Ugrozili su vinogradarstvo i turizam!

Zelena patrola u Karlovačkim vinogradima PROMENJEN PROSTORNI PLAN DA BI SE UDOVOLJILO PRIVATNIM INTERESIMA Ugrozili su vinogradarstvo i turizam! – kažu u udruženju Karlovački vinogradi

Predeo na padinama Fruške Gore, smešten izmedju Sremskih Karlovaca I Čortanovaca sa predivnim pogledom na Dunav, prepun vinograda i voćnjaka, poznat još od Rimskog carstva, idealan za sport, rekreaciju, druženje, lov, ribolov, nautiku, pešačenje i planinarenje, vožnju biciklom, uživanje u hrani i piću ...Otvoren za sve ljude dobre volje…- tako o Karlovačkim vinogradima govore njegovi stanovnici. Nad njihovim idiličnim mestom nadvila se zebnja! Svakodnevno su izloženi zagađenju i buci, a preti im, između ostalog, i potencijalna opasnost od skladišta veštačkog đubriva kompanije Promist doo.

- Želimo da obavestimo širu javnost da se u neposrednoj blizini pretakališta za tečna goriva (MOL i NAFTAHEM) nalazi skladišni prostor za veštačko đubivo preduzeća PROMIST DOO, u kome se samo u jednoj hali može uskladištiti 2400 t đubriva sa sadržajem 90% amonijum nitrata, pri čemu se na istoj parceli nalaze 3 ovakva skladišta. U Izveštaju o strateškoj proceni uticaja prostornog plana područja posebne namene kulturnog predela Sremski Karlovci na životnu sredinu, koji je izradio JP Zavod za urbanizam Vojvodine, Novi Sad, u odeljku 9 (Karakteristike životne sredine u pojedinim oblastima koje mogu biti izložene negativnom uticaju i razmatrana pitanja i problemi zaštite životne sredine u prostornom planu), navodi se da je skladište veštačkog đubriva na bazi amonijum nitrata identifikovano kao seveso kompleks višeg reda i navedene su moguće posledice za ljude i objekte u zoni dejstva udarnog talasa (pogledati prilog ovog dopisa). Napominjemo da upotrebna dozvola za tu delatnost ne postoji, a da su procene efekta eksplozije rađene na proceni efekta eksplozije jednog skladišnog kapaciteta. Kako su skladišta trenutno prazna tokom radova na izgradnji brze pruge, naše aktivnosti su usmerene u cilju da se ovakve opasne materije izmeste, i dalje zabrani skladištenje materija koja mogu ugroziti životnu sredinu i zdravlje i bezbednost ljudi. Pored ovoga, postoji zahtev za izgradnju rezervoara za tečni naftni gas kapaciteta 3000 m3. Uz već postojeće skladišne kapacitete za tečna goriva(dizel i benzin) opasnost po život i zdravlje ljudi je umnogostručena, a širenjem kapaciteta kompanija MOL i NAFTAHEM i ovi objekti će dobiti status komplesa višeg reda rizika. Kako je procena rizika u dokumentu rađena na osnovu kapaciteta rezervoara prema stanju iz 2017/2018.godine, upozoravamo da su posledice širenja ovih kapaciteta do danas nesagledive. Zona povredivosti je 2665m od centra eksplozije, prema procenama iz 2018.godine, i ona dopire do buduće marine za plovne objekte u Sremskim Karlovcima. Ako se uzme u obzir i domino efekat (da se eksplozija prenese i na rezervoare za tečna goriva) ta zona se povećava. Zbog ovoga je zabranjeno bilo šta graditi u blizini skladišta, a porez se naplaćuje kao da smo u građevinskoj zoni. Navedeni podaci ukazuju na ozbiljnu ugroženost ljudi i imovine kako na području Karlovačkih vinograda, tako i širem području Sremskih Karlovaca. Sve navedeno dovodi u ozbiljan rizik zdravlje i bezbednost ljudi i imovine, razvoj turizma i privrede, i deluje vrlo demotivišuće za nove investicije i ujedno obara vrednost nekretnina u ovom području. Ovome treba dodati i nepovoljan uticaj rada ciglane,koja sagoreva petrol koks radi sušenja opekarskih proizvoda. Nažalost, ovakvo ugrožavanje životne sredine i zdravlja ljudi se nastavlja i pored svih napora članova Udruženja da inspekcijske službe zabrane upotrebu petrol koksa koji prilikom sagorevanja oslobađa gas radon, koji je izuzetno kancerogen. Putna infrastruktura ka naftnim terminalima je potpuno devastirana iako je od izuzetnog značaja za sve stanovnike ovog područja. Susrećemo se i sa svakodnevim uništavanjem priobalja Dunava zatrpavanjem ostacima od izgradnje brze pruge na mestima gde je to zabranjeno, poput Čortanovačke šume, u blizini istorijskih lokaliteta, i slično. Svedoci smo i ozbiljne devastacije Čortanovačke šume usled neplanske seče drveća.- zabrinut je Radovan Pantović, stanovnik Karlovačkih vinograda i član udruženja Karlovački vinogradi.

