SALONSKI AKTIVISTI I GUTAČI MEDIJSKIH SLOBODA

SALONSKI AKTIVISTI I GUTAČI MEDIJSKIH SLOBODA U Srbiji je više od 37 000 udruženja građana i nekoliko organizacija koje su donatori iz inostranstva izabrali za posredovanje prilikom dodele donacija organizacijama civilnog društva. Oni se ne oglašavaju povodom studentskih protesta. ČEKAJU DA VIDE KO CE POBEDITI!!! Njih finansira RS i EU da ĆUTE. Oni finansije od donacija koriste za držanje pod kontrolom civilnog sektora. Istinski aktivisti brzo završe na njihovim seminarima po skupim hotelima gde ih uče da se bore protiv nepostojećih problema ili protiv stvarnih problema na neefikasan način. Važno je zabaviti moguće aktiviste dok se život odvija na drugom mestu. Salonske građanske organizacije. Gutači smisla i donacija. Zamislite koja bi to snaga bila da se samo javno oglase da pružaju podršku studentima!? Neka ostane zapamćeno da su ĆUTALI! Oni su godinama držali seminare O VLADAVINI PRAVA, BORBI PROTIV KORUCIJE, TRANSPARENTNOSTI, JAVNOM ZAGOVARANJU, SLOBODI MEDIJA,... Nikad, u istoriji Srbije, nije bila lošija situacija u vezi s ovim pravima! Da li su oni loše radili? Ili je bio cilj korumpiranje civilnog sektora kroz finansiranje "jalovih" projekata...

NE DAMO I GOTOVO!

Preduzeće „Gradina Kamenolom” iz Beograda, nekoliko godina unazad, pokušava da započne sa eksploatacijom kamena na lokaciji Gradina (Kosjerić). Prostor kamenoloma smešten je svega jedan kilometar od Kosjerića, što čini samo par desetina metara od kuća meštana sela Podgradina.

Tim Zelene patrole je – samo dva dana pre katastrofe, sa velikim brojem žrtava, koja je pogodila Jablanicu zbog obrušavanja kamenoloma – snimao emisiju o borbi građana Podgradine protiv otvaranja kamenoloma. Oni se dugo i uporno bore, kroz institucije i organizovanjem protesta, da sačuvaju bezbednost i mir. Za sada bez uspeha. Razgovarali smo s njima, u prirodi, na mestu koje oni zovu Raj. Ako se otvori kamenolom, nama u našim kućama života nema! “Na samo kilometar od Kosjerića, u naselju Podgradina, na 50 metara od kuća planiran je kamenolom. Pre četiri godine, kad se krenuli sa radom bez ikakvih dozvola, bio je državni praznik i mi nismo uspeli da pozovemo inspekciju. Tada su tri kamiona radila tri dana i nosila taj nasip od pristupnog puta koji su pravili za kamenolom. I to je bilo nepodnošljivo. Kao prvo išli su velikom brzinom, mnogo većom od dozvoljene. Deca su iz škole dolazila plačući. Ne bi trebalo zaboraviti da je predviđeno da 100 kamiona na dnevom nivou voze kamen. Pored puta ne postoje staze za pešake niti postoji mogućnost da se naprave. Mi svoju decu ne bismo smeli pustiti u školu. Od tada smo se organizovali i nismo im dozvolili da pristupe lokaciji predviđenoj za kamenolom. Oni svakodnevno pokušavaju da postave privremenu saobraćajnu signalizaciju kako bi nastavili radove. Na tom delu puta ima 7 do 8 klizišta. Naše kuće su ispod puta i svaka kuća ima potporni zid. Mi smo svesni, ukoliko se otvori kamenolom, da nama u našim kućama života nema. Mi smo 2022. godine dežurali i tu spavali pod šatorima. Sve što su uradili uradili su preko noći! Tako da su i privremenu signalizaciju pogrešno postavili. Investitor je od SO Kosjerić dobio dozvolu za internu saobraćajnicu i prijavu radova na tu građevinsku dozvolu, s tim da izvode radove na sopstveni rizik. Oni na taj način ulaze u četiri parcele koje im ne pripadaju. Jedna od tih parcela je i moja. Oni su kupili oko 7 hektara za kamenolom ali ne mogu ući na tu lokaciju bez naših parcela. Mi smo pokušali da sprečimo da se u SO Kosjerić usvoji taj projekat. Predsednik SO Kosjerić mi je lično rekao: Baš ćete vi to da zaustavite. Mi ovu borbu vodimo 4 godine. Osvedočili smo se da u slučaju nekog problema niko iz SO neće doći da nam pomogne. Ovde ima 40 domaćinstava koja su direktno ugrožena od kamenoloma. Mi smo ovde jako složni. Klizišta smo sami sanirali. Sami postavili ulično osvetljenje. Sami smo doveli vodu. Mi ovde imamo izvor vode, koji nije presušio uprkos velikim sušama. Ukoliko se kamenolom otvori ostaćemo bez izvora i vode. Ovde se svi ljudi bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ovde su malinjaci. – kaže Dragica Simić, iz udruženja “Odbranimo Gradinu”.

Za nas je rešenje da nema kamenoloma i neće ga ni biti! “Mi smo četiri godine na barikadama. Da je vlast pravedna ova naša borba ne bi tako dugo trajala. Još uvek nemaju ni jedan validan dokument. Prve kuće su 50 metara od kamenoloma i ispod kamenoloma. Da je državni interes oni bi iselili ovaj narod. Ovo je najčistiji deo grada Kosjerića i svi koji idu u šetnju dolaze u Podgradinu. Ovo je oaza mira i lepote. Neki bogati ljudi hoće da nam to ugroze. Predstavnici lokalne samouprave imaju velike ingerencije ali oni se prave da su neutralni. Ovde su ugroženi životi i kuće, tu živi stotinak građana i više od 30-oro dece. Gde ovaj narod da ide da živi!? Za nas je rešenje da nema kamenoloma i neće ga ni biti! Mi ćemo se boriti i nikada nećemo dozvoliti da kamenolom počne sa radom. – kaže Velisav Kovačević, stanovnik Podgradine.

Zadužen sam da branim državu, kuću, decu, ženu… To su ljudi koji su pokupovali kamione i fabrike. Oni su u stanju da nam uzmu imanje i kuće. Oni su smislili da je ovo Gradina kamenolom. Ko daje pare nekim neobrazovanim i neotesanim ljudima da vode kamenolom!? Dolazila je ovde policija sa dugim cevima, a oko nas 30-oro dece. Da li su dolazili zbog nas ili zbog njih? Ja stvarno ne znam…Ti što hoće da otvore kamenolom to su naše komšije, koji imaju podugačke dosijee…Pitaju mene što ja branim moju kuću!? Pa ja sam zadužen da branim državu, kuću, decu, ženu…Što se tiče mene ne plašim se nikoga! Nikome ništa nisam dužan! Nisam zadužio ni državu ni porodicu! Kamenolom ovde nikad nije bio i neće biti! – zaključuje Dragomir Filipić Žuća, stanovnik Podgradine.

Živimo u začaranom krugu: ministarstvo, inspekcije, sud… Sva ministarstva su dala saglasnosti na taj projekat. Taj projekat ulazi u privatne parcele. Mi smo pokrenuli sudske procese pre dve godine…Svi kojima smo se obraćali upućivali su nas na Ministarstvo građevine, iz ministarstva su nas upućivali na inspekcije, iz inspekcija su govorili da nisu nadležni…Tako da je to bio jedan začarani krug. Mi smo se odlučili da pokrenemo sudske procese koji i dalje traju. Mi smo, u 2022. godini, imali to da je firma “Gradina Kamenolom” svakodnevno dolazila da postavlja saobraćajnu signalizaciju, video nadzor, …tako da je u dva dana 15 građana Podgradine dobilo privremene mere. To je dokumentacija od 200 do 300 stranica. Da li je realno da sudija, za jedan dan, to primi, pročita, analizira i da istog dana donese privremene mere protiv petnaest stanovnika Podgradine!? Mi smo se svim institucijama obražali i nismo dobili nikakve informacije. Sada je aktuelna tema postavljanje saobraćajne signalizacije. Oni nikakve građevinske radove ne mogu da izvode dok nije obezbeđen put u smislu postavljanja saobraćajne signalizacije. Mi ovde živimo i za manje od dva minuta smo tu kad se pojave radnici iz “Gradina Kamenoloma” da postavljaju signalizaciju. Pre toga oni moraju da reše pravnoimovinske odnose za četiri privatne parcele. Nije urađen ni projekat za vodu. Put nam je u katastrofalnom stanju i ne može podneti kamione sa teretom. S druge strane grada ima devet kamenoloma i tu se vide loša iskustva (problem sa vodom, jalovinom, ugrožen biodiverzitet,…) i naše je da ne dozvolimo da ovde bude otvoren kamenolom. – kaže Branka Marković, udruženje “Odbranimo Gradinu”.

