PARK JE IZBRISAN

Parlament – Što da ne? PARK JE IZBRISAN Ignorišu zahteve građana! Zelene površine u Novom Sadu nestaju pred naletom investitorskog urbanizma.To je dovelo do pojave velikog broja građanskih inicijativa, formalnih i neformalnih, koje preduzimaju različite aktivnosti radi sprečavanja dalje devastacije i zaštite preostalih zelenih površina.

Tim Zelene patrole razgovarao je sa ekološkim aktivistima iz Novog Sada o aktuelnom problemu nestajanja zelenih površina i koje akcije preduzimaju. Između ostalog, pitali smo ih: Da li se obraćate parlamentarcima/narodnim poslanicima radi pokretanja ove teme od javnog značaja u Narodnoj skupštini Republike Srbije? - Nekad je Novi Sad važio za zeleni grad gde su se prepoznavali parkovi koji su bili održavani i uređeni. Na žalost, u poslednjih pet godina, izgubili smo parkove: na Rotkvariji, na mestu Promenade, između Limana i Telepa, na Novom Naselju i zelena površina gde se sada grade zgrade za vojsku i policiju. Trenutno su parkovi: Šodroš, park rasadnika i park na Klisi, pod znakom pitanja. To su parkovi kojima preti promena namene i buduća izgradnja. Kad investitor dobije parcelu za gradnju on mora da se trudi da ne ugrožava okolni prostor. A ovde smo svedoci brutalnog uništavanja okolnog prostora prilikom gradnje. Nadležni organi i institucije uopšte ne reaguju na naše pozive. Nikad se nisam obraćala parlamentarcima radi rešavanja problemaod javnog značaja. Znam šta je uloga parlamenta ali svedoci smo da tamo ne stižu na dnevni red autentične građanske inicijative.– kaže Ana Ferik Ivanovič, arhitekta.

- Novi Sad, deklarativno ima strategiju kada su u pitanju zelene površine. I u svim planskim i razvojnim dokumentima ćemo naći i prepoznavanje samog problema nedostatka zelenih površina, lošeg kvaliteta zelenog fonda i definisane su strategije očuvanja i unapređenja i one predviđaju da se prilikom izgradnje maksimalno očuvaju postojeće zelene površine i da se gde god je to moguće stvore nove. Međutim, ono što vidimo u praksi je sasvim nešto drugo! Vidimo potpuno odsustvo balansa između ekonomskog i ekološkog aspekta. Ne, nismo se obraćali narodnim poslanicima za podršku prilikom rešavanja ovih problema. Najveći investitor su građani! I onog momenta kad to shvatimo shvatićemo koliko je važno da iskoristimo, ne samo svoje pravo, nego i svoju obavezu da budemo deo rešenja– zaključuje Zorana Marasanov iz Inicijative za zeleno Novo naselje.

- Nas su građani alarmirali zabrinuti zbog seče drveća. Kad smo izašli na teren videli smo da se krči jedan prostor na kom će nići veliki stambeni kompleks. Prizori srušenog drveća su bili strašni i potresni. Jednostavno rečeno: Taj park je izbrisan! Parlamentarcima se nikad nismo obraćali! Obraćali smo se ministarstvima, pokrajinskim i gradskim institucijama, ali parlamentarcima – ne! Među njima vlada jednoglasje. Mislim da oni, konkretno, ne raspolažu polugama moći. – svedoči Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta Novog Sada.

- Mi smo, za sada, uspeli da sačuvamo našu blokovsku zelenu površinu. Stambena komisija je prihvatila naše primedbe da se ta zgrada izbaci iz plana. Organizovali smo gerila akciju i – protivzakonito – zasadili drveće na tom prostoru. U pitanju je subverzivna ekološka aktivnost! Nije bilo negativnih reakcija od strane institucija već samo izuzetno pozitivne reakcije javnosti. Narodnim poslanicima nismo se obraćali, kako bismo rešili ove probleme uništavanja zelenih površina, jer smo stekli utisak da oni ne zastupaju građane u parlamentu već glasaju kako im je - s vrha - naređeno. Shvatili smo da oni ignorišu zahteve građana. - kaže Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

- Šodrošu preti najveća opasnost od investitorskog urbanizma. Od predstavnika vlasti u Novom Sadu smo saznali da se približava izgradnja četvrtog mosta obilaznice oko Novog Sada upravo preko ovog područja. Izgradnja takvog mosta od nacionalne važnosti, takve veličine i važnosti, kao što nam je predočeno na sednici, ne može a da ne ugrozi ovaj prirodni predeo. Nismo se obraćali narodnim poslanicima, radi pokretanja ove teme u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer smatramo da kada bi sve institucije radile svoj posao i pridržavale se zakona ne bi bila potrebno pokretati ovu temu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. - zaključuje Danijela Stojković Ivanović iz Neformalne građanske inicijative „Dunavac - Šodroš“.