- Vinogradari su zabrinuti jer će ove privredne aktivnosti ugroziti vinogradarski I turistički potencijal koji imaju Sremski Karlovci i Fruška gora. Bavimo se proizvodnjom organskog vina, gajimo najvećim delom autohtone sorte koje su na Fruškoj gori postojale nekoliko vekova. Neke smo uspeli da vratimo na FRušku goru posle 130 godina i spasili ih od isčezavanja sa ovih prostora. U Sremskim Karlovcima ima registrovano 30 vinarija koje imaju svoje vinograde upravo na ovom potezu. Karlovačka ciglana “NEXE” pretenduje na proširenje zone eksploatacije gline u ovom području I smatraju da je ovo zemljište idealno za proizvodnju cigle. Naravno da jeste, ali to je zemljište mnogo bolje za vinogradarstvo, koje ima vekovnu tradiciju. Mnoge porodice se vekovima bave vinogradarstvom. Ovo je jedan od najboljih mikro lokaliteta za bavljenje vinogradarstvom ne samo u Srbiji već u Evropi. U srednjem veku je Fruška gora, uz Burgundiju i Bordo, bila jedna od tri najpoznatija vinogorja u Evropi. Vina sa Fruške gore služila su se na dvoru u Budimpešti, Beču, Londonu…Industrija nije jedini način na koji se može zaraditi novac. Neke strategije za razvoj i analize ovakvih biznisa pokazuju maksimalno korišćenje ovakvih kapaciteta, između ostalog I zbog ekoloških razloga, 30 do 40 godina. Mi sada imamo situaciju da se zbog 30 godina profita neke private kompanije žrtvuje potencijal napretka, ali i uništava vekovna kulturno -istorijska tradicija, i potencijal na kome bismo mogli da zasnivamo rast naše opštine. Na nama je da biramo da li želimo da živimo u zoni koja može potencijalno biti kao Bejrut, gde se desila eksplozija amonijum nitrata pre nekoliko meseci ili želimo da živimo u jednom idiličnom podneblju koje je na obroncima Fruške gore, u različitim zonama zaštite.– kaže Bojan Baša, vinogradar iz Sremskih Karlovaca.

- Sremski Karlovci su u celini sastavni deo prostornog plana područja posebne namene Fruška gora. Taj prostorni plan daje uslove za planiranje razvoja ali na način da se očuva priroda, da se zaštiti biološka raznovrsnost, da se razvija turizam…I sada kad vidite ovu stvarnost onda se pitate kako se implementira taj prostorni plan. Imamo NP Fruška gora, ovde je rubno područje, imamo SRP “Petrovaradinsko – koviljski rit”, imamo Dunav kao jedan poseban međunarodni vodeni koridor, koji podleže međunarodnim uredbama o zaštiti. U ovom području imamo nekoliko lokalnih i regionalnih koridora. U ovom rubnom području, iznad voćnjaka i vinograda, imamo nekoliko staništa zaštićenih bioloških vrsta. I NP Fruška gora i SRP Petrovaradinsko – koviljski rit će biti deo zaštićenog prostora NATURA 2000. Prethodni prostorni plan je promenjen kako bi se udovoljilo nečijim privatnim interesima. U pitanju je grubo kršenje osnovnih načela i principa i onoga što piše u Prostornom planu područja posebne namene Fruška gora. Ne znam na koji način ćemo mi pristupiti EU ako samo pro forme usvajamo neke konvencije koje ne implementiramo. – zaključuje Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

