ZAGAĐENJE NIJE NA DNEVNOM REDU

Čuvanjem životne sredine čuvamo zdravlje svoje dece ZAGAĐENJE NIJE NA DNEVNOM REDU Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane Najveći teret za zdravlje se može pripisati dugoročnim uticajima hroničnog izlaganja na čestice PM 2,5. U Evropi, a i globalno, preduzete su mere koje su se veoma brzo pokazale korisnim po javno zdravlje. Međutim, u Srbiji nema sistemskog pristupa rešavanju uzroka zagađenja i posledica zagađenja, po zdravlje i ekonomiju države.

Država i donosioci odluka moraju jasno da pokažu da žele da smanje zagađenje vazduha - Igor Jezdimirović, Inženjeri zaštite životne sredine - Zagađenje vazduha predstavlja jedan od problema koji se u Srbiji, nažalost, pokazuje kroz procenu od 6 do 15 hiljada ljudi koji godišnje umru od zagađenja vazduha. Naravno tamo gde se javlja povećanje saobraćaja javlja se i povećanje zagađenja. Nove mere, koje su bile planirane za merenje izduvnih gasova u saobraćaju, su opet pomerene i odložene što pokazuje da ne postoji čvrsta politička volja da se stane na put zagađenju vazduha, nego postoji namera da se onosioci odluka ispromovišu. Umesto da, kroz tehničke preglede, počnemo da merimo i striktno primenjujemo Pravilnik o zagađujućim materijama iz motornih vozila mi se promovišemo kroz kupovinu nekoliko desetina električnih automobila. Država i donosioci odluka moraju jasno da pokažu da žele da smanje zagađenje vazduha tako što će omogućiti da se filteri postavljaju tamo gde treba, da se zagađivači forsiraju da smanje zagađenje, da pomogne individualnim domaćinstvima da pređu na drugačije sisteme grejanja koji ne zagađuju toliko vazduh, da pokažu da automobili koji ispuštaju čestice koje nisu adekvatne ne mogu da funkcionišu u saobraćaju. – kaže Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine.

- Problematično je to što je drvo najjeftiniji ogrev i ugalj, taj lignit koji je najveći zagađivač. - Marijana Mutavčieva, Ekološki front Novog Sada - Saobraćaj u Novom Sadu nije najveći zagađivač. Mnogo su veći problemi od TE-TO toplane, zatim individualnih ložišta koja još uvek postoje u delovima grada gde imamo individualno stanovanje. Kako da uradite gasifikaciju kad ljudi nemaju novaca da je plate!? Gas je skup. Ljudi jednostavno ne mogu da plate gas. Problematično je to što je drvo najjeftiniji ogrev i ugalj, taj lignit koji je najveći zagađivač. - kaže Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta Novog Sada.

- Ima mnogo zemalja koje su uspešno uskladile ekonomski napredak i zaštitu životne sredine. - Dušan Jordović, CRTA Lažna dilema: ekonomski razvoj ili zaštita životne sredine - U javnosti postoji ta dilema, da mi moramo da odlučimo, da li smo za privredni razvoj i ekonomski napredak na uštrb životne sredine ili ćemo da štitimo toliko životnu sredinu toliko posvećeno da će nam biti ugrožen ekonomski napredak. Što u principu predstavlja lažnu dilemu. Ima mnogo zemalja koje su uspešno uskladile ekonomski napredak i zaštitu životne sredine. Mi imamo dve termoelektrane koje zagađuju kao 50 termoelektrana u Evropi. – zaključuje Dušan Jordović iz Crte.

Ima mogućnosti ali tu država mora da se uključi - Imamo zakone koji zabranjuju mnogo toga ali mi to u praksi ne kontrolišemo i ne kažnjavamo ljude. U Srbiji se ljudi mogu dovesti u red samo kažnjavanjem. Problemi su u primeni zakona. Zakoni su možda i dobri ali je problem u primeni. To važi za sve oblasti. Vas i mene će kazniti, neće nas pustiti da prođemo tehnički pregled. Zašto? Zato što nam izduvni gasovi nisu u redu, dok neki 24 sata rade i ispuštaju zagađujuće materije u vazduh, vodu i zemlju. Ima mogućnosti ali tu država mora da se uključi, da pomogne građanima da se razvije njihova svest da čuvanjem životne sredine oni ustvari čuvaju zdravlje svojih potomaka. Nismo u parlamentu pokretali temu zagađenja vazduha. Možda bih i mogao pokušati da pokrenem tu temu u parlamentu ali je sigurno da ne bih imao potrebnu većinu kolega u parlamentu za stavljanje ove teme na dnevni red. – prof. Dr Ljubiša Stojmirović, narodni poslanik (SNS.

Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane a ne da nas štite zagađivači ili građanski protesti ili ekološka udruženja! - Ako je EU zvanično objavila da su troškovi, samo od TENT-a i Kostolca, za Evropu 4 milijarde evra zbog obolelih. Tu više nema komentara! Šta bi bilo da Beograd nema košavu!? Kao što Valjevo nema...Ne možemo govoriti o tome da zavisimo od sreće i slučajnosti. Jasno je da je problem u izvoru zagađenja i mora imati u startu niže koncentracije zagađenja a ne da čekamo kišu, sneg ili vetar, da to reše. Bor je jedan potpuno otrovan grad, mogu slobodno da kažem. Smederevo i okolina železare, takođe. Mei Ta u Obrenovcu je potpuno van radara javnosti, to je livnica koja produkuje zagađenje u vazduh i zemljiše zagađenje. U poslednje dve godine Novi Pazar je po zagađenju izbio na prvo mesto jer meri pm čestice, zatim Valjevo. Praktično sva mesta koja mere pm čestice, Užice je u kotlini...Vranje ima, navodno, prvu kategoriju kvaliteta vazduha. To je jedna lažna informacija jer nema merač suspendovanih čestica. Srbija, nažalost, je po stopi ugroženosti od aerozagađenja na visokom nivou. Ako smo prvi u svetu po udelu kancera pluća od aerozagađenja to je dovoljan alarm da se zna da ima problem. Svi su zakoni dovoljno dobri da se primenjuju. Etika i Zakon nalažu institucijama da štite građane a ne da nas štite zagađivači ili građanski protesti ili ekološka udruženja! – govori Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije – NEA.

ZAŠTO JE ZAGAĐENJE VAZDUHA OPASNO PO ZDRAVLJE? Izloženost zagađenju spoljašnjeg vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih zdravstvenih stanja, od iritacija, pa sve do smrti. Dok je uticaj na respiratorne i kardiovaskularne bolesti dobro dokumentovan, nova nauka pokazuje da se zagađenje vazduha javlja i kao faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa. Posebno su pogođene osetljive i ranljive grupe, kao što su trudnice, deca, starije osobe i osobe koje već stradaju od respiratornih i drugih ozbiljnih bolesti ili osobe iz grupa sa niskim primanjima. Efekti zagađenja vazduha po zdravlje su dobro dokumentovani, premda mešavine zagađenja u vazduhu mogu biti kompleksne. Zagađenje vazduha postoji kao mešavina tečnih i čvrstih faza; mešavina gasovitih, isparljivih, poluisparljivih materija i suspendovanih čestica, a njegov tačan sastav se veoma razlikuje. Glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja, su suspendovane čestice, ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova. ___________________________________________________________________________ Trebalo bi da lekari uzimaju u obzir ekološke faktore prilikom postavljanja dijagnoze bolesti pacijenta Pozivamo lekare da procene i uključe ekološke informacije u zdravstvenu istoriju pacijenta. Takve informacije mogu biti od neprocenjivog značaja za otkrivanje osnovnih uzroka bolesti i doprineti bazi znanja o ekološkim rizicima. Poslednji je trenutak da doktori i zdravstveni stručnjaci objasne svojim pacijentima i javnosti da je zagađenje vazduha uzrok štetnih efekata na zdravlje i da će poboljšanje kvaliteta vazduha dovesti do boljeg zdravlja. Istovremeno bi zdravstveni radnici trebalo da se uključe u procese politike zajedno sa donosiocima odluka da bi pokazali kako zagađenje može uspešno da se smanji. Istina je da zagađenje pogađa sve građane, ali…od zagađenja najviše stradaju oni sa malim primanjima i niskim standardom života tj. građani na margini društva. Neoliberalni pristup ne prepoznaje potrebe gubitnika u procesu tranzicije društva. Možda je tu odgovor zašto se sistemski ne rešava problem zagađenja! Fotografije i tekst: Zelena patrola Link prema emisiji “Zagađenje nije na dnevnom redu”: https://www.youtube.com/watch?v=XThE0Az7UvQ Link prema trejleru emisije: https://www.youtube.com/watch?v=uxQLWE8In_E

Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.