Potrebno je sačuvati zdrav razum i obraz Putem potencijalne trase prevoza kamena iz kamenoloma, tim Zelene patrole, je proveo dr Duško Kuzović, arhitekta. Krećemo od potencijalnog kamenoloma. Saobraćajnica je širine 6 m i nije dimenzionisana za tu vrstu saobraćaja. Problem su kuće ispod puta koje nisu dimenzionisane za takav saobraćaj. Ima nekoliko klizišta. Krivine su takve da kamioni ne mogu da ih prate. Posle 100 metara već smo u naseljenom mestu kroz koje će dnevno prolaziti 100 pretovarenih kamiona i vraćati se prazni velikom brzinom. Ljudi koji su pravili kuće nisu predvideli da će u blizini biti kamenolom. Most je na sebi imao oznaku opterećenja do 4 t. Neko je skinuo tu oznaku računajući da će na taj način olakšati realizaciju tog projekta. Ljudi pokušavaju da žive, da imaju svoje živote…ali ga niko nije upozorio da će imati kamenolom u blizini kuće. U najstarijem delu naselja vidimo da ovaj profil puta ne može podneti da se dva kamiona mimoiđu. Kamioni će prolaziti pored srednje škole, a put ne može da izdrži trenutni saobraćaj…Kad naiđu kamioni gde će da se sklone deca? Kosjerić je nekad bio grad košarke i odbojke, sada je grad koji se gasi…Crkva, dom, put, pored puta je najveći rasadnik u Srbiji i njima će smetati prašina. Ima mnogo pogodnijih lokacija za kamenolom na putu Kosjerić – Požega. Nema logike da praviš kamenolom u okviru stambene zone. Podsećam vas da je Kosjerić prva opština u Srbiji koja je razvijala seoski turizam. Šta će biti s tim? Kosjerić je već optetrećen kamionskim prevozom zbog cementare. U naselju Brajkovići, prema našim izvorima, planiraju da rade preradu tog kamena separacijom, za šta im je potrebna voda. Ovde se ne vodi računa o javnom interesu. Malo je nepristojno da jedan vlasnik kamenoloma ugrožava na stotine porodica. Pre više od godinu dana kupljene su mašine za kamenolom, međutim one stoje jer se građani bore protiv otvaranja kamenoloma. Nekada je ovde bilo mnogo više solidarnosti u srpskoj provinciji a sada su ljudi ravnodušni ili kriju svoje emocije. Ljudi hoće da žive tu, grade kuće a vlast u sred naselja otvara kamenolom i trudi se da ih rastera. – priča dr Duško Kuzović, arhitekta.

Patnja tih ljudi je ogromna i posledice su nepodnošljive Do tog kamenoloma nije smelo ni da dođe, trebalo je to sprečiti još u fazi planiranja u naselju, na jednom takvom terenu gde kamenolom od kuća deli samo 6 metara širok put. To je naselje gde žive ljudi, bave se poljoprivredom, gde ima puno dece. Nezamislivo je da je iko mogao da razmatra davanje dozvola za kamenolom na ovoj lokaciji. Pri tome taj kamenolom je na par kilometara od cementare u Kosjeriću pa imamo i kumulativni efekat zagađenja i uticaj na ceo grad Kosjerić. Mislim da je korupcija i nedostatak pravne sigurnosti u državi doveo do toga da se uopšte uđe u takav projekat. U upravnim i sudskim postupcima, iz višegodišnjeg iskustva, vidimo da ništa nije čisto i da je sve pod velom mističnosti kad je u pitanju rad nadležnih državnih organa. Protiv tih ljudi, građana Podgradine, se vodi na desetine sudskih postupaka. To su klasične slapp tužbe: krivični postupci, građanski sudski postupci, parnice…parnice za smetanje poseda. Ti postupci se vode godinama. Građani su oslobođeni u krivičnim postupcima a za iste događaje u parničnim postupcima i dalje se odvijaju suđenja. Zanimljivo je da je određeno više privremenih mera građanima Podgradine u kojima je zabranjeno kretanje stanovnicima putem i pravo žalbe. Kompaniji “Gradina Kamenolom” su izdate dozvole za kamenolom bez obzira što ne poseduju sve potrebne parcele. To je jedna paranormalna situacija. Odluke su potpisivale sudije koje ne sude u tim predmetima. Oni imaju pravo na samopomoć, na okupljanje, na proteste…Oni koriste to pravo. U okviru projekta je vodoizvorište sa kog se snadbeva 12 porodica i imaju dozvole za to. Kad bi počelo miniranje u kamenolomu taj izvor bi bio izgubljen. Inače, imate firmu koja piše studiju o uticaju na životnu sredinu a vlasnik te firme je član komisije koja to ocenjuje. To je sukob interesa. Građani Srbije moraju da znaju da im se sutra može desiti to što se sada dešava u Podgradini. Zbog toga svi građani Srbije treba da im pruže podršku. Nepotizam i korupcija na svakom koraku!– zaključuje advokat Sreten Đorđević, punomoćnik meštana Podgradine.

POSLEDNJA VEST! Samo dva dana posle tragedije koja se dogodila u Jablanici, a zbog kamenoloma, radnici kompanije “Gradina Kamenolom” su pokušali da postave saobraćajnu signalizaciju kako bi mogli pristupiti lokaciji kamenoloma. Građani Podgradine su ih sprečili u tome. Na lice mesta je izašla policija i ustanovila da nisu ispoštovani uslovi za postavljanje signalizacije. Sa radnicima je, tom prilikom, došao i direktor kompanije. Na pitanje građana: da li je video šta se desilo u Jablanici, kad se kamenolom obrušio na naselje u kom je poginuo veliki broj ljudi,odgovorio je da se to njega ni na koji način ne tiče.

Projekat: Informisanje građana o zaštiti životne sredine - dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарство информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Ova emisija je sufinansirana malim donacijama građana Srbije.

Zaštita životne sredine je siroče bez oba roditelja

Ruža Helać, autorka dokumentarnog tv serijala "Zelena patrola na delu" Zaštita životne sredine je siroče bez oba roditelja Izvor: SEDMA SILA Intervju: Miša Antonić Naslov: Ruža Helać