- Udruženje građana ’’Karlovački vinogradi’’ je osnovano sa ciljem očuvanja i unapređenja kvaliteta područja Matej, Karaš i Krivac, zaštite ugroženih vrsta životinja i biljaka, poboljšanja kvaliteta vode i vazduha, očuvanja tradicije ovoga kraja, edukacije stanovništva o potrebi suživota sa prirodom i njenom očuvanju od negativnih uticaja koje joj čovek svojim delovanjem nanosi. Zalažemo se za ekonomski prosperitet ovog kraja i šireg područja Sremskih Karlovaca, putem razvoja saobraćajne infrastrukture, otvaranja i poslovanja preduzeća koja neće svojom delatnošću ugrožavati životnu sredinu, razvoj pčelarstva i vinogradarstva (po čemu su Sremski Karlovci prepoznatljivi u zemlji a i šire), za očuvanje priobalja Dunava i njegovog biodiverziteta,sa svim zaštićenim vrstama biljnog i životinjskog sveta poput Dunavskog mrmoljka. Zalažemo se razvoj i afirmaciju ove regije na način koji promoviše i ne ugrožava kulturno istorijsko nasleđe ovoga kraja. – kaže Aleksandar Reljić, iz udruženja “Karlovački vinogradi”.

Privredna i turizam se mogu i moraju razvijati na način koji ne ugrožava životnu sredinu i građane. Verujemo da zajedničkim naporima možemo učiniti našu okolinu boljom za život i doprineti razvoju našeg područja! Tekst I fotografije: Zelena patrola

NEMA ŠTA NEMA

Zelena patrola u Đurđevu NEMA ŠTA NEMA

Dvadeset godina terora smradom, bukom i prašinom

Stanovnici Đurđeva, iz ulice Petra Kočića, poslednjih dvadeset godina izloženi su teroru koji sprovodi preduzetnička porodica, koja je otkupila poljoprivredno zemljište s druge strane ulice, naspram kuća u ovoj ulici.

Đurđevo je lepo vojvođansko mesto, u opštini Žabalj, u blizini Novog Sada. Mnogi građani su, u potrazi za mirom i kvalitetnim životom, izgradili kuće i oplemenili dvorišta, u nadi da će, njihovi potomci i oni, godinama uživati u plodovima svoga rada.

Ali...Dolazi preduzetnička porodica, koja ne mari za vrednosti, koje su negovali građani Đurđeva, kao što su: solidarnost, razumevanje, komšijska podrška, poštovanje zakona, održavanje zajedničkog prostora...

Pod preduzetništvom oni podrazumevaju nagomilavanje najrazličitijeg otpada, na javnoj površini, duž druge strane ulice Petra Kočića. Stanovnici ove ulice su nudili pomoć ovoj tzv. preduzetničkoj porodici kako bi se prostor uredio i priveo nameni po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Njihovu ponudu su s prezrenjem odbacili i nastavili da nagomilavaju smeće, usred smeća odgajaju ovce u nehumanim uslovima, proizvode buku celodnevnim „radnim“ aktivnostima,...

Kad je njihova ponuda, o uređenju javnog prostora propala, stanovnici Kočićeve ulice su počeli da se obraćaju različitim institucijama i da prijavljuju inspekcijama ove „preduzetnike“. Inspektori su nekad izlazili na teren, nekad nisu...Bilo je i kažnjavanja, ali su te kazne bile prihvatljive za uzurpatora i on je nastavljao po starom. U međuvremenu, su stanovnici ove ulice prikupljali potpise za peticiju kojom su tražili uređenje prostora, zatim su pisali i Čedomiru Božiću, predsedniku opštine Žabalj i Aleksandru Vučiću, predsedniku RS. Svi njihovi napori su ostajali bez rezultata.

Ovih dana su se obratili Zelenoj patroli, molbom da učini vidljivim ovaj problem, u nadi da će to doprineti njegovom rešavanju. Istina je da je situacija mnogo gora i nepodnošljivija od pretpostavki o veličini problema, koje je imala Zelena patrola.

- Reč je o Petku i Nedeljku Gavriću, koji su čitavu ulicu ruinirali svojim kamionima, bagerima i ostalom mehanizacijom. Duž čitave ulice je voda, blato, pesak, šljunak. Žalili smo se komunalnoj, saobraćajnoj, građevinskoj inspekciji u Žablju, zatim Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Onemogućeno nam je normalno kretanje i funkcionisanje. Svako ljudsko pravo nam je uskraćeno počev od prava na slobodno kretanje, mnogi stanovnici ove ulice imaju i zdravstvene probleme, posle dvadeset godina terora smradom, smećem i bukom. Naše dostojanstvo je uništeno, mi smo zarobljenici bez nade da će se ikada ova situacija popraviti. Mi još uvek ne znamo koja je njihova poslovna delatnost: farma, ugalj, cevi, bale slame, pokvarena poljoprivredna mehanizacija... Zaustavili su naše živote: ne možemo otvoriti prozore, ne možemo pozvati goste, ne možemo organizovati venčanje...Naš je život izgubio svaki smisao. Uprkos svemu, mi nećemo odustati od borbe za rešavanje problema. – kaže Radmila Dujaković, stanovnica ulice Petra Kočića u Đurđevu.