Iz razgovora sa predstavnicima građanskih inicijativa zaključili smo da ne koriste, jednu od mogućnosti - a to je! - da od narodnih poslanika zahtevaju pokretanje ove teme u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zašto je to tako? – pitali smo Mišu Bojović, višu istraživačicu na projektu „Otvoreni parlament“ u CRTI. - Kroz različite sazive parlamenta imali smo i različita iskustva u saradnji sa parlamentarcima. U poslednjem sazivu imamo tu specifičnost da imamo mnogo poslanika vladajuće stranke, da nemamo pluralizam i to se nekako reflektovalo i na poverenje građana. Sami procesi koji se odvijaju u parlamentu, način na koji se vodi rasprava gde se, uglavnom, narodni poslanici obračunavaju sa političkim neistomišljenicima i mnogo manje raspravljaju o kvalitetu Zakona koji su na dnevnom redu. To je dovelo do toga da poverenje građana u rad parlamenta, na neki način opada. Imamo istraživanje CRTE o stavovima građana koje kaže da: 41 % građana je nezadovoljno radom parlamenta a čak 57% građana smatra da narodni poslanici nisu adresa na koju se treba obratiti u slučaju da oni uoče nekakav problem u svojoj lokalnoj sredini. – kaže Miša Bojović, višu istraživačicu na projektu „Otvoreni parlament“ u CRTI.

U potrazi za odgovorima o ulozi parlamenta i nepoverenju građana u parlamentarce Zelena patrola se obratila advokatu Vladanu Glišiću, samostalnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije. - Poverenje u parlamentarce ne postoji, između ostalog, zato što je u Narodnoj skupštini Republike Srbije sve centralizovano preko partijskih organa. Ljudi znaju da obratiti se jednom članu skupštine, koji je pripadnik vladajuće stranke ili neke druge partijske formacije, znači da od njega ne možete očekivati da reaguje kao poslanik koji je predstavnik građana već on mora da poštuje partijsku disciplinu. Oni koji znaju kako sistem funkcioniše znaju da moraju da se obraćaju centralama partija ako hoće da nešto provuku kroz parlament. S druge strane, mislim da ne treba odustajati od toga. I kao advokat i kao narodni poslanik mislim da u formalnom smislu trebalo bi koristiti sva formalna sredstva koja stoje na raspolaganju, trebalo bi koristiti građanske inicijative, trebalo bi koristiti sve mogućnosti obraćanja svojim poslanicima. Ti poslanici su na neki način i predstavnici svog kraja bez obzira što nisu birani kao predstavnici birača jednog kraja. Ipak njihovo poreklo, iz određenog kraja, ih obavezuje jer će te ljude sutra sretati na ulici. Trebalo bi da traže od njih da reaguju kao narodni poslanici a ne partijski delegati. – konstatovao je Vladan Glišić, samostalni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

- Projekat „Otvoreni parlament“ svakodnevno prati rad parlamenta, analizira i prikazuje podatke. Mi smo tu da približimo te podatke građanima. – zaključuje Miša Bojović, viša istraživačica na projektu „Otvoreni parlament“ u CRTI.

____________________________________________________________________________________________________________________________________________ - Za potrebe snimanja emisije obratili smo se: Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine grada Novog Sada, Gradskoj upravi za gradjevinsko zemljište i investicije, Javnom Preduzeću Urbanizam i Institutu za nizijsko šumarstvo. Zahtevali smo da nam obezbede adekvatne sagovornike za temu: Urbanističko planiranje zelenih površina u gradu Novom Sadu u skladu sa potrebama gradjana da imaju humane uslove stanovanja. Jedna od predloženih tema za razgovor odnosila se i na to kako gledaju na mogućnost da građanske inicijative od javnog značaja, budu prezentovane u parlamentu Republike Srbije. Do završetka emisije nismo dobili odgovor ni od jedne institucije. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Projekat “Parlament – Što da ne?” Vojvođanske zelene inicijative se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i uz podršku Evropske delegacije u Srbiji.

Link prema emisiji:https://www.youtube.com/watch?v=Auzgp9BpWb0 Link prema tizeru:https://www.youtube.com/watch?v=3cyEJ4ZKqtA Tekst i fotografije: Zelena patrola

Veliki uspeh filma „NP Fruška gora – Ode naša šuma“

Zelena patrola najbolja na HANNA festivalu u Pensilvaniji (USA)

Veliki uspeh filma „NP Fruška gora – Ode naša šuma“

Vetar u leđa ekološkim aktivistima

Danas se završava HANNA – Internacionalni filmski festival u Pensilvaniji (USA). Na ovaj festival za dva meseca, koliko je trajalo prijavljivanje filmova, prijavilo se oko 3000 filmskih stvaralaca iz celog sveta.