Zelena patrola je uvek sa građanima koji se bore! Topli do, Stara planina Ružu Helać sam upoznao u redakciji ovog portala. Bilo je to ćaskanje uz kafu. Ali tu istu Ružu sam tek kasnije upoznao kroz priloge koje je slala i šalje portalu Sedma sila. Te dve Ruže nisu se mnogo razlikovale. Ona prva bila je kratka, jasna. Izgledalo je, kao da zna šta hoće i da ima svoj cilj. Ona druga uporna, dosledna. Tipičan realizator one prve. Prilozi utemeljeni u slici i reči, sagovornici pažljivo odabrani. Saradnici edukovani. Borci! I naša rubrika EKO LIFE SRBIJA zahvaljujući uglavnom prilozima njene “Zelene patrole na delu” dobijala je popriličnu pratnju. U saradnji dugoj devet godina koja je počela objavljivanjem vesti o izlivenoj naftnoj mrlji na Velikom bačkom kanalu i uklanjanjem te vesti sa nekih portala više smo mi u portalu Sedma sila posustali nego Ruža i njena ekipa. Prilozi su pristizali sa raznih krajeva Srbije a mi smo često prioritet objave davali nekim drugim temama. I “kazna” je stigla u vidu naknadne pameti kada je već postalo jasno da teme koje tretiraju probleme zaštite životne sredine postaju sve prisutnije u našim životima. Tako i toliko da emitovani sadržaji o našem odnosu prema životnoj sredini izazivaju postiđenost zbog tolike količine nemara i nedostatka ekološke svesti kod nas. Slike otpada koje naše reke nose, odnos prema prirodnim izvorima i bogatstvima savesnom čoveku nalažu kajanje, čuđenje… Od doživljaja do doživljaja ali u svakom slučaju u pitanju je sasvim ozbiljan problem - nedovoljno razvijene ekološke svesti u našem odrastanju. Ne može mi niko objasniti da bacanje smeća u reke, zbog ličnog zadovoljstva, seča drveća zbog zarade ili nekih drugih uglavnom ličnih i opšte društvenih gibanja nije odraz vaspitanja, nekulture… Sve zajedno je to necivilizacijsko ponašanje! Još više i gore od toga ako se država i njene institucije busaju u prsa kako slede svetske i evropske ekološke vrednosti a u svom dvorištu gaje ekološki korov - čitaj ljude bez svesti o važnosti života u očuvanoj životnoj sredini. Ruža Helać u svojim aktivnostima, sa svojom “Zelene patrolom na delu”, insistira upravo na tome - povećanju svesti o značaju zaštite životne sredine. Zbog svog rada i doprinosa Ruža Helać, mašinski inženjer, književnica, novinarka, slobodni umetnik je laureat priznanja „Petar Lalović“, koje se dodeljuje za naročit doprinos podizanju ekološke svesti. Priznanje će joj biti dodeljeno na ovogodišnjem Internacionalnom festivalu turističkog i ekološkog dokumentarnog filma VRMDŽA FEST u subotu, 29. jula u selu Vrmdža. I kao čestitka, ali i osećaj zadovoljstva što je ovaj portal na neki način doprineo širenju Ružine misije lepog zdravog života u nadi da će drugima biti uzor Ruža Helać, je danas moja sagovornica. 1.) Sasvim je jasno. Mi smo decenijama, na zaštitu životne sredine, gledali kao na one priče po sistemu “trla baba lan” da bi danas čitali, isto tako bez naročitog uzbuđenja, pogotovo bez straha, da je Srbija jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi? Gde su koreni takvog odnosa? Zaštita životne sredine podrazumeva: temeljno obrazovanje, visoka moralna načela, sposobnost samoodricanja, vladavinu prava koja neguje podstičuće okruženje, finansijski potencijal i ODGOVORNU VLAST! Danas se živi fatalistički, bez ikakve ideje o budućnosti! Mi živimo agoniju! Sunovrat morala, na ovim prostorima, je počeo devedesetih godina prošlog veka. “Rat je poslednje utočište hulja” rekao je dr Džonson. Visoka moralna načela su jedina brana koja može sačuvati narod u teškim krizama. Naši narodi nisu položili taj test! Mi smo narod koji je “rođen” u raju, imali smo sve: reke, planine, naftu, ravnice, idealnu klimu…I šta smo mi uradili s tim bogatstvom!? Pretvorili smo Srbiju u deponiju! Reke su ili zagađene ili “ucevljene” za potrebe MHE, zemljište je zbog prekomerne eksploatacije ispošćeno i zagađeno, dok od posledica zagađenja vazduha umire godišnje oko 15 hiljada građana. Ne zaboravite da su mnogi narodi na planeti nestali u prošlosti. Istorija čovečanstva je istorija moralnog posrnuća, bede i ratova! Rat je najveći zagađivač: i duhovnog i fizičkog sveta. Ali ratovi nisu na taj način tema u medijima i javnosti. Tema zaštite životne sredine se trivijalizuje i svodi na: sprečavanje da voda kaplje iz česme, da se opušak baci na ulici, da se papirići ne bacaju….na tom nivou (ne)obični građani Srbije doživljavaju i komentarišu zaštitu životne sredine. Za to vreme se kanalizacija izliva u reke, brutalno seku šume, nemilosrdno zagađuje zemljište radi visokog prinosa, eksploatišu rudna bogatstva bez primene savremenih tehnologija, gradi gumara i vetropark na poljoprivrednom zemljištu prve klase…Građani Srbije su osuđeni na umiranje u “dušegupki”, u šta se naša zemlja u međuvremenu pretvorila, ili odlazak iz Srbije. Za ministre se biraju opskurni likovi, osvedočeni prevaranti, koji izazivaju satirične komentare u medijima i zabavljaju javnost, bez ikakve namere da počnu rešavati probleme u oblasti zaštite životne sredine. 2.) Zaštita životne sredine ne traži od nas neko posebno specifično znanje, ali kad pogledamo svoje okruženje utisak mi nemamo ni osnovno. Kažem osnovno, ali evo nisam siguran da bi tačno mogao definisati šta znači to “osnovno” znanje osim da je u pitanju vaspitanje. Ako mi kažete da je to ono kada roditelji govore “ne bacaj papir na ulici”, “ne bacaj smeće u reku” i sl. Teško ću prihvatiti konstataciju da su roditelji već decenijama prestali da to govore. A i ako jesu,zašto je postalo nevažno kakva će nam voda, vazduh, zemlja biti? Dobrota je početak i kraj svega. Kad god ne znate šta da učinite izaberite da budete dobri. Poslušajte svoj unutrašnji kompas. To je sigurno ekološki! Zaštita životne sredine u javnosti je prikazana kao neka vrsta extra komfora i ekskluzive. To je rezervisano samo za “posebne”, one kontroverzne bogataše, koji grade vile u nacionalnim parkovima i dižu ograde do neba. Kad bi mogli i nebo bi ogradili! Zaštita životne sredine je početak i kraj svega! Građani koji žive u zagađenju su osobe bez dostojanstva! Mi smo pristali na to mizerisanje zbog lenjosti duha koju kod građana neguje vlast forsirajući medijske sadržaje kao što su reality sadržaji na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Vlast je postigla da se društveno prihvatljivim učini: pljačka i otimačina, konzumacija droga, partnersko i svako drugo nasilje,…Mediji služe da prostotom i lažnim sjajem zapljusnu javnost! A sve je to, i - bukvalno! – zagađenje. Sve je ovo moguće jer nema odgovornosti, onih koji upravljaju zajedničkim resursima građana Srbije, za zajedničko opšte dobro!

Zelena patrola je glas građana u javnosti!Reka Krivaja, Srbobran 3.) Vi ste dugo u ovom poslu. Da li kod nas nagomilani ekološki problemi povećavaju svest ljudi za potrebom održavanja životne sredine? Ne. U prvi plan kao vrednost, u “našem” društvu je stavljen profit. Što je veća globalna pretnja, od klimatskih promena i zagađenja, to je veća neodgovornost i alavost bogatih i manja očekivanja siromašnih! Svi polaze od toga: Zašto da “popravljam” klimu na planeti!? Rešenje vide u tome da: Što pre “zgrnu” što više novca! Jer…onda će moći da kupe kuću i imanje na onom delu planete gde nema zagađenja. Što je veća opasnost od sila koje priroda koristi (poplave, požari, peščane oluje, tornada, vulkani, zemljotresi, epidemije...) da se reši čoveka to je veća gramzivost stanovništva na planeti! Ne postoji novac koji može zaustaviti prirodne sile! Čovečanstvo je poraženo! Od raja, što je bila planeta Zemlja, je stvorilo pakao! Više niko ne umire od starosti. Ovde se, naročito u Srbiji, umire od ropskog rada, gladi ili kokaina! I da se vratim na pitanje: Akademska zajednica, koja bi trebalo da bude pokretačka snaga svakog društva, se prodala i tu vlada užasna hipokrizija. Stručnjaci i naučnici imaju znanja ali ih ne dele sa zajednicom već naplaćuju od političara ćutanje i prikrivanje naučne istine. 4.) Da li mediji daju dovoljno prostora ekologiji? Mediji su, čast izuzecima, takođe, profitno orjentisani. Uzimaju onoliko istine i onu stranu istine koja će im doneti naklonost, finansijskih i političkih, moćnih oligarhija. Nekada bi najveća kazna za novinara bila da se sumnja da se nekome prodao. Sada se novinari ponose činjenicom da imaju podršku političara. Ponosni su na trivijalne znake naklonosti finansijskih i političkih moćnika. Mnogi tzv. novinari žive od prodaje ličnog dostojanstva i odricanja od istine a ne od svog novinarskog umeća. Dozvolili smo da nam se nametne društvo relativnih istina. Istina je robinja u službi politike i profita! Mediji više nikad neće biti sredstvo informisanja. Oni su jednostavno propagandna glasila različitih zainteresovanih strana. Čovečanstvo će morati da istinu traži na drugom mestu. Ne znam gde i ne znam kako. Međutim, mislim da dolazi vreme kada će laž doći na naplatu! Laž je sve niti ovog društva razorila! Laž je postigla cilj i šta sad!? Naše društvo je došlo u fazu kada više nije bitno šta o čemu mislite, šta govorite i šta radite. Život većini neprivilegovanih građana je neizdrživ. To bi mogla biti, i mislim da će biti, odskočna daska za promene. Život traži nove bolje ljude!