Tokom snimanja emisije pojavio se Petko Gavrić, preduzetnik koji je novinarki Zelene patrole objašnjavao kako je njegov posao takav da je njemu neophodno sve to što je tokom vremena „dovukao“. Na pitanje kada će očistiti javnu površinu od nagomilanog smeća on je rekao: - Šta vi mislite? Znate li koliko to košta? To je moja njiva i ja mogu da radim šta hoću. Uostalom, podneo sam zahtev za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko!

Petko Gavrić i Nedeljko Gavrić, njegov brat su kupili njivu koja se graniči sa javnom površinom, pored ulice. Na javnoj površini su odlagali smeće koje godinama „dovlače“ i koje praktično nema veliku vrednost, ali bi njegovo čišćenje koštalo, a oni nisu spremni to da plate. Prenamena zemljišta ni na koji način ne rešava problem s kojim se rađaju, žive i umiru stanovnici ulice Petra Kočića u Đurđevu.

Tekst i fotografije: Zelena patrola

Održan protest protiv zagađenja vazduha: Država gradi još tri termoelektrane na najprljaviji mogući ugalj – lignit

#GrađaniImajuMoć

Država je odlučila: Još tri termoelektrane, uprkos svemu!

Hoćemo tačne i pravovremene informacije o zagađenju

Hitno rešavanje problema zagađenja vazduha – zahtevaju ekološki aktivisti

Protest protiv zagađenja vazduha a za hitan početak rešavanja ovog problema je održan u nedelju 10. januara u 12 sati. Učesnici protesta su se okupili na platou trga Slavija odakle je kolona krenula niz Nemanjinu do zgrade Vlade gde su građani ostavili zahteve za usvajanje mera protiv zagadjenja vazduha i adekvatnog informisanja javnosti o istom. Protest je prijavila neformalna grupa gradjana Eko straža u ime svih gradjana Republike Srbije.

Na protestu su govorili stručnjaci I ekološki aktivisti. Između ostalih prisutnim građanima se obratila i dr Dragana Đorđević, rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu: – Mi smo potpisnici Pariskog sporazuma. Država je prihvatila sve te uslove iz sporazuma, po kojima je do kraja 2020. godine morala da smanji korišćenje fosilnih goriva za 20%, da poveća za 20% energetsku efikasnost i da povećamo korišćenje energije iz obnovljivih izvora za 20%. Ništa od toga nije urađeno. Uprkos tome, država je ove godine odlučila da gradi još tri termoelektrane na najprljaviji mogući ugalj – lignit. Dakle, u narednom periodu građani Srbije će, sa postojećih šest termoelektrana, biti izloženi zagađenjima iz devet termoelektrana. Vazduh ne prepoznaje administrativne granice tako da mi zagađujemo I zemlje iz okruženja, koje su u EU. Zbog toga će Srbija imati ozbiljne posledice.

– Najveći problem kod građana je taj što nemaju jasne informacije o zagađenju. Mnogi ne znaju ni kako da objasne te rezultate, gde da ih traže i šta to znači za zdravlje. Cilj je da se građani okupe oko ove teme I upute zahtev institucijama da konačno počnu sa rešavanjem problema zagađenja. Merenja se ne rade gde su stvarno najveća zagađenja i često se ne mere ona zagađenja koja su najopasnija. To je na neki način obmanjivanje javnosti. Mi zahtevamo da država počne sa rešavanjem problema zagađenja vazduha. To je skup i dugotrajan proces. Ovaj protest je jedan korak u nizu aktivnosti koje planiramo da pokrenemo kako bismo “naterali” državu I njene institucije da se odgovorno ponašaju prema zdravlju i kvalitetu života građana. – rekao je Bojan Simišić iz „Eko straže“.

Protest je završen simboličnim kačenjem zahteva učesnika protesta na vrata Vlade RS.