Dokumentarni film „NP Fruška gora – Ode naša šuma“, iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“, u produkciji Vojvođanske zelene inicijative, autorke Ruže Helać, osvojio je 1. mesto u kategoriji: dokumentarni film.

- Trenutak u kome stiže ovo priznanje je veoma važan, jer: U toku je borba za odbranu osnovnog ljudskog prava u Srbiji: PRAVA NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU! Ekološki aktivisti iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, svakodnevno rizikuju svoju bezbednost dokumentujući nepravilnosti u radu JP NP Fruška gora, pred sudom i na terenu. Ovaj film pokazuje svu brutalnost s kojom se ekološki aktivisti svakodnevno suočavaju u svom delovanju, pokušavajući da zaštite prirodne vrednosti i kvalitet života građana pred naletom surovog neoliberalizma. – kaže Ruža Helać, autorka serijala „Zelena patrola na delu“.

Ovo priznanje je dragoceno za autorski tim, koji već jedanaestu godinu realizuje dokumentarni tv serijal „Zelena patrola na delu“, kao potvrda visokog kvaliteta i originalnog novinarskog pristupa u izveštavanju. Naime, serijal ima za osnovni cilj informisanje i edukaciju građana i javnosti u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Međutim, ovaj serijal je, osim medijskih nagrada, osvajao i značajna priznanja za dokumentarni film i reportažu u svetu i Srbiji. Podsećamo da je film „NP Fruška gora – Ode naša šuma“ osvojio priznanje Srebrni Pincum za najbolji srpski ekološki film u 2020. godini na Internacionalnom festivalu turističkog i ekološkog filma - SILAFILM festivalu (Veliko Gradište.

___________________________________________________________________________ Moto HANNA - Internacionalnog filmskog festivala je: To be the change we wish to see in the independent film world./ Budi promena koju želimo da vidimo u svetu nezavisnog filma. __________________________________________________________________________________

Javna rasprava bez javnosti

Interesi investitora ispred ljudskih prava Javna rasprava bez javnosti Duboko ukorenjeno neznanje i lenjost

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine pokušao je organizovati javnu raspravu o drugoj studiji o proceni uticaja na životnu sredinu dela buduće fabrike guma kineskog Linglonga u Zrenjaninu. Održavanje javne rasprave bilo je predviđeno u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, gde nije bilo moguće primiti sve predstavnike zainteresovane javnosti i medija, po rečima Nemanje Ercega, v. d. pomoćnika pokrajinskog sekretara.

Javna rasprava podrazumeva mogućnost da svi zainteresovani građani i mediji mogu prisustvovati javnoj raspravi. Uprkos tome, što su zainteresovani građani i mediji insistirali da se javna rasprava odloži, kad već nema uslova za održavanje, organizator je održao „javnu raspravu“ za nekoliko građana. Problemi sa organizovanjem javnih rasprava su naročito eskalirali od proglašenja pandemije Covid 19.

__________________________________________________________________________________ ZAKON O DRŽAVNOJ UPRAVI NALAŽE DA SE JAVNA RASPRAVA ORGANIZUJE KADA SE BITNO MENJA UREĐENJE NEKOG PITANJA ILI KADA TO POSEBNO ZANIMA JAVNOST: Javna rasprava traje najmanje 20 dana, a rok za dostavljanje predloga ne može biti kraći od 15 dana __________________________________________________________________________________

Ovo je bio povod za razgovor sa Mirkom Popovićem, programskim direktorom u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Ukoliko se lokalna zajednica protivi projektu idite na neko drugo mesto! Zelena patrola: Koliko je važno učešće javnosti prilikom donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine? Mirko Popović: - Učešće javnosti je najvažnije! To je pre svega naše pravo, a ne samo mogućnost. A odricanje od prava je istovremeno odricanje od slobode. Odricanje od slobode je, za mene, odricanje od zajednice, odricanje od slobode je odricanje od resursa i predaja istih onima koji, očigledno, neracionalno upravljaju njima u jednom okviru koji definišu korupcija i neodgovornost. Dakle, učešće javnosti je najvažniji korektivni instrument, posebno u državama i društvima,koje se nisu dovoljno naučile da je životna sredina naše zajedničko dobro. U poslednje vreme veliko je interesovanje građana i udruženja da učestvuju u procesu donošenja odluka. Javne vlasti umesto da se raduju zbog toga čine sve kako bi onemogućili građane da učestvuju u ovim procesima. Javne rasprave istovremeno omogućavaju da se građani informišu o projektima koji će se graditi u njihovim sredinama. Osim toga, tu se vodi dijalog između građana,lokalne zajednice, nosioca projekta i javnih vlasti. Suštinska poruka je: Ukoliko se lokalna zajednica protivi projektu idite na neko drugo mesto! Projekat, ne samo da treba da zadovolji one formalne kriterijume, on treba da se integriše u lokalnu zajednicu, jer sam investitor postaje deo te lokalne zajednice. On treba da bude deo zajednice a ne neprijatelj zajednice. Ovde imamo državu i investitore koji se često ponašaju kao neprijatelji lokalne zajednice u kojoj žele da realizuju projekte.

