NEMA ŠTA NEMA

Zelena patrola u Đurđevu NEMA ŠTA NEMA

Dvadeset godina terora smradom, bukom i prašinom

Stanovnici Đurđeva, iz ulice Petra Kočića, poslednjih dvadeset godina izloženi su teroru koji sprovodi preduzetnička porodica, koja je otkupila poljoprivredno zemljište s druge strane ulice, naspram kuća u ovoj ulici.

Đurđevo je lepo vojvođansko mesto, u opštini Žabalj, u blizini Novog Sada. Mnogi građani su, u potrazi za mirom i kvalitetnim životom, izgradili kuće i oplemenili dvorišta, u nadi da će, njihovi potomci i oni, godinama uživati u plodovima svoga rada.

Ali...Dolazi preduzetnička porodica, koja ne mari za vrednosti, koje su negovali građani Đurđeva, kao što su: solidarnost, razumevanje, komšijska podrška, poštovanje zakona, održavanje zajedničkog prostora...

Pod preduzetništvom oni podrazumevaju nagomilavanje najrazličitijeg otpada, na javnoj površini, duž druge strane ulice Petra Kočića. Stanovnici ove ulice su nudili pomoć ovoj tzv. preduzetničkoj porodici kako bi se prostor uredio i priveo nameni po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Njihovu ponudu su s prezrenjem odbacili i nastavili da nagomilavaju smeće, usred smeća odgajaju ovce u nehumanim uslovima, proizvode buku celodnevnim „radnim“ aktivnostima,...

Kad je njihova ponuda, o uređenju javnog prostora propala, stanovnici Kočićeve ulice su počeli da se obraćaju različitim institucijama i da prijavljuju inspekcijama ove „preduzetnike“. Inspektori su nekad izlazili na teren, nekad nisu...Bilo je i kažnjavanja, ali su te kazne bile prihvatljive za uzurpatora i on je nastavljao po starom. U međuvremenu, su stanovnici ove ulice prikupljali potpise za peticiju kojom su tražili uređenje prostora, zatim su pisali i Čedomiru Božiću, predsedniku opštine Žabalj i Aleksandru Vučiću, predsedniku RS. Svi njihovi napori su ostajali bez rezultata.

Ovih dana su se obratili Zelenoj patroli, molbom da učini vidljivim ovaj problem, u nadi da će to doprineti njegovom rešavanju. Istina je da je situacija mnogo gora i nepodnošljivija od pretpostavki o veličini problema, koje je imala Zelena patrola.

- Reč je o Petku i Nedeljku Gavriću, koji su čitavu ulicu ruinirali svojim kamionima, bagerima i ostalom mehanizacijom. Duž čitave ulice je voda, blato, pesak, šljunak. Žalili smo se komunalnoj, saobraćajnoj, građevinskoj inspekciji u Žablju, zatim Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Onemogućeno nam je normalno kretanje i funkcionisanje. Svako ljudsko pravo nam je uskraćeno počev od prava na slobodno kretanje, mnogi stanovnici ove ulice imaju i zdravstvene probleme, posle dvadeset godina terora smradom, smećem i bukom. Naše dostojanstvo je uništeno, mi smo zarobljenici bez nade da će se ikada ova situacija popraviti. Mi još uvek ne znamo koja je njihova poslovna delatnost: farma, ugalj, cevi, bale slame, pokvarena poljoprivredna mehanizacija... Zaustavili su naše živote: ne možemo otvoriti prozore, ne možemo pozvati goste, ne možemo organizovati venčanje...Naš je život izgubio svaki smisao. Uprkos svemu, mi nećemo odustati od borbe za rešavanje problema. – kaže Radmila Dujaković, stanovnica ulice Petra Kočića u Đurđevu.

Tokom snimanja emisije pojavio se Petko Gavrić, preduzetnik koji je novinarki Zelene patrole objašnjavao kako je njegov posao takav da je njemu neophodno sve to što je tokom vremena „dovukao“. Na pitanje kada će očistiti javnu površinu od nagomilanog smeća on je rekao: - Šta vi mislite? Znate li koliko to košta? To je moja njiva i ja mogu da radim šta hoću. Uostalom, podneo sam zahtev za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko!

Petko Gavrić i Nedeljko Gavrić, njegov brat su kupili njivu koja se graniči sa javnom površinom, pored ulice. Na javnoj površini su odlagali smeće koje godinama „dovlače“ i koje praktično nema veliku vrednost, ali bi njegovo čišćenje koštalo, a oni nisu spremni to da plate. Prenamena zemljišta ni na koji način ne rešava problem s kojim se rađaju, žive i umiru stanovnici ulice Petra Kočića u Đurđevu.

Tekst i fotografije: Zelena patrola