Zahteve možete pročitati ovde: https://ekostraza.com/zahtevi-protesta-za-bezopasan-vazduh/?fbclid=IwAR3_cjwcHU0zzW4wYKoEwmx847scsD51JvIxt6nTS0N8lScBGgpL2FBokqg

Kako ističe Zelena patrola „Vojvođanske zelene inicijative“, neosporna je činjenica kako je zrak u brojnim srpskim gradovima posljednjih nekoliko godina među najonečišćenijim u svijetu. Na problem prekomjernog onečišćenja zraka ukazala je i srpska Agencija za zaštitu okoliša, ali i brojne građanske inicijative poput „Eko straže“, ističući izuzetno veliku koncentraciju lebdećih čestica PM10 i PM2,5 koje predstavljaju „nevidljive ubojice” i veliku opasnost za zdravlje građana. „Na onečišćenje zraka svakako utječu i neobnovljivi energenti koji se koriste za grijanje kućanstava, a nerijetko se umjesto ugljena zapravo prodaje jalovina s velikim udjelom gline“, ističu u Zelenoj patroli. Izveštaj sa protesta koji je poslala na medije Zelena patrola preneli su sledeći mediji: https://beta.rs/vesti/vesti-drustvo/139698-zelena-patrola-zavrsen-protest-protiv-zagadjenja-vazduha https://www.vesti.rs/Vesti/Zelena-patrola-Zavrsen-protest-protiv-zagadjenja-vazduha.html https://time.rs/c/da20972029/zelena-patrola-zavrsen-protest-protiv-zagadjenja-vazduha.html https://www.bizlife.rs/protest-protiv-zagadjenja-los-vazduh-nam-godisnje-ubije-15-000-ljudi/https://politicki.rs/drustvo/odrzan-protest-protiv-zagadjenja-vazduha-drzava-gradi-jos-tri-termoelektrane-na-najprljaviji-moguci-ugalj-lignit/https://topvesti.rs/c/cX667HYBSd2VWSbwUsgk/2021-01-10/protest-zbog-zagadjenog-vazduha-ucesnici-predali-listu-zahteva https://www.ekovjesnik.hr/clanak/3624/u-beogradu-odrzan-prosvjed-za-bezopasan-zrak

Građani ne veruju obećanjima kompanije Rio Tinto

#GrađaniImajuMoć Održana auto-litija protiv Rio Tinto

Građani ne veruju obećanjima kompanije Rio Tinto

Ne damo ni metar zemlje, ni kap vode

Dana 4. januara 2021. održana je auto-litija protiv rudnika litijumakoji namerava da otvori kompanija Rio Tinto, u dolini Jadra.

- U sklopu borbe protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar, PAKT je u saradnji sa BIRODI-em (Biro za društvena istraživanja) pokrenuo anketu o nivou obaveštenosti građana o ovom projektu. Za kompaniju Rio Tinto nije čulo 10,22% anketiranih, njih 56,45% čulo je samo negativne stvari, a 22,04% većinom negativne stvari. Početni rezultati ankete govore da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje, a bez predhodne konsultacije sa meštanima i zainteresovanom javnošću. Građani Srbije ne veruju lepim obećanjima kompanije Rio Tinto oko formiranja rudnika litijuma. Anketirani podržavaju meštane u dolini Jadra oko referenduma za rudnik i smatraju da pokušaj učešća opozicionih političkih stranaka u protestima neće doprineti rešavanju ovog ekološkog problema. – zaključuje Miroslav Mijatović iz udruženja Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT.

- Umesto odgovaranja na pojedinačne komentare reći ću ovde jasno, glasno i zadovoljno da smo danas u protest ušli baš onako kako smo planirali, ISKRENO, SRCEM I VEROM. Kako će svako od nas da definiše svoju veru i uverenja je potpuno nebitno, kako će se protest zvati takođe. Bitno je da smo očekivali 50 vozila, a prestali da brojimo kad smo došli do 150!!! Bitno je da nismo imali niti jedan jedini incident i da smo od početka do kraja SLOŽNO I JEDNOGLASNO rekli NE RUDNIKU! Narod Jadra i Rađevine je poslao jasne poruke lokalnim samoupravama, Vladi Republike Srbije i Rio Tintu. Da li će oni kojima su upućene, ove prilično jasne poruke shvatiti, videćemo. Neće nam biti problem da ih pojednostavimo ako za tim bude potrebe. Jedno je sigurno, nećemo dati ni metar zemlje naše dece, ni kap jednu vode koja svima pripada. Ovo je naša zemlja, i tako će ostati. Hvala svima koji su došli, hvala svakom od vas ko je pratio, lajkovao, komentarisao i šerovao, hvala svakom ko nas je podržao i veliko hvala pripadnicima policijskih stanica u Loznici i Krupnju koji su nas bezbedno proveli kroz litiju, sprečili bilo kakav incident i danas bili uz nas.- kaže Maria Alimpić iz udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu.