Javne vlasti nisu u stanju da odgovore na izazov Zelena patrola: - Kako izgledaju javne rasprave u Srbiji? Mirko Popović: - Javne rasprave u Srbiji imaju sve elemente jedne birokratsko administrativne forme u kojoj je jedini cilj da se upravo ta forma zadovolji. I to nam – posebno - pokazuju poslednji slučajevi u vreme krize koja je izazvana pandemijom Covid 19 , kada javne vlasti nisu u stanju da odgovore na taj izazov. O tome svedoče primeri koje smo gledali poslednjih meseci, u Zrenjaninu i Novom Sadu, kao što je javna rasprava za fabriku guma „Ling Long“. Ono što im samo ime kaže javne rasprave su javne. Kad je nešto javno tu ne postoji nikakva mogućnost da se neki građanin spreči da u tome učestvuje. Ukoliko nema uslova javna rasprava ne bi trebalo da se zakazuje niti održava. Postavlja se pitanje: Šta je to toliko hitno? Kud se investitor i javne vlasti žure? Zbog čega se interes investitora stavlja ispred: tj ispred interesa države da štiti osnovna ljudska prava svojih građana. interesa građana, ispred vladavine prava. Ne postoji veće pravo od osnovih ljudskih prava! Ne postoji ekonomski interes koji može biti važniji od poštovanja ljudskih prava. A mi upravo sada imamo da se interesi investitora štite a osnovna ljudska prava bezočno gaze. Mi samo želimo da se sprovode zakoni. Branim naše pravo da živimo u uređenom društvu. Mi ne smemo odustajati. Sledeći put ne treba da nas bude 50 već 150. Građani treba da pokažu da su nepokolebljivo posvećeni tome da zaštite svoja prava: pravo da znaju i pravo da učestvuju u procesu donošenja odluka! Ponašanje javnih vlasti pokazuje duboko ukorenjeno neznanje i lenjost i građani su, upravo, žrtve takvog stanja.

___________________________________________________________________________Možda, najdrastičniji primer je javna rasprava u vezi sa planom područja posebne namene za termoelektranu Kolubara B. Zbog epidemioloških razloga nije mogla da se održi u Lazarevcu, javne vlasti nisu predvidele broj učesnika u javnoj raspravi, morali su da odlože tu raspravu. Da bi mesec dana kasnije organizovali javnu raspravu u Beogradu, tako što su objavili oglas ujutro a održali javnu raspravu istog dana. Sada je ovaj predmet pred Upravnim sudom. ___________________________________________________________________________

#GrađaniImajuMoć

SECITE KRIMINAL I KORUPCIJU A NE ŠUME!

Ekološki protest ispred sedišta Nacionalnog parka Fruška gora #GrađaniImajuMoć SECITE KRIMINAL I KORUPCIJU A NE ŠUME!

Ne vide i ne čuju ekološke aktiviste – kaže Dragana Arsić iz Pokreta OŠFG

Danas je, u 13h u Sremskoj Kamenici na Zmajevom trgu ispred sedišta NP Fruška gora održan protest u organizaciji Pokreta Odbranimo šume Fruške gore. - Organizovali smo protest ispred sedišta NP Fruška gora, u Sremskoj Kamenici jer se menadžment Nacionalnog parka pravi da ne postojimo! Aktivisti udruženja Pokret Odbranimo šume Fruške gore godinama ukazuje na korupciju i nestručnost u upravljanju ovim javnim dobrom, no ne dobijamo nikakav odgovor. Ovaj protest su podržala mnogobrojna ekološka udruženja iz Novog Sada iz Srbije. Među učesnicima protesta su članovi mnogobrojnih planinarskih organizacija iz Novog Sada i okoline. Danas su ovde svi oni kojima je Fruška gora mesto rekreativnog i ekološkog uživanja, mesto ekološkog i naučnog istraživanja, mesto relaksacije, meditiranja i filozofiranja. Potrebno je da budemo zajedno i da istinski utičemo na promenu načina upravljanja Nacionalnim parkom. Potrebno je da iskoračimo u realnost, neko iz zone komfora, neko iz zone nezainteresovanosti, a neko iz zone straha. Danas ćemo rukovodstvu Nacionalnog parka Fruška gora predati zahteve i obećati da ćemo nastaviti borbu do njihovog konačnog ispunjenja. – kaže Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