Ruža Helać, autorka serijala Zelena patrola na delu sa Milicom Alavanjom, novinarkom i montažerkom, foto Rajko Karišić 5.) Da li građani Srbije poseduju u dovoljnoj meri ekološku svest da bi zaštitili prirodu, sebe i životnu sredinu? Jeste problem što građani ne znaju dovoljno o zaštiti životne sredine i nemaju ekološku svest. Uzrok je u moralu vlasti i siromaštvu građana. Vlasti su od početka devedesetih godina pogodovale najnižim strastima i porivima građana. Filozofija koja od tada vlada je: Mi nemamo novac da postavimo kontejnere i rešimo problem zbrinjavanja otpada. Mi nećemo vas kažnjavati zbog bacanja otpada (opasnog, nedicinskog,…) a zauzvrat vi nemojte tražiti od nas da budemo odgovorna država. Mi nećemo tražiti od vas da budete odgovorni građani! Kada bi država bila uređena ne bi bilo presudno da li građani imaju dovoljno ekološke svesti. Poštovanje Zakona, standarda, pravila i procedura bi pogodovalo stvaranju ekološke svesti društva, a sistem bi štitio prirodu i kvalitet života građana. Da građani imaju u dovoljnoj meri ekološku svest oni bi zahtevali od države da odgovara na potrebe građana i da obezbedi građanima život dostojan čoveka: život u čistoj životnoj sredini! 6.) Kako Vi doživljavate na terenu ekološku svest kod naših građana? Mnogi “obični” građani koji su postali žrtve zagađenja i uništavanja životne sredine su se pobunili iz egzistencijalnih i zdravstvenih razloga tj. iz vrlo praktičnih i sitnosopstveničkih razloga. Međutim, pošto su predstavnici vlasti neobrazovani i neodgovorni problemi na terenu eskaliraju, dugo traju i posledice pogađaju sve veći broj građana. Duga borba za zdrav vazduh, vodu i zemlju, - bukvalno za goli život! – osvestili su neke građane i od njih napravili ekološke aktiviste. U suštini svaki građanin koji je dobar domaćin on je ekološki osvešćen! Vlast ne želi da ulaže tj. investira u zaštitu životne sredine već taj novac ulaže u svoj lični marketing i prikrivanje ekoloških problema. Nećete verovati: Novac iz budžeta namenjen zaštiti životne sredine troši se na korupciju tzv. ekoloških OCD i stručnjaka iz naučne zajednice da ćute a ne na rešavanje ekoloških problema. Za to je najbolji primer finansiranje ekoloških OCD na konkursima, koje objavljuju lokalne, pokrajinske i republičke institucije. Sav novac odlazi OCD koje promovišu predstavnike vlasti i prikrivaju probleme u zaštiti životne sredine. Stručnjake i naučnike korumpiraju kroz finansiranje “projekata”. Biti ekološki osvešten građanin je uzrok ogromne patnje kod ljudi koju proizvodi osećaj beznađa koji šalju uhlebljeni donosioci odluka.

U Loznici, ispred SO čekamo odbornike koji treba da donesu odluku o realizaciji projekta Jadar 7.) Vi ste se borili i borite se sa zagađivačima na terenu, rušiteljima eko sistrema…? Da li ste i u kojoj meri zadovoljni reakcijom države na Vaše pozive, upozorenja, proteste… blokade? Država se pravi mrtva ili je stvarno mrtva! Ni jedan problem nije rešen, niti ima pokazatelja da država namerava da reši probleme iz oblasti zaštite životne sredine. Država je prodala budućnost naše dece stranim investitorima koji ne poštuju Zakone, standarde, pravila i procedure koji se odnose na zaštitu životne sredine. U Srbiju je sa stranim investitorima došao robovlasnički sistem, minimalna plata kao osnovna i jedina plata, zagađenje kao neminovnost, oduzimanje privatne imovine građanima bez adekvatne finansijske nadoknade…Naša vlast je naše živote i našu imovinu stavila na raspolaganje brutalnom neoliberalnom kapitalizmu. Mi nigde nemamo ni naznake države. Oni koji su to shvatili na vreme odlučili su da se obogate pred očima ostalih građana koji su prestravljeni nefunkcionisanjem pravne države i nedostatka pravde. 8.) Zašto različito mislimo i radimo kada znamo kakav je značaj vode, da drveće ima višestruku ulogu u očuvanju uslova za naš život, a ne samo proizvodnju kiseonika. Šume, rudnike, poljoprivredno zemljište, reke… vlast doživljava kao mogući izvor trenutnog bogaćenja! Šuma je samo drvna masa koja će odmah i sada doneti profit moćnom pojedincu! Posledice će trpeti siromašni građani koji su osuđeni na život pored iskrčenih šuma. Jasno je da se ta štetna praksa u celom svetu sprovodi uprkos konferencijama o zaštiti klime. Zašto? Zato što su velikim kompanijama, koje snabdevaju svetsko tržište proizvodima za kratkoročnu upotrebu i komformizam, potrebne sirovine. Najbogatiji su oni koji iz prirode uzimaju, direkno i neodgovorno, ono što se stvaralo milionima godina i što je nenadoknadivo! Čovečanstvo odavno živi na dug i troši resurse budućih generacija. Stvorili smo svet u kome ni mi ne možemo da živimo! Neoliberalni kapitalizam i globalizam su nas ubedili da možemo živeti bez kiseonika i vode za piće ali ne i bez mobilnog telefona! Ovo je sumrak čovečanstva!

Tim Zelene patrole u NP Prokletije (Crna Gora) sa ekološkim aktivistom 9.)U kojoj meri je neophodno poznavati zakone prirode da bi se ona zaštitila? Potrebno je da se čovek okrene sebi i da analizira šta ga usrećuje a šta ga onespokojava. Videće da su najvažnije stvari, koliko do juče, bile besplatne: kiseonik, voda za piće, ljubav…Onog časa kad je zavladao potrošački mentalitet pokušali su da nas ubede, i mnoge su ubedili, da se sve to može kupiti! Sa nepodnošljivom lakoćom zagađujemo vazduh da bi posle kupovali uređaje za prečišćavanje vazduha sumnjivih performansi. “Čistu vodu” za piće pijemo iz plastičnih flaša. Ljubav kupujemo u etabliranim trgovinama i markiranim stvarima…Prva greška koju je čovečanstvo napravilo je onog trenutka kad je pomislilo da može prirodu “popravljati” i da može iz prirode nekažnjeno uzimati. Priroda ne traži zaštitu i nije joj potrebna! Prirodu je potrebno zaštititi kako bi bili održivi uslovi za život čoveka na planeti! Licemerno je izmeštati akcenat sa ugroženosti opstanka čoveka na planeti na opstanak planete. Dakle, ne štitimo mi prirodu zbog prirode već zbog stvaranja mogućnosti da opstane čovečanstvo na planeti. Mada, ne bih rekla da otuđene finansijske elite razmišljaju o opstanku čovečanstva na planeti. Oni ulažu napore i finansije da pronađu kap vode na Marsu dok više od pola čovečanstva nema vodu za piće a okeanima plivaju plastična ostrva. Odgovor na ovo pitanje je: Važnije je poznavati destruktivnu prirodu kapitala i profita i sprečiti njena razorna dejstva po čovečanstvo nego zakone prirode. Zakon prirode je jednostavan to je zakon akcije i reakcije: Ako isečeš šumu poplava ti odnese most, uđe u kuću, poplavi njivu, “obere” letinu…