Fotografije: Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT Tekst: Zelena patrola Izveštavali: https://direktno.rs/vesti/srbija/325572/rio-tinto-rudnik-protest.htmlhttps://www.krstarica.com/vesti/srbija/zelena-patrola-auto-litija-protiv-rudnika-litijuma-u-jadru/ https://www.vesti.rs/Vesti/Zelena-patrola-Auto-litija-protiv-rudnika-litijuma-u-Jadru-2.html https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/139403-zelena-patrola-auto-litija-protiv-rudnika-litijuma-u-jadru http://mediagroup.rs/odrzana-auto-litija-protiv-rio-tinto https://rs.n1info.com/vesti/odrzana-auto-litija-protiv-otvaranja-rudnika-litijuma-u-jadru/ https://politicki.rs/drustvo/ne-damo-ni-metar-zemlje-ni-kap-vode-zelena-patrola-na-auto-litiji-protiv-rio-tinto-gradjani-ne-veruju-obecanjima-kompanije/ https://www.danas.rs/drustvo/zelena-patrola-auto-litija-protiv-rudnika-litijuma-u-jadru/ https://www.021.rs/story/Info/Srbija/262697/Odrzana-auto-litija-protiv-otvaranja-rudnika-litijuma-u-Jadru.htmlhttps://time.rs/c/71c002c537/ne-daju-zemlju-i-reke-auto-litija-protiv-rudnika-litijuma.html https://srbin.info/drustvo/protest-protiv-rudnika-ne-damo-ni-metar-zemlje-foto/ https://vaseljenska.net/2021/01/04/gradjani-ne-veruju-obecanjima-kompanije-rio-tinto-ne-damo-ni-metar-zemlje-ni-kap-vode/ https://mediji.net/vest/@dnevni-list-danas/zelena-patrola-auto-litija-protiv-rudnika-litijuma-u-jadru-llkfe74biem.html https://balkantv.rs/odrzana-auto-litija-protiv-otvaranja-rudnika-litijuma-u-jadru/ https://svetionik.com/1448352 https://www.k-013.com/news/srbija/zelena-patrola-odrzana-auto-litija-protiv-rudnika-litijuma-rio-tinto-u-jadru.html/https://gradskevesti.rs/04/01/2021/auto-litija-protiv-rudnika-rio-tinto/ http://www.vestinet.rs/tema-dana/narod-izasao-na-protest-protiv-rudnika-ne-damo-ni-metar-zemlje https://srbijainfo.rs/najnovije_vesti?id_vest=406170https://naslovi.net/2021-01-04/novi-magazin/zelena-patrola-auto-litija-protiv-rudnika-litijuma-u-jadru/26996486

                  Građanski preokret je tužio gradsku upravu Zrenjanina

 Kinezi su naša braća i mogu da rade šta hoće

            Ozbiljni ekološki rizici prate gradnju fabrike guma Ling Long

-      -    Eksplozija u fabrici vode u Zrenjaninu podsetila je građane Zrenjanina na činjenicu da će kompanija za proizvodnju guma Ling Long za svoj rad koristiti vodu iz zrenjaninskog vodovoda (kako su prvobitno najavili) ili će sami kopati bunare za snabdevanje vodom, kako su kasnije izjavili. U bilo kom slučaju: Voda sa ovih prostora jednostavno gori zbog prisustva metana! Graditi fabriku kao što je Ling Long, sa ogromnim „potencijalom“ za ekološku katastrofu na ovom prostoru, je neodgovorno. – kaže Dušan Kokot iz Građanskog preokreta.

                                                                

U anketi koju je, na temu Ling Longa, snimila Zelena patrola na trgu u Zrenjaninu,  jedan od sagovornika kaže:

-          To je opasno po zdravlje, naročito za decu i nas starije ljude. Ne bi trebalo da bude blizu grada...Ali...Kinezi to su naša braća i mogu da rade šta hoće.

