković, ekološki aktivista iz Plava.
-Vodu uzimaju u cevi, struja ide u Italiju a s naših računa uzimaju po 4 eura. Oni tj investitori hoće da im mi napravimo minihidrocentrale, da nam uzmu vodu, da nam devastiraju prirodu i da nas unište...Oni nas tako iseljavaju! Imali smo u NP Prokletije i divljeg medveda, i vuka i srneću divljač i risa...ali sada je sve to otišlo, zbog buke koju stvara mehanizacija prilikom gradnje MHE i nedeostatka vode u vodotokovima niže od MHE. – kaže Esad Gutić, ekološki aktivista iz Plava.
-Da zlo bude veće nabavljene su kancerogene cevi iz Turske, koje u sebi imaju azbestne niti. Voda iz tih cevi kad izađe dolazi do izvora iz kojih se građani snadbevaju vodom. Prvobitno su bile planirane čelične cevi ali se zbog uštede od toga odustalo..Najgore je to što su mlađe generacije osuđene da piju tu vodu. Građani su osiromašeni i ne mogu sebi priuštiti flaširanu vodu. Na delu je atak na građane ovog kraja. Investitori su bez poštovanja zakonskih procedura počeli sa radovima na terenu. Uradili su put preko privatne imovine koja nije otkupljena i devastirali korito reke Treskavice, koja je biser naše opštine. – zabrinut je Ramo Gutić, predsednik NVO „Sačuvajmo reke Crne Gore“.
-Ne razumem kako mi moramo da uvozimo vodu?! Verovatno se radi o nekim lobijima. Ko nam garantuje da neće biti kvarova na mini hidrocentrali i da ulje koje je podmazuje neće dospeti u vodu. Posledice takvog zagađenja su nesagledive! - kaže Rasit Marković, ekološki aktivista iz Plava.



-I tako smo u situaciji da građani finansiraju nešto što oni ne žele! Sve te privatne kompanije na godišnjem nivou dobijaju milione eura od Vlade Crne Gore i od sredstava, koja se naplaćuju od svakog građanina mesečno po četiri i po eura. – smatra Almer Mekić iz udruženja „Euromost“ iz Bijelog Polja.
- Nije mi jasno kako se dozvoljava da privatnici uzimaju vodu i ostavljaju koriti suvo. Ostavljaju ga bez flore i faune! Ako se reke stave u cevi narodu ne preostaje ništa drugo nego da se iseli.- poručuje Miloš Popović, penzioner iz Murina.
- Investitori su pokušavali da nas zastraše sudom i policijom! Međutim svi su građani bili jedinstveni u odbrani reke. Mi smo samo branili reku! - naglašava Jordan Nikolov, ekološki aktivista iz Murina.
Pavle Radulović, ministar održivog razvoja i turizma u Republici Crnoj Gori  je obećao - u načelu - predstavnicima građana, koji se bore protiv gradnje MHE, u zaštićenim prirodnim dobrima, da će se upoznati sa ovom problematikom i da će imati njegovu podršku.
Građani smatraju da bi prednost trebalo dati turizmu, jer u ovom kraju ima mnogo prirodnih, istorijskih i kulturnih vrednosti.  Vodu bi trebalo sačuvati za buduće generacije!


 


Link prema emisiji „Crna Gora – Nije pošteno!“, iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“
Fotografije:  Zelena patrola na delu
Projekat "U budućnost bez vode" - Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Western Balkans Fund (WBF).
Фотографија корисника Zelena patrola na delu/ Green patrol in Action

O ovoj temi su izveštavali i drugi mediji:
http://www.jutarnjiglasnik.info/drustvo/ekologija/crna-gora-investitori-hoce-da-im-napravimo-minihidrocentrale-da-nam-uzmu-vodu-da-nam-devastiraju-prirodu-i-da-nas-uniste/




субота, 30. јун 2018.


Projekat „U budućnost bez vode!?“ – dokumentarni tv serijal „Zelena patrola na delu“ finansira Western Balkans Fund (WBF).

http://www.sedmasila.rs/makedonija-sve-za-nista/

MAKEDONIJA - Sve za Ništa!









EKOLOGIJA REGION

MAKEDONIJA – SVE ZA NIŠTA!


Vlada Makedonije preispituje odluku o gradnji MHE u NP Mavrovo
U Makedoniji je prvobitno planirano 400 malih hidroelektrana. Taj plan je prisutan od 1982. godine. Izgradnja malih hidroelektrana je dugo planirana, njihova izgradnja počela još 50-ih godina prošlog veka, međutim velika ekspanzija dogodila se u toku poslednjih 10 godina, kada su desetine i desetine novih hidroelektrana krenule da se grade u celoj zemlji.




Hidrocentrala u NP Pelister

– Male i velike hidroelektrane imaju veliki uticaj na divlji svet, takođe i na kvalitet vode, kada je reč o hidroelektranama koje se postavljaju i koriste rečnu vodu. – kaže za Zelenu patrolu Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja.
Ekološka udruženja iz Makedonije, smatraju da je nedopustiva gradnja mini hdrocentrala u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima.
– Kampanja za spas NP Mavrovo od gradnje hidroelektrana još uvek traje, iako smo imali jednu malu pobedu, u slučaju sa dva velika infrastrukturna projekta ”Boškov most” i “Lukovo polje”. Naime, pre godinu i pre dve godine, njima je otkazano finansiranje, od strane medjunarodnih finansijskih institucija. Slučaj se otvorio, kad su finansijeri poslali ekspertski tim, koji je izašao na teren naredne godine i napravili su izveštaj, u kom se u kratkim crtama govori da hidroelektranama nije mesto na Mavrovu.
Država bi trebalo da preispita svoj plan razvoja za ovakve projekte u nacionalnom parku. Vrlo je rizično da se igra sa ovakvim projektima, kada je opstanak kritično ugroženog balkanskog risa u pitanju. Tada je nametnuta jedna obaveza našoj državi, da se brine i obezbedi da balkanski ris opstane, u Nacionalnom parku Mavrovo, gde se ova vrsta uspešno razmnožava. Iskoristili smo mehanizam za žalbe kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Evropska banka za obnovu i razvoj je bila uključena u projekat “Boškov most” i pored toga što smo mi ukazivali da se ovaj projekat nalazi u zaštićenom području, banka je ipak odlučila da ga finansira.