Na protest su se, okupljenim građanima i ekološkim aktivistima obratili: Dragana Arsić je iznela Zahteve protesta menadžmentu NP Fruška gora u ime organizatora protesta Pokreta OŠFG. - Neprocenjiv je značaj prirodne mešovite šume u Nacionalnom parku Fruška gora i nesaglediv značaj za očuvanje šumskih ekosistema i biodiverziteta. Neophodna je promene modela upravljanja da bi se sačuvalo bogatstvo biodiverziteta NPFG. - zaključio je Milan Matavulj, Prof dr. biologije u penziji.

- Frušku goru smo nasledili da bismo je ostavili potomcima za budućnost, ne da bi bila nacionalna drvara i plen investitora i uzurpatora. – kaže Dušan Tomić, planinar, koji je govorio je o značaju Fruške gore za građanje Vojvodine.

Govorili su i: Iva Marković, iz udruženja “Pravo na vodu” o ugroženosti svih prirodnih resursa u Srbiji Marko Šćiban, biolog, predstavnik Ekološkog fronta Novi Sad, o značaju biodiverziteta i nesavesnom upravljanju JP NPFG kad je u pitanju monitoring i očuvanje prirodnih vrednosti Fruške gore koje proizilaze iz obaveza upravljača po Zakonu o zaštiti prirode;

Staša Stanković, student biologije završna godina, o značaju prirodnih vrednosti FG zbog kojih je i proglašena zaštićenim područjem prirode. Nikola Arežina iz udruženja Fruškać, pozdravio je učesnike protesta i pružio punu podršku Pokretu OŠFG u svim daljim borbama za očuvanje Fruške gore.

_________________________________________________________________________ Z A H T E V I P R O T E S T A Tražimo promenu uprave JP ”Nacionalni park Fruška gora”, jer zaštićenim prirodnim dobrom upravljaju nesavesno i nestručno. Tražimo moratorijum na seču šuma, jer se seku prekomerno i nestručno! Moratorijum dok se ne izmeni zakonska regulative, ne otkloni kolizija Zakona o šumama i Zakona o zaštiti prirode, i dok se ne urade nove Osnove gazdovanja šumama, u kojima prioritetna funkcija šume neće biti proizvodna i ekonomska, već ekološko-biološka, socio-kulturna i duhovna. Tražimo da čuvari prirode budu potpuno nezavisna služba, da se u potpunosti finansiraju od strane nadležnog ministarstva (a ne samo delimično i minimalno kakva je trenutna praksa), i da odgovaraju za svoj rad Ministarstvu zaštite životne sredine, a ne upravljaču. Tražimo da nadležne inspekcije rade svoj posao nezavisno i ekspeditivno, da se oslobode pritiska centara finansijske i političke moći, tajkuna i investitora koji uzurpiraju javno dobro brutalnim kršenjem Zakona o zaštiti prirode i drugih relevantnih zakona. Tražimo da uprava ne udovoljava interesima vlasnika kapitala, tajkuna i njihovim investitorskim apetitima na štetu zaštite prirode, prirodnih resursa i javnih interesa. Tražimo reformu upravljačkog modela zaštićenim područjem prirode na način da se razdvoje funkcije upravljača i korisnika. Da se sprovede reforma modela finansiranja na način da država poveća svoje učešće u finansiranju racionalno dimenzionisanog upravljača, a ne da se NPFG finansira od seče šuma. Tražimo promenu modela upravljanja i strukture uprave na način da u upravi budu ne stranački ljudi, već ljudi ekološke i biološke struke, nezavisni i sa integritetom, koji će započeti uvođenja modela ekološkog upravljanja šumama i ostalim prirodnim vrednostima i resursima. Tražimo da se u upravljanje uvede saradnički model, na način da u upravi budu i predstavnici korisnika sa ravnopravnim glasom odlučivanja, predstavnici ekoloških udruženja i planinarskih organizacija. Pokret “Odbranimo šume Fruške gore”

Ugrozili su vinogradarstvo i turizam!

Zelena patrola u Karlovačkim vinogradima PROMENJEN PROSTORNI PLAN DA BI SE UDOVOLJILO PRIVATNIM INTERESIMA Ugrozili su vinogradarstvo i turizam! – kažu u udruženju Karlovački vinogradi

Predeo na padinama Fruške Gore, smešten izmedju Sremskih Karlovaca I Čortanovaca sa predivnim pogledom na Dunav, prepun vinograda i voćnjaka, poznat još od Rimskog carstva, idealan za sport, rekreaciju, druženje, lov, ribolov, nautiku, pešačenje i planinarenje, vožnju biciklom, uživanje u hrani i piću ...Otvoren za sve ljude dobre volje…- tako o Karlovačkim vinogradima govore njegovi stanovnici. Nad njihovim idiličnim mestom nadvila se zebnja! Svakodnevno su izloženi zagađenju i buci, a preti im, između ostalog, i potencijalna opasnost od skladišta veštačkog đubriva kompanije Promist doo.