INTERFER 2022 Priznanje za dokumentarni tv serijal Zelena patrola na delu 10.) Imali ste i uspehe i neuspehe.Da li danas žalite zbog nekih neuspelih akcija koje su sprovedene i pored Vašeg protivljenja? Ne. Ne žalim ni zbog čega. Mi smo uradili sve što je bilo u našoj mogućnosti. Propast koju Srbija živi je posledica života u socijalizmu kad je većina stvari bila dobro i sistematično uređena. Tada ste kao građanin mogli da se oslonite na struku: kad idete kod lekara znali ste da nije kupio diplomu, kad se gradi hidroelektrana ili put znali ste da u institucijama rade stručnjaci koji znaju gde, kako i šta treba graditi…Uzrok naše sveopšte propasti je stanje poverenja u vlast u smislu “neće valjda” i “valjda znaju šta rade”. Dugo je trebalo građanima Srbije da shvate da se ne mogu pouzdati “u zdrav razum i čistu logiku” donosilaca odluka. Mislim da smo, sa ostalim svesnim građanima s kojima smo snimali emisije, uradili misiju osvešćivanja građana. Dakle, građani sada znaju da vlast ne zastupa njihove interese i dobrobit države nego pogoduje tzv. investitorima. Da je to tako dokaz su barikade, blokade i pobune građana na teritoriji cele Srbije koji brane svoju očevinu i svoje parvo na dostojanstven život.

Tim Zelene patrole sa ekološkim aktivistima koji su sprečili odlaganje građevinskog otpada na bari Reva 11.) Imamo lokalne i globalne ekološke probleme. Čini se da su globalni značajniji, ali oni kreću od lokalnih? Da li je to nerešiv problem? Taj problem je nerešiv! Jer bogate zemlje su iscrpele svoje prirodne resurse prilikom razvoja ili ih mudro čuvaju za budućnost. Svetom upravljaju bogati, koji s vremena na vreme menjaju paradigmu ali ne i cilj – sticanje ogromnog bogatstva u rukama malog broja ljudi i kompanija. Oni nude rešenja koja podrazumevaju surovu eksploataciju prirodnih resursa siromašnih zemalja. Bogati na planeti imaju samo jedan cilj da sačuvaju i uvećaju svoje bogatstvo. Tu ne treba imati nikakvih iluzija! Zaštita životne sredine ih samo zanima kao izvor novog bogaćenja. Stanovnici planete vide da je sve zagađeno u siromašnim ili sterilno u bogatim zemljama, Kompanije i vlast, s vremena na vreme, rade promotivne kampanje ekomanipulacije (greenwashing) koje imaju za cilj da stvore lažni osećaj kod stanovništva da će ekološki problemi biti rešeni, jer…samo što nisu! 12,) Pošto je čovek u svom razvoju fokusiran ka komfornijem i lagodnijem životu i da ga taj komforniji život udaljava od prirode, ima nekih tumačenja da će gubitnik u tom procesu biti ekologija. Ili su sve češći ekološki problemi, koji nam remete upravo taj komfor, revanš prirode? Nije ugrožena planeta zemlja, ugrožen je opstanak čoveka na planeti! Planeta će nas samo tako “otresti”. Poplave pokazuju da je ono što je čovek napravio da bi uživao u “komforu” samo hrpa smeća koja ga može ubiti kad posle obilne kiše priroda uzvrati poplavnim talasom. Naučnici neće da priznaju da su nemoćni pred prirodom. Nude nam neodrživa rešenja. Jedinu korist imaju proizvođači tehnologija koje se proglašavaju za rešenja ekoloških problema. Onog časa kada je čovek počeo da “popravlja” prirodu počeo je da gubi vezu sa suštinom smisla života. Dva najveća izazova s kojima se suočava čovečanstvo su: pitanje smisla života i klimatske promene. Nauka nema odgovore na ta pitanja i pokušaji naučnih rešenja sve nas više udaljavaju od stvarnog rešenja. Naučnici troše ogroman novac da bi stvarali iluziju kod običnih ljudi o tome da mogu rešiti neki značajan problem. Vidite da ni jedan problem na planeti nije rešen: GMO nije rešila glad na planeti (sve je više gladnih na planeti), vakcina nije rešila problem bolesti i virusa (sve ih je više i sve su raznovrsniji), akcije za klimatske promene su pojele ogromne finansije a klimatske promene su sve brže i sve razornije, veštačka đubriva, herbicidi i pesticidi su zagadila zemljište, povrće i voće. Ostali smo bez ukusnog, mirisnog i zdravog voća i povrća. A to je osnova komformizma da jedeš zdravo, lepo, ukusno, mirisno i bezbedno. Dakle, u potrazi za komformizmom mi smo izgubili i komformizam i ideju o tome šta je komformizam! Mi smo umesto boljeg izabrali više nekvalitetnog.

Tim Zelene patrole na protestu protiv gradnje visokih brana na Limu, 2013. 13.) Skoro da nema potrebe da Vas pitam koliko su se životi nas u Srbiji otuđili od prirode? Siromaštvo je uzrok otuđenja od prirode. Jer…Siromašni nemaju vremena za dokolicu. Oni nemaju vremena da se opuste. Njihov fokus je na malim sitnim dobitima koje im omogućavaju preživljavanje. Novokomponovani bogataši u prirodi samo vide izvor svoga bogaćenja. Priroda i prirodna bogatstva,, kojima obiluje Srbija, su izvor neviđene patnje kod građana. Vlast, koja promoviše brutalni neoliberalni kapitalizam, čini sve da se domogne prirodnih bogatstava i da ih proda strancima, što pre i budzašto. Građani koji žive u tim oblastima su izloženi teroru i neviđenom pritisku vlasti da što pre napuste svoja imanja i što jeftinije ih prodaju. Na pr. građani Bora i Majdanpeka bi lepo i kvaliteno živeli od poljoprivrede i turizma da tamo nema ruda. Zbog toga što im imanja leže na zlatu oni su izloženi brutalnom teroru investitora i države, a da ne pričamo o zagađenju životne sredine. Građani Srbije koji žive pored reka, što se smatra božijim blagoslovom, stradaju zbog gradnje MHE i žive kao u pustinji, bez vode za piće, za stoku i poljoprivredu. Neverovatan je broj pojavnih oblika i strahota kojima su izloženi građani koji imaju imanja na “interesantnim” lokacijama. 14.) Kakva je ekološka kultura u Srbiji? Pravo pitanje bi bilo: Kakva je ekološka nekultura u Srbiji? Nesagledivi su pojavni oblici nekulture u Srbiji! Predsednik države kaže da je pustio kineze da u Srbiju uvezu zastarele i zagađujuće tehnologije, jer oni ne žele da ih koriste u Kini i da ugrožavaju zdravlje svojih građana. U Srbiji kineske kompanije mogu da se koriste zagađujuće tehnologije jer – Bože moj! – predsednik se ne razume u zagađenje! U našem dugom radu sreli smo profesore i naučne radnike koji imaju saznanja o pogubnosti nekih tehnologija, o štetnosti za životnu sredinu i zdravlje građana, ali neće da javno govore o tome. Oni su plaćeni da ćute! Donosioci odluka su uglavnom neobrazovani i nemoralni što se može videti i u našim emisijama, kad uspemo da ih snimimo. Oni čak i ne kriju da krše Zakone, standarde, pravila i procedure jer se to od njih zahteva sa “višeg” nivoa. Najveći problem kod stručnjaka, naučnika i donosilaca odluka je taj da oni nemaju svest o tome da su ostali bez poslednje odbrane čovečnosti: ljudskog dostojanstva! Država Srbija da danas prestane sa zagađenjima i da počne da rešava ekološke probleme, sa neograničenim tehnološkim i finansijskim sredstvima, trebalo bi joj više od sto godina. Odgovorno tvrdim. Sve što je, u međuvremenu, izgrađeno i urađeno ne rešava nego stvara nove i nesagledive probleme u oblasti zaštite životne sredine.