Ana Čolović Lešoska, Udruženje Eko svest, Skopje

Dan posle odluke za finansiranje, mi smo podneli žalbu i žalba se zasnivala na tome da banka nije proverila projekat na odgovarajući način, da bi mogla da donese pravilnu odluku. Procena uticaja na životnu sredinu za projekat “Boškov most” nije sadržala detaljne informacije o postojanju balkanskog risa, u regionu gde je MHE trebalo da se izgradi, zbog toga smo smatrali da banka nema sve potrebne informacije da bi donela odluku oko finansiranja ovakvog projekta. To je u konfliktu sa politikom banke, gde se govori da banka neće investirati u projekte koji negativno utiču na stanište kritično ugroženih vrsta.
Jedna žalba protiv Evropske banke za obnovu i razvoj, koju smo podneli, trajala je nekoliko godina. Banka je na kraju, izašla sa informacijom da zaista nije ispoštovala sopstvene procedure kada je donela odluku za “Boškov most”. Od tog trenutka banka je postala stroža, prema našim institucijama, u delu biodiverziteta, geomorfologije, hidrologije i tako dalje. Na kraju, početkom 2017 godine, konkretno za projekat „Boškov most “ banka je dala informaciju da neće više finansirati taj projekat. – zaključuje Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja.
U NP Pelister izgrađene dve MHE
U NP Pelister do sada su izgrađene dve mini hidrocentrale, koje su ugrozile stanište pastrmke, čiji je opstanak sada pod znakom pitanja. O posledicama ovakve gradnje u NP Pelister razgovarali smo sa predstavnicima udruženja Eko Gerila Prespa, iz Resena.
-Mi smo izgubili nešto neprocenljive vrednosti i trampili smo ga za sitan profit. Preprečene su staze za divlji svet, buka na mestu zahvata, narušava se prirodna ravnoteža koju su imale životinje i ptice prethodno, i one menjaju svoje mesto boravka. U prošlosti je postojao velik broj divljih svinja, ali zbog zahvata i uporne primene mehanizacije,zbog onoga što se dešavalo u njihovim prirodnim staništima oni su napustili ovo mesto. S druge strane, Brajčinska reka u kojoj se nalazi endemska vrsta, prespanska pastrmka, je toliko ugrožena da njena prirodna migracija i mrestilište više nisu kakvi su bili. Mi ne smatramo da je investitor kriv, on je pronašao samo pogodnu priliku i podneo zahteve. Dobio je dozvole na osnovu urađenih elaborata i finansiranje Evropske banke za obnovu i razvoj, od Evropske investicione banke i oni su izgradili hidrocentralu. Smatramo da su krivi njegovi finansijeri,zato što nisu uzeli u obzir propisane direktive.




Biljana Nečovska Stevkovska, Eko Gerila Prespa, Resen

Naše udruženje smatra da su institucije te koje treba da zaštite nacionalni park, znači Ministarstvo zaštite životne sredine i direkcije sa njihovom nadležnošću, Nacionalni park Pelister. Ne smatramo da je investitor kriv, video je šansu, podneo zahtev, dobio je sredstva od Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i na taj način je došlo do izgradnje novih hidrocentrala.- kaže Biljana Nečovska Stevkovska, iz udruženja Eko Gerila Prespa, iz Resena.
Ako bi Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, uzele u obzir sve aspekte uticaja na zaštitu životne sredine, smatram da ne bismo došli u ovakvu situaciju. Investitori su spremili elaborate za životnu sredinu, međutim ti elaborati nisu uzimali u obzir specifičnosti, koje imaju uticaj na životnu sredinu i narušavanje životne sredine, zbog izgradnje malih hidroelektrana. – ističe Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja
– Prirodni parkovi se proglašavaju zaštićenim zato što imaju prirodne vrednosti, zato što imaju određene endemske vrste, kako životinjske tako i biljne, i zbog toga se smatra da čovekov efekat u nacionalnom parku treba da bude sveden na minimum.– kaže Petar Andonov, iz udruženja Molika, iz Bitolja.




Petar Andonov, partnerska organizacija Udruženje Molika, Bitola

Prošle godine, na Bernskoj konvenciji, diskutovalo se o problemu malih hidroelektrana. Kao prvo preporučeno je da se stopiraju veliki infrastrukturni  projekti i to je prihvaćeno. Na ovoj konferenciji takođe su uvideli da nisu problem samo veliki infrastrukturni projekti već i mali, koji su u toku izgradnje ili se planira njihova izgradnja. Prošle godine komitet je tražio od Vlade Makedonije da se suspenduju i male hidroelektrane, dok se ne napravi analiza,  strateška procena uticaja na životnu sredinu i procena kumulativnog uticaja na nacionalni park.




Snimanje u Gradskom parku, Skopje

Link prema emisiji “Makedonija – Sve za ništa!” iz dokumentarnog TV serijala Zelene patrole na delu, u produkciji Vojvođanske zelene inicijative:
Fotografije: Zelena patrola na delu
Projekat „U budućnost bez vode!?“ – dokumentarni tv serijal „Zelena patrola na delu“ finansira Western Balkans Fund (WBF).