- Želimo da obavestimo širu javnost da se u neposrednoj blizini pretakališta za tečna goriva (MOL i NAFTAHEM) nalazi skladišni prostor za veštačko đubivo preduzeća PROMIST DOO, u kome se samo u jednoj hali može uskladištiti 2400 t đubriva sa sadržajem 90% amonijum nitrata, pri čemu se na istoj parceli nalaze 3 ovakva skladišta. U Izveštaju o strateškoj proceni uticaja prostornog plana područja posebne namene kulturnog predela Sremski Karlovci na životnu sredinu, koji je izradio JP Zavod za urbanizam Vojvodine, Novi Sad, u odeljku 9 (Karakteristike životne sredine u pojedinim oblastima koje mogu biti izložene negativnom uticaju i razmatrana pitanja i problemi zaštite životne sredine u prostornom planu), navodi se da je skladište veštačkog đubriva na bazi amonijum nitrata identifikovano kao seveso kompleks višeg reda i navedene su moguće posledice za ljude i objekte u zoni dejstva udarnog talasa (pogledati prilog ovog dopisa). Napominjemo da upotrebna dozvola za tu delatnost ne postoji, a da su procene efekta eksplozije rađene na proceni efekta eksplozije jednog skladišnog kapaciteta. Kako su skladišta trenutno prazna tokom radova na izgradnji brze pruge, naše aktivnosti su usmerene u cilju da se ovakve opasne materije izmeste, i dalje zabrani skladištenje materija koja mogu ugroziti životnu sredinu i zdravlje i bezbednost ljudi. Pored ovoga, postoji zahtev za izgradnju rezervoara za tečni naftni gas kapaciteta 3000 m3. Uz već postojeće skladišne kapacitete za tečna goriva(dizel i benzin) opasnost po život i zdravlje ljudi je umnogostručena, a širenjem kapaciteta kompanija MOL i NAFTAHEM i ovi objekti će dobiti status komplesa višeg reda rizika. Kako je procena rizika u dokumentu rađena na osnovu kapaciteta rezervoara prema stanju iz 2017/2018.godine, upozoravamo da su posledice širenja ovih kapaciteta do danas nesagledive. Zona povredivosti je 2665m od centra eksplozije, prema procenama iz 2018.godine, i ona dopire do buduće marine za plovne objekte u Sremskim Karlovcima. Ako se uzme u obzir i domino efekat (da se eksplozija prenese i na rezervoare za tečna goriva) ta zona se povećava. Zbog ovoga je zabranjeno bilo šta graditi u blizini skladišta, a porez se naplaćuje kao da smo u građevinskoj zoni. Navedeni podaci ukazuju na ozbiljnu ugroženost ljudi i imovine kako na području Karlovačkih vinograda, tako i širem području Sremskih Karlovaca. Sve navedeno dovodi u ozbiljan rizik zdravlje i bezbednost ljudi i imovine, razvoj turizma i privrede, i deluje vrlo demotivišuće za nove investicije i ujedno obara vrednost nekretnina u ovom području. Ovome treba dodati i nepovoljan uticaj rada ciglane,koja sagoreva petrol koks radi sušenja opekarskih proizvoda. Nažalost, ovakvo ugrožavanje životne sredine i zdravlja ljudi se nastavlja i pored svih napora članova Udruženja da inspekcijske službe zabrane upotrebu petrol koksa koji prilikom sagorevanja oslobađa gas radon, koji je izuzetno kancerogen. Putna infrastruktura ka naftnim terminalima je potpuno devastirana iako je od izuzetnog značaja za sve stanovnike ovog područja. Susrećemo se i sa svakodnevim uništavanjem priobalja Dunava zatrpavanjem ostacima od izgradnje brze pruge na mestima gde je to zabranjeno, poput Čortanovačke šume, u blizini istorijskih lokaliteta, i slično. Svedoci smo i ozbiljne devastacije Čortanovačke šume usled neplanske seče drveća.- zabrinut je Radovan Pantović, stanovnik Karlovačkih vinograda i član udruženja Karlovački vinogradi.