Sa ekološkim aktivistima na Fruškoj gori čekamo policiju i inspekcije

Наука иде у сусрет потребама пољопривредних газдинстава

Закони и подзаконски прописи у функцији безбедности хране

Наука иде у сусрет потребама пољопривредних газдинстава

Данас је одржан скуп и радионица на Технолошком факултету у Новом Саду

Пољопривредна газдинства у Србији, која се баве прерадом уљарица, суочавају се са изазовима као што су: избор, квалитет и начин руковања сировином. Осим тога, пољопривредним газдинствима недостаје: адекватна опрема, знање о технолошким процесима, знање о декларисању крајњих производа, као и познаваље закона и подзаконских прописа у области безбедности хране.

Пројекат „Унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима у Републици Србији трансфером знања од стране научно-истраживачких организација” намењен је пољопривредним газдинствима (ПГ) и сaвeтoдaвaцима пoљoприврeдних стручних служби (ПССС). Тим који реализује овај пројекат, под руководством проф. Др Драгољуба Цветковића - руководиоца акредитоване Лабораторије за испитивање прехрамбених производа Технолошког факултета Нови Сад, одговара на дилеме које произвођачи хране имају када је у питању тумачење законских и подзаконских прописа везано за производњу и промет хране. На питање: шта је циљ пројекта и као га остварити, проф. Др Драгољуб Цветковић одговара: - Циљ прojeктa je унапређење квалитета, безбедности и технологије прераде уљарица на пољопривредним газдинствима (ПГ) у Републици Србији и остваривање додатне вредности сарадњом са научно-истраживачком организацијом (НИО), тј. трансфером знања. Путем брошура, студије, скупова и медијске промоције пренеће се знања везано за предмет пројекта, како ПГ, тако и сaвeтoдaвaцима пoљoприврeдних служби (ПССС), који имају важну улогу у даљем прeнoшeњу стечених знaњa и искустaвa у оквиру овог пројекта. Сагледавањем тренутних потешкоћа са којима се сусрећу ПГ која се баве прерадом уљарица закључује се да би се значајан број проблема могао превазићи применом трансфера знања од стране стручних лица. ПГ кoje жeли дa сe бaви прoизвoдњoм хрaнe нa гaздинству, пoрeд пoштoвaњa Зaкoнa o бeзбeднoсти хрaнe, у зaвиснoсти oд врстe хрaнe кojу жeли дa прoизвoди, свoje пoслoвaњe трeбa дa усклaди сa Прaвилникoм o прoизвoдњи и прoмeту мaлих кoличинa хрaнe биљнoг пoрeклa, пoдручjу зa oбaвљaњe тих дeлaтнoсти, кao и искључeњу, прилaгoђaвaњу или oдступaњу oд зaхтeвa хигиjeнe хрaнe. Oвим прописима ближe сe прoписуjу услoви зa стaвљaњe у прoмeт мaлих кoличинa хрaнe, кoje сe кoличинe хрaнe смaтрajу мaлим кoличинaмa, врстa хрaнe, мeстo, oднoснo пoдручje нa кoмe мaлe кoличинe хрaнe мoгу дa сe стaвe у прoмeт, oбрaзaц пoтврдe и сaдржину eвидeнциje, кao и искључeњa, прилaгoђaвaњa или oдступaњa oд зaхтeвa o хигиjeни хрaнe кoja сe oднoсe нa oбjeктe: у кojимa сe прoизвoдe мaлe кoличинe хрaнe; у кojимa сe примeњуjу трaдициoнaлнe мeтoдe у oдрeђeним фaзaмa прoизвoдњe, прeрaдe и прoмeтa хрaнe; у кojимa сe пoслуje хрaнoм сa трaдициoнaлним кaрaктeристикaмa, кao и у oбjeктимa кojи сe нaлaзe у пoдручjимa у кojимa пoстoje пoсeбнa гeoгрaфскa oгрaничeњa.

Са Проф. др Ранком Романићем, сарадником на пројекту разговарали смо о значају теме. - Привреда Републике Србије располаже и са одређеним бројем средњих и малих погона за прераду уљарица, тзв. „мини-уљара” који прерађују и велики број сировина, поред сунцокрета соје и уљане репице, од којих се неке гаје или су пореклом из Србије, а многе се увозе. За „мини-уљаре” треба истаћи неколико важних ствари: ови погони готово искључиво производе јестива нерафинисана (хладно пресована и девичанска) биљна уља и масти, споредне производе, пре свега погаче и разне друге производе на бази полазних сировина и споредних производа (семенке за грицкање, разна протеинска брашна, намазе на бази уљарица и слично); поједини од ових погона прерађују сировину само због производње сировог уља или споредних производа (као што су погаче, талог и слично); често су разлози овакве производње, искључиво као улаз у даљу производњу хране за животиње; на жалост тачни подаци о броју оваквих погона и количинама прерађених сировина и добијених производа у њима су веома тешко доступни. Оно што се, ипак, са великом сигурношћу може рећи јесте да су количине на овај начин прерађених уљарица и добијених производа далеко мање у односу на наведене капацитете индустрије уља Србије и наведених фабрика уља.

У оквиру скупа промовисана је и студија која је резултат активности у оквиру пројекта који је финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије - Управа за аграрна плаћања, за 2022-2023. годину. Скуп је завршен радионицама: Електронска подршка за унапређење безбедности и квалитета хране произведене на пољопривредним газдинствима и Представљање сајта e-gazdinstvo.rs. Учесници скупа су изразили наду да ће се сличне активности и пројекти реализовати у будућности, јер... Припрема и прерада сировина од којих се производи уље постаје све више важна јер је потребна све већа количина уља за људску исхрану, а такође и за техничке намене. Док велики објекти могу надокнадити инфериорност сировина поступком прераде, у малим уљарама квалитет сировине је пресудан, јер директно утиче на квалитет уља. С друге стране, руковање сировином након жетве веома зависи од врсте сировине. Технологија није сама себи циљ. Оправдана је када чини могућим побољшање хране коју природа нуди на било који начин, било у количини, цени, квалитету или неком другом критеријуму који омогућавају њену употребу или прилагођавање нашем данашњем начину живота. Пројекат финансира: Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Носилац овог једногодишњег пројекта је Технолошки факултет Нови Сад Универзитета у Новом Саду (ТФНС) у сарадњи са Институтом за квалитет пива, вина и других прехрамбених производа (ИКПИВ) из Новог Сада.

Зелена патрола је добила одговоре од Проф. Др Ранка Романића на следећа питања: Како овај пројекат доприноси безбедности хране? „Мини-уљаре” и пољопривредна газдинства која се баве прерадом уљарица сусрећу се са разним потешкоћама почев од неадекватног процеса призводње јер не поседују опрему која одговара процесу, недовољних улагања у опрему, недостатка знања о процесу производње. Чест проблем код малих призвођача је и неадекватно декларисање производа. Сагледавањем тренутних потешкоћа са којима се ово произвођачи закључује се да би се значајан број проблема могао превазићи применом трансфера знања од стране стручних лица. Недостаци у процесу приозводње директно се манифестују на квалитет финалних производа, а унапређење самог производног процеса уз савете стручних лица омогућило би континуиран мониторинг и спречавање настанка узрока већине проблема, како са аспекта квалитета, тако и са аспекта целокупне безбедности производа. Како пројекат доприноси заштити животне средине? Производња јестивих нерафинисаних уља – хладно пресованих и девичанских сама по себи изгледа веома једноставна. Уље се из припремљене сировине издваја искључиво механичким поступцима, без икакве употребе растварача и било каквих других хемијских агенаса, па је као таква еколошки веома прихватљива. Такође, у овој производњи настаје мали број споредних производа, пре свега погача, талог и сл., који се веома лако збрињавају, прерађују у друге производе, и готово никад не представљају „отпад”. Сам процес производње је такав да је количина насталих разних ефлуената попут отпадне воде и слично, у процесу производње минимална, или уопште не постоји. Како узима у обзир адаптацију на климатске промене? Промена климе доводи до појаве екстремних климатских догађаја, као што су суше, поплаве, топлотни таласи, урагани, који утичу негативно на пољопривредну производњу. Међу последицама климатских промена, суша представља једну од најзначајнијих претњи гајеним биљкама, укључујући и уљарице, утичући на њихов раст, развој и продуктивност, пре свега уља, али и биљних протеина. Због тога стручњаци, селекционери и оплемењивачи данас већ настоје да стварају сорте и хибриде уљарица које су отпорне на овакве негативне климатске утицаје. При томе не би смели да се наруше принос, и квалитет уља и протеина. То значи да ће резултати овог пројекта управо омогућити, преко стечених сазнања о квалитету уљарица које се прерађују веома корисне информације при оплемењивању. То је најчешћа мера којом се ублажава утицаја екстремних климатских појава и побољшава адаптабилност уљаних биљних врста на различите, климатским променама изазване стресне услове гајења.