- Vinogradari su zabrinuti jer će ove privredne aktivnosti ugroziti vinogradarski I turistički potencijal koji imaju Sremski Karlovci i Fruška gora. Bavimo se proizvodnjom organskog vina, gajimo najvećim delom autohtone sorte koje su na Fruškoj gori postojale nekoliko vekova. Neke smo uspeli da vratimo na FRušku goru posle 130 godina i spasili ih od isčezavanja sa ovih prostora. U Sremskim Karlovcima ima registrovano 30 vinarija koje imaju svoje vinograde upravo na ovom potezu. Karlovačka ciglana “NEXE” pretenduje na proširenje zone eksploatacije gline u ovom području I smatraju da je ovo zemljište idealno za proizvodnju cigle. Naravno da jeste, ali to je zemljište mnogo bolje za vinogradarstvo, koje ima vekovnu tradiciju. Mnoge porodice se vekovima bave vinogradarstvom. Ovo je jedan od najboljih mikro lokaliteta za bavljenje vinogradarstvom ne samo u Srbiji već u Evropi. U srednjem veku je Fruška gora, uz Burgundiju i Bordo, bila jedna od tri najpoznatija vinogorja u Evropi. Vina sa Fruške gore služila su se na dvoru u Budimpešti, Beču, Londonu…Industrija nije jedini način na koji se može zaraditi novac. Neke strategije za razvoj i analize ovakvih biznisa pokazuju maksimalno korišćenje ovakvih kapaciteta, između ostalog I zbog ekoloških razloga, 30 do 40 godina. Mi sada imamo situaciju da se zbog 30 godina profita neke private kompanije žrtvuje potencijal napretka, ali i uništava vekovna kulturno -istorijska tradicija, i potencijal na kome bismo mogli da zasnivamo rast naše opštine. Na nama je da biramo da li želimo da živimo u zoni koja može potencijalno biti kao Bejrut, gde se desila eksplozija amonijum nitrata pre nekoliko meseci ili želimo da živimo u jednom idiličnom podneblju koje je na obroncima Fruške gore, u različitim zonama zaštite.– kaže Bojan Baša, vinogradar iz Sremskih Karlovaca.

- Sremski Karlovci su u celini sastavni deo prostornog plana područja posebne namene Fruška gora. Taj prostorni plan daje uslove za planiranje razvoja ali na način da se očuva priroda, da se zaštiti biološka raznovrsnost, da se razvija turizam…I sada kad vidite ovu stvarnost onda se pitate kako se implementira taj prostorni plan. Imamo NP Fruška gora, ovde je rubno područje, imamo SRP “Petrovaradinsko – koviljski rit”, imamo Dunav kao jedan poseban međunarodni vodeni koridor, koji podleže međunarodnim uredbama o zaštiti. U ovom području imamo nekoliko lokalnih i regionalnih koridora. U ovom rubnom području, iznad voćnjaka i vinograda, imamo nekoliko staništa zaštićenih bioloških vrsta. I NP Fruška gora i SRP Petrovaradinsko – koviljski rit će biti deo zaštićenog prostora NATURA 2000. Prethodni prostorni plan je promenjen kako bi se udovoljilo nečijim privatnim interesima. U pitanju je grubo kršenje osnovnih načela i principa i onoga što piše u Prostornom planu područja posebne namene Fruška gora. Ne znam na koji način ćemo mi pristupiti EU ako samo pro forme usvajamo neke konvencije koje ne implementiramo. – zaključuje Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

- Udruženje građana ’’Karlovački vinogradi’’ je osnovano sa ciljem očuvanja i unapređenja kvaliteta područja Matej, Karaš i Krivac, zaštite ugroženih vrsta životinja i biljaka, poboljšanja kvaliteta vode i vazduha, očuvanja tradicije ovoga kraja, edukacije stanovništva o potrebi suživota sa prirodom i njenom očuvanju od negativnih uticaja koje joj čovek svojim delovanjem nanosi. Zalažemo se za ekonomski prosperitet ovog kraja i šireg područja Sremskih Karlovaca, putem razvoja saobraćajne infrastrukture, otvaranja i poslovanja preduzeća koja neće svojom delatnošću ugrožavati životnu sredinu, razvoj pčelarstva i vinogradarstva (po čemu su Sremski Karlovci prepoznatljivi u zemlji a i šire), za očuvanje priobalja Dunava i njegovog biodiverziteta,sa svim zaštićenim vrstama biljnog i životinjskog sveta poput Dunavskog mrmoljka. Zalažemo se razvoj i afirmaciju ove regije na način koji promoviše i ne ugrožava kulturno istorijsko nasleđe ovoga kraja. – kaže Aleksandar Reljić, iz udruženja “Karlovački vinogradi”.