Novi Sad – Grad po meri investitora

Urbanistima je teško objasniti zašto je zelenilo u gradu važno

Novi Sad – Grad po meri investitora

Budući stanovnici će biti urbani zatvorenici!? Da li nam treba još zelenih površina u Novom Sadu? Odgovor na to pitanje dali su građani, ekološki aktivisti i nevladine organizacije koji su se protivili usvajanju postojećeg Generalnog urbanističkog plana i godinama unazad pokušavali da, gradskom urbanisti i gradonačelniku, objasne zašto su zelene površine važne za kvalitet života građana.

- Novi GUP predviđa nešto što se zove opšti gradski centar a to je zona koja je podložna direktnoj pogodbi grada i investitora. Svaka slobodna zelena površina u gradu jeste u opasnosti i jeste podložna nečem što oni (donosioci odluka) zovu dogovor sa investitorima što predstavlja veliki prostor za korupciju. Meni deluje da vlast u Novom Sadu ni u čemu nije dosledna kao u uništavanju zelenih površina. Čuo sam da je gradonačelnik izjavio kako će Novi Sad, zahvaljujući novom GUP-u, u narednih 8 godina postati bogatiji za 140 do 150 hiljada stanovnika. Mi smo trenutno „bogatiji“ za oko 250 gradilišta! Nema podatka za koliko smo zelenih površina siromašniji! Pre je Novi Sad bio grad po meri čoveka a po čijoj meri je sada!? Nemoguće je navesti jedan primer na kom su investitori, koji u Novom Sadu zarađuju astronomske profite, nešto vratili zajednici u kojoj su ostvarili profite. To nisu investitori to su profiteri. Novi Sad je grad koji se ruši građenjem. Umesto da razvijamo koncept grada koji diše mi razvijamo grad u kome se živi u „grču“. Budući stanovnici će biti urbani zatvorenici! Mi smo ovaj grad nasledili od naših predaka i treba da ga predamo potomcima. – priča Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti.

- U gradu ima dovoljno zelenih površina. Ovo je najveća ulica u gradu u kojoj ima zelenilo. Ljudi su navikli da žive kako žive. To što se smanjuje zelena površina kod obdaništa to nije mnogo. Što se mene tiče to nije mnogo. Mada, nova gradnja je često zauzimanje prostora bez veze. To je za investitore velika para i trebalo bi da naprave da ima parkinga i zelenila jer to su dužni da naprave. - govori Tomislav Todorović, član MZ „Sava Kovačević“ u Novom Sadu.

- I kada ste prodali stan vi ste dužni da svojim stanarima, tim vlasnicima stanova, omogućite prijatan boravak i prijatan život u tom okruženju, u toj zgradi. Te zgrade ništa ne pružaju! Pre neki dan sam čitala da će Novi Sad imati 500 novih gradilišta! Niko nije pravio procenu o tome koliko ćemo zaista imati stanova, građana, potrebe za parking mestima! I koliko će javnih zelenih površina stradati zbog toga jer normativi iz GUP- a moraju da se ispoštuju! Normativi je trebalo da budu strožiji. Nije trebalo omogućiti gradnju svuda i svega! U krugu od nekoliko kilometara ne dobijemo ni jednu zelenu površinu jer nema prostora za to. Zakonom je regulisano da na svakoj parceli treba zadržati minimalno 30% zelenih površina u okviru parcele. Investitori su se osilili i to zanemaruju. Ne radi se više ni o cveću i drveću u tim dvorištima nema mesta ni za decu! – kaže Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada.

- Vrtić, u ulici Save Kovačevića, imao je ispred parterno uređenje, imao je lepo zelenilo, imao je živu ogradu i osoblje vrtića je o tome brižno vodilo računa. Sada je sva ta živa ograda počupana na račun te zelene površine širi se put a na račun zelene površine koja je postojala pored puta grade se nova parking mesta. Ovo je kraj gde su stare zgrade i gde nema nove gradnje. U ovoj ulici nije izgrađena ni jedna nova zgrada. Sve je to staro po pedeset i više godina. Nažalost, u susednim ulicama se rušilo da bi nastali celi stambeni kompleksi i pretpostavka je da se zbog stanara iz tih zgrada u ovoj ulici šire parking mesta. Kada pričamo o planiranju vrlo je nestručno urađeno. Dva parking mesta su planirana za osobe s invaliditetom a stavljena su tako da se između njih nalazi bandera što će ograničavati njihovo korišćenje. - Nebojša Đurasović, aktivista i građanin koji živi u ulici „Save Kovačevića“.

- Nemamo drveća, ali imamo 50 jarbola ili koliko već, u Limanskom parku!? Pitanje je i kako će se zastave ponašati. Na kraju, zastave će biti uništene kišom, iscepaće se i visiće neke froncle na nekim metalnim stubovima, jer se u gradu ne vodi računa o održavanju - generalno - a ne samo o zelenim površinama. Podatak o 5% zelenih površina u Novom Sadu se spominje u Strategiji o pristupačnosti. Posle toga mi smo dobili Geoinformacioni sistem - GIS, koji nije katastar zelenih površina. Bitno je naglasiti da postoje javne zelene površine koje treba građane da interesuju. Kad se otvori GIS ispadne da su najveće zelene površine groblja. Građani mogu da menjaju stvari ali moraju da budu složni i skoncentrisani na cilj. – zaključila je Marijana Mutavčieva, Ekološki front Novi Sad.

- Pre tri godine Limanski park je bio prekopan radi postavljanja „najmodernijeg“ sistema navodnjavanja gde su pobili veliki broj ježeva. Međutim, to navodnjavanje nije radilo u vreme najviših temperatura ovog leta i zelenilo je bilo sprženo tokom letnjih suša. A tek jarboli!? Jarboli u Limanskom parku deluju kao vrhunac ruganja zdravom razumu! - kaže Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti.

Tim Zelene patrole obratio se članici Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost i JKP Gradsko zelenilo Novi Sad Zahtevom za informacije od javnog značaja kako bismo imali i drugu stranu priče o zelenim površinama u Novom Sadu. Nismo dobili odgovor! O tome šta su govorili sagovornici Zelene patrole na temu zelenih površina u Novom Sadu pogledajte u emisiji „Novi Sad – Grad po meri investitora“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“. Link prema emisiji: https://www.youtube.com/watch?v=Iv5-83lO-LU Fotografije i tekst: Zelena patrola

Zaštita prirode – Mrtvo slovo na papiru

Vlast zaštitu doživljava kao kočnicu razvoja

Zakon o zaštiti životne sredine mora biti iznad svih zakona Zaštićena područja prirode su značajno bogatstvo koje obezbeđuje koristi i usluge od javnog interesa. Njihov pravni status i održivo korišćenje su od velike važnosti za lokalnu i širu zajednicu. Zašto je onda upravljanje zaštićenom prirodom u Srbiji još uvek daleko od očekivanog nivoa!? Pre svega zaštita prirode se nedovoljno uspostavlja. Strateški cilj da zaštićena prirodna površina u Srbiji, do 2020. godine, iznosi 10 % državne teritorije nije postignut. Više od decenije zaštićena površina je stagnirala i iznosila 6% da bi tek nedavno dostigla 7%. Zaštićeno područje proglašavaju republičke, pokrajinske i lokalne vlasti. Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca radio je istraživanje o stanju zaštite prirode u Srbiji. O rezultatima istraživanja razgovarali smo sa Dejanom Maksimovićem, istraživačem. - Naš odnos, kao društva i pojedinaca, prema zaštićenim područjima je veoma problematičan. Neretko se dešava da nadležne institucije godinama izbegavaju da donesu odluku o zaštiti prirode, najviše zbog toga jer ne razumeju njen značaj, ne vide je kao priliku već kočnicu razvoja. Trenutno više od 50 područja čeka na usvajanje odluke o zaštiti. Kada se zaštita i proglasi često se ne sprovodi. Upravljač zaštićenog područja dužan je da sprovodi propisane režime zaštite, organizuje čuvarsku službu, obeležavanje granica, praćenje stanja zaštićenih vrsta i druge aktivnosti. Ove mere često izostaju jer ih organ vlasti, koji je zaštitu proglasio, ne finansira ili to čini nedovoljno. Od 74 opštine i grada koji su proglasili zaštićena područja u 2019. godini tek jedna četvrtina je u njima i finansirala zaštitu. Često nedostaju i zakonom propisani dokumenti. Upravljač je u obavezi da donese Plan upravljanja za period od 10 godina, koji sadrži pregled prirodnih vrednosti i faktora ugrožavanja, ciljeve, aktivnosti i mere zaštite, plan finansiranja i druge podatke. Ovi planovi ostvaruju se godišnjim programima, a na kraju, upravljač dostavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju programa nadležnom organu vlasti koji je zaštitu proglasio. Ukupno 200 zaštićenih područja proglašeno je u 74 opštine i grada. Tokom istraživanja smo ustanovili da su u samo 68 područja upravljači dostavili izveštaje za poslednje tri godine u tek 16 opština. U 9 opština nadležni nisu ni znali da su u prethodnom periodu proglasili zaštićena područja. Zbog ovih i drugih sistemskih nedostataka, zaštićena područja trpe brojne štetne uticaje ljudskog delovanja kao što su povećanje obima seče šume, bespravna seča, krivolov, izgradnja saobraćajnica, minihidrocentrala, objekata za turizam i druge infrastrukture, otvaranje kamenoloma i rudnika, paljenje žetvenih ostataka, korišćenje otrova u poljoprivredi, klimatske promene. Više od jedne trećine zaštićenih područja su područja zaštićena samo na papiru. – zaključuje Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“.

- Svrha zaštićenih područja je, pre svega, da obezbedi očuvanje biološke raznovrsnosti. Mi smo, u raznim strateškim dokumentima Republike Srbije, obećali sebi a i drugima da ćemo postepeno intenzivno povećavati procenat zaštićenih područja. To se dešava ali sporo. Problem su dugotrajne procedure jer procedura za proglašenje jednog zaštićenog dobra prosečno traje pet godina. Da bi zaštita prirode bila efikasna neophodna je intersektorska saradnja a to nama nedostaje. Mi imamo percepciju da je priroda nešto besplatno! Da je sve na „izvolte“, da je samoodrživa i samoobovljiva. Što nije istina! Iz toga proizilazi prekomerna upotreba i to je generalno najveći problem. EU integracije su donele nove obaveze Srbiji ali nose i nove mehanizme zaštite prirode. Da li će oni kod nas biti primenjivi zavisi od zakonske i finansijske podrške. – kaže Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije.

- To što je nešto pod zaštitom nije garancija da neće nestati. Najveći zločin nad prirodom se vrši tamo gde su zaštićena područja. Dakle, što se nas tiče nema zaštićenih i nezaštićenih područja. Sva su zaštićena! Skupštinu i politiku vidim kao sredstvo da se baci svetlo na sve te ugovore potpisane u tajnosti, na sve te zločine koji se vrše nad prirodom. Planiram da u skupštinu uvedem aktiviste i da se čuje njihov glas. Zakon o zaštiti životne sredine mora biti iznad svih zakona! – konstatuje Aleksandar Jovanović – Ćuta, budući narodni poslanik iz Ekološkog ustanka.

- Kao ekološki aktivista obraćala sam se Zavodu za zaštitu prirode sa zahtevom da se proglasi zaštita na nekim prirodnim dobrima. To je inače duga procedura. Njima treba puno vremena da odreaguju. Za to vreme prirodno dobro gubi vrednosti zbog kojih bi ga trebalo zaštiti. Inače, zaštićena prirodna dobra se ovde ne poštuju. To je samo mrtvo slovo na papiru! – zaključila je Danijela Nestorović, buduća narodna poslanica iz Ekološkog ustanka.

- Za početak bi bilo dobro da prepoznamo da imamo problem sa zaštitom zaštićenih prirodnih dobara. Mislim da – čak – ni to nismo spremni! Nismo došli do one situacije da smo u potpunosti uništili prirodu. Imamo i dalje bogat biodiverzitet, očuvane ekosisteme... Moramo da promenimo kurs značajno ukoliko želimo da se to očuva u nekom dužem periodu. Potrebno je da unapredimo upravljanje u postojećim zaštićenim područjima. Mi sada imamo nacionalne parkove koji su primarno ski centri, turističke destinacije, preduzeća za gazdovanje šumama... Tek na trećem ili četvrtom mestu je zaštita prirode i biodiverziteta. Trenutno se iz budžeta pokriva mali deo potrebnog budžeta za funkcionisanje zaštićenog područja pa se oni sami snalaze za preostala sredstva. Imamo paradoks: finansiranje se obezbeđuje iz prirodnih resursa koja bi trebalo da se zaštite! Sistem upravljanja moramo zakonski i administrativno preurediti da odgovara potrebama da zaštićena područja ispunjavaju svoju primarnu ulogu: zaštita prirode. Potrebna je politička podrška i konsenzus vlade da bi se problem zaštite prirode rešavao. – kaže Goran Sekulić iz WWF Adria.

- Relativno skoro, da kažem 2015. godine u Specijalnom rezervatu prirode „Kraljevac“ pronađena je umbra krameri ili mrguda crnka, jedna mala vrsta ribice, koja je nekoliko desetina miliona godina stara vrsta. Država bi, po nama upravljačima, trebalo da ima najznačajniji finansijski doprinos, jer zaštita košta. Što se tiče zaštite u SRP Kraljevac nadležno je ministarstvo, ali za ribarstvo nadležna je pokrajinska vlast, a tu ne postoje nikakva sredstva. Jedan od problema je i bacanje smeća na obali jezera ili u drugom stepenu zaštite gde ljudi, koji se bave poljoprivredom, bacaju flaše od otrova. – govori Aleksandar Sarmaš iz Udruženja sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero", koje je upravljač SPR Kraljevac.

- Važno bi bilo uključiti javno mnjenje u donošenje odluka. Takođe, trebalo bi edukovati lokalno stanovništvo o tome šta ugrožava zaštićeno prirodno dobro i šta bi bila njihova dobrobit ukoliko budu poštovali mere zaštite i ako bi prešli na organsku proizvodnju. – Kaže Milica Živković, asistentkinja na Fakultetu zaštite životne sredine (Edukons).

Na kraju, veliki problem je to što građani ne učestvuju o odlučivanju o zaštiti prirode. Iako se radi o javnom interesu i postoji zakonska obaveza, javnost gotovo da i ne učestvuje o odlučivanju , ni u sprovođenju programa zaštite, niti je nadležni organi obaveštavaju o tome šta je sprovedeno i sa koliko novca. Ako želimo da prirodu sačuvamo za buduće generacije, kao društvo se moramo ozbiljno posvetiti njenoj zaštiti i unapređenju.

Tekst i fotografije: Zelena patrola Link prema emisiji „Zaštita prirode – Mrtvo slovo na papiru“: https://www.youtube.com/watch?v=FPF7V9VRO5A Link prema tizeru „Zakon iznad svih zakona“: https://www.youtube.com/watch?v=h2w4vHfETKQ Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.