Privredna i turizam se mogu i moraju razvijati na način koji ne ugrožava životnu sredinu i građane. Verujemo da zajedničkim naporima možemo učiniti našu okolinu boljom za život i doprineti razvoju našeg područja! Tekst I fotografije: Zelena patrola

NEMA ŠTA NEMA

Zelena patrola u Đurđevu NEMA ŠTA NEMA

Dvadeset godina terora smradom, bukom i prašinom

Stanovnici Đurđeva, iz ulice Petra Kočića, poslednjih dvadeset godina izloženi su teroru koji sprovodi preduzetnička porodica, koja je otkupila poljoprivredno zemljište s druge strane ulice, naspram kuća u ovoj ulici.

Đurđevo je lepo vojvođansko mesto, u opštini Žabalj, u blizini Novog Sada. Mnogi građani su, u potrazi za mirom i kvalitetnim životom, izgradili kuće i oplemenili dvorišta, u nadi da će, njihovi potomci i oni, godinama uživati u plodovima svoga rada.

Ali...Dolazi preduzetnička porodica, koja ne mari za vrednosti, koje su negovali građani Đurđeva, kao što su: solidarnost, razumevanje, komšijska podrška, poštovanje zakona, održavanje zajedničkog prostora...

Pod preduzetništvom oni podrazumevaju nagomilavanje najrazličitijeg otpada, na javnoj površini, duž druge strane ulice Petra Kočića. Stanovnici ove ulice su nudili pomoć ovoj tzv. preduzetničkoj porodici kako bi se prostor uredio i priveo nameni po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Njihovu ponudu su s prezrenjem odbacili i nastavili da nagomilavaju smeće, usred smeća odgajaju ovce u nehumanim uslovima, proizvode buku celodnevnim „radnim“ aktivnostima,...

Kad je njihova ponuda, o uređenju javnog prostora propala, stanovnici Kočićeve ulice su počeli da se obraćaju različitim institucijama i da prijavljuju inspekcijama ove „preduzetnike“. Inspektori su nekad izlazili na teren, nekad nisu...Bilo je i kažnjavanja, ali su te kazne bile prihvatljive za uzurpatora i on je nastavljao po starom. U međuvremenu, su stanovnici ove ulice prikupljali potpise za peticiju kojom su tražili uređenje prostora, zatim su pisali i Čedomiru Božiću, predsedniku opštine Žabalj i Aleksandru Vučiću, predsedniku RS. Svi njihovi napori su ostajali bez rezultata.

Ovih dana su se obratili Zelenoj patroli, molbom da učini vidljivim ovaj problem, u nadi da će to doprineti njegovom rešavanju. Istina je da je situacija mnogo gora i nepodnošljivija od pretpostavki o veličini problema, koje je imala Zelena patrola.

- Reč je o Petku i Nedeljku Gavriću, koji su čitavu ulicu ruinirali svojim kamionima, bagerima i ostalom mehanizacijom. Duž čitave ulice je voda, blato, pesak, šljunak. Žalili smo se komunalnoj, saobraćajnoj, građevinskoj inspekciji u Žablju, zatim Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Onemogućeno nam je normalno kretanje i funkcionisanje. Svako ljudsko pravo nam je uskraćeno počev od prava na slobodno kretanje, mnogi stanovnici ove ulice imaju i zdravstvene probleme, posle dvadeset godina terora smradom, smećem i bukom. Naše dostojanstvo je uništeno, mi smo zarobljenici bez nade da će se ikada ova situacija popraviti. Mi još uvek ne znamo koja je njihova poslovna delatnost: farma, ugalj, cevi, bale slame, pokvarena poljoprivredna mehanizacija... Zaustavili su naše živote: ne možemo otvoriti prozore, ne možemo pozvati goste, ne možemo organizovati venčanje...Naš je život izgubio svaki smisao. Uprkos svemu, mi nećemo odustati od borbe za rešavanje problema. – kaže Radmila Dujaković, stanovnica ulice Petra Kočića u Đurđevu.

Tokom snimanja emisije pojavio se Petko Gavrić, preduzetnik koji je novinarki Zelene patrole objašnjavao kako je njegov posao takav da je njemu neophodno sve to što je tokom vremena „dovukao“. Na pitanje kada će očistiti javnu površinu od nagomilanog smeća on je rekao: - Šta vi mislite? Znate li koliko to košta? To je moja njiva i ja mogu da radim šta hoću. Uostalom, podneo sam zahtev za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko!

Petko Gavrić i Nedeljko Gavrić, njegov brat su kupili njivu koja se graniči sa javnom površinom, pored ulice. Na javnoj površini su odlagali smeće koje godinama „dovlače“ i koje praktično nema veliku vrednost, ali bi njegovo čišćenje koštalo, a oni nisu spremni to da plate. Prenamena zemljišta ni na koji način ne rešava problem s kojim se rađaju, žive i umiru stanovnici ulice Petra Kočića u Đurđevu.

Tekst i fotografije: Zelena patrola