                                                            

-         - Država je kompaniji Ling Long poklonila oko 96 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je već bilo konvertovano u industrijsku zonu. Inače, to je bilo poljoprivredno zemljište prve klase! Ovaj projekat je proglašen projektom od nacionalnog značaja. Niko od, zainteresovane javnosti, nije imao mogućnost da vidi na osnovu čega je vlada Republike Srbije tako kvalifikovala taj projekat! Naše učešće u toj investiciji je oko 10% a - naravno - u vlasništvu nemamo ništa. Kapacitet fabrike je 14 miliona pneumatika godišnje, odnosno dnevno 40 hiljada pneumatika. To je najveća fabrika pod krovom u Srbiji. Da bi  40 hiljada pneumatika dnevno otišlo na aerodrom (zbog toga će se praviti autoput!?) potrebno je oko 250 šlepera, da odvezu pneumatika pa onda treba i da se vrate, pa treba i 250 šlepera da dovezu repromaterijal i da se vrate. Dakle, objektivno će 1000 šlepera dnevno kružiti gradom! Pa tamo da  cveće raste a da samo 1000 šlepera dnevno kruži gradom mi smo u velikom problemu!  – kaže Dušan Kokot iz Građanskog preokreta.

-        -  Iz medija smo saznali da je Ling Longu dato oko 80 miliona evra podsticajnih sredstava. Dakle, poklanjamo zemljište, poklanjamo vodu, iz svojih džepova plaćamo privilegiju da radimo u ovakvoj fabrici. Ne znamo i nismo svesni u kojoj meri će ovakva fabrika uticati na životnu sredinu i na budućnost naše dece, koja ovde žive. Taj broj radnih mesta, koja obećavaju kineski investitori, je u odnosu na ugroženu životnu sredinu zanemarujući. Zrenjaninska opština ima oko 120 hiljada stanovnika, ali ovaj projekat će imati negativan uticaj ne samo na opštinu već na ceo region! Više stotina hiljada građana će biti, potencijalno, zahvaćeni negativnim uticajem ovakvog projekta. Za normalan rad fabrike predviđeno je 4665 kubika vode, to je oko 20% trenutne potrošnje vode grada Zrenjanina. Izrađivač studije, na tu primedbu je odgovorio, da će investitor ući u bušenje bunara. Prema nezvaničnim saznanjima oni su već počeli bušenje bunara. Dozvole za bušenje bunara su veoma zahtevne kod nas i zahtevaju i izradu vodnog bilansa. Ova lokacija je u blizini Carske bare i bunara za snadbevanje grada. Ko je istražio činjenicu kolike su podzemne vode na ovoj lokaciji, sa koje bi se investitor snabdevao, povezane sa vodoizvorištem grada Zrenjanina i Specijalnim rezervatom prirode Carska bara. To su ozbiljne i velike opasnosti!– zabrinut je Gojkan Stojinović iz udruženja „Stop kafileriji“.

                                                         

-           Zbog čega je to projekat od nacionalnog značaja? Šta mi time dobijamo? U Ugovoru, koliko se ja sećam, oni nemaju obavezu da zaposle ikoga, naročito iz Zrenjanina. Zašto se problem nezaposlenosti ne rešava u tržišnim uslovima!? Zašto to nije u skladu sa našim propisima? I konačno, ugrožava se Specijalni rezervat prirode Carska bara, koji je pod visokom međunarodnom zaštitom. To je jedno od ramsarskih područja od neverovatne važnosti za proces kruženja u prirodi, i kao eko sistem, i kao specijalni rezervat sa velikim brojem zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Carska bara je udaljena 2 km od  fabrike a u studiji napišu: ne očekuje se pojava zaštićenih vrsta! Ne očekuju valjda da će ptica provesti ceo život na jednoj grani!?  - upozorava Zorica Radišić, biolog.

                                                                        

___________________________________________________________________________

Saopštenje iz Građanskog preokreta:

Građanski preokret je Upravnom sudu podneo tužbu kojom se traži poništaj rešenja Gradske uprave grada Zrenjanina o datoj saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće kineske fabrike automobilskih guma Linglong.

U tužbi se ističe da je pobijano rešenje nezakonito zato što tuženi nije nadležan za njegovo donošenje, zato što nije postupao po pravilima postupka i zato što je onemogućio tužioca i druge građane da učestvuju u javnoj raspravi o studiji.

Gradska uprava grada Zrenjanina je 1. oktobra donela rešenje kojim je dala saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu investitora Linglong iako je prošle godine isticala svoju nenadležnost za taj postupak.

Obezbeđenje Skupštine grada Zrenjanina, a zatim i policija, sprečili su 4. septembra ove godine zainteresovane građane da prisustvuju zakazanoj javnoj raspravi o toj studiji.

Ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu ni rešenje o davanju saglasnosti na nju ne sadrže odgovore na pismeno postavljana pitanja o konkretnim merama koje će biti preduzete da bi se merile i sprečile štetne emisije planirane fabrike guma. Oba dokumenta su puna uopštenih fraza i ničim potkrepljenh tvrdnji da će se poštovati propisi.

Tužbom Građanskog preokreta protiv Gradske uprave grada Zrenjanina traži se poništaj rešenja u celini i vraćanje na ponovno odlučivanje o studiji.

___________________________________________________________________________________

Na primedbu da građani nisu mogli da učestvuju u javnoj raspravi o Studiji uticaja, Jelena Poučki, šef Odseka za zaštitu i unapređenje životne sredine, GU Zrenjanin kaže:

-          - Mogli su da učestvuju, naravno u skladu sa epidemiološkim merama. Doneta je saglasnost na Studiju o proceni uticaja. Sve informacije su na sajtu grada i možete se tamo informisati. Imate celo Rešenje i obrazloženje na sajtu grada.

-        -  Za Carsku baru, specijalni rezervat prirode, investitor nije dobio nikakvu informaciju, nikakvo mišljenje, jednostavno nikakav set mera i uputstava kako da radi, imajući u vidu da je specijalni rezervat prirode u neposrednoj blizini fabrike. – ukazuje Gojkan Stojinović, iz udruženja „Stop kafileriji“, na jedan od velikog broja mogućih problema u vezi sa budućim radom kompanije Ling Long.

-          - Znači:  mi smo, kao država, platili radnike da ih izrabljuje kineski investitor narednih 10 godina o našem trošku. Mi ćemo da im plaćamo plate, kineski investitor će da „kupi kajmak“ a nama će da ostanu ekološki problemi. – zaključuje Dušan Kokot iz Građanskog preokreta.

linlink prema emisiji "Zrenjanin - Mi smo u ozbiljnom problemu"

i IIzveštavali su:

https://politicki.rs/drustvo/zelena-patrola-u-zrenjaninu-kinezi-su-nasa-braca-i-mogu-da-nam-rade-sta-hoce/

http://mediagroup.rs/zelena-patrola-ozbiljni-ekoloski-rizici-prate-gradnju-fabrike-guma-ling-long/

https://alpeadriagreen.wordpress.com/2020/12/18/prejeli-smo-aag-ci-vojvodine-ekoloka-patrola-mecani-tozili-mestno-upravo-zrenjanina-v-srbiji/

http://hronograf.net/2020/12/17/zrenjanin-kinezi-su-nasa-braca-i-mogu-da-rade-sta-hoce/

Koliko košta život?

 

Krupanj i Loznica na nogama

OVO JE OZBILJNA PREVARA

Mineral jadarit otkriven je 2004. godine blizu Loznice, u zapadnoj Srbiji. Kompanija Rio Tinto je završila istraživanja u februaru 2020. Ležište "Jadar" ima visokokvalitetnu rudu koja sadrži bor i litijum.

Projekat "Jadar" podrazumeva rad na razvoju rudnika podzemne eksploatacije i izgradnju industrijskog postrojenja za metalurško-tehnološku preradu koncentrata jadarita. Početak eksploatacije rude može se očekivati krajem 2021. godine.

Najava početka radova eksploatacije i prerade minerala jadarita od strane kompanije Rio Tinto dovela je do organizovanja niza protesta građana, koje će ugroziti realizacija ovog projekta.

-          Očekivali smo i zahtevali od odbornika u SO Loznica da odbiju prostorni plan regulacije puta Valjevo – Loznica,  u dužini od 13,4 km, koji prolazi kroz opštinu Loznica, koji je, ustvari, put koji obezbeđuje infrastrukturu rudniku Rio Tinto. Međutim, oni su glasali za taj prostorni plan, ne vodeći računa o stvarnim potrebama i interesima građana zapadne Srbije. – kaže Miroslav Mijatović iz udruženja Podrinjski Antikorupcijski Tim-PAKT iz Loznice.

-          Mi ne tražimo ništa više nego što su se izborili naši preci. Ustav republike Srbije garantuje nam parvo na zdravu životnu sredinu.Na tzv javnim raspravama nismo dobili odgovore na najvažnija pitanja: kako će izgledati flotacija rude, kako će se i gde deponovati jalovina iz rudnika i kakav će to uticaj imati na životnu sredinu. – kaže Dušan Filipović, advokat koji zastupa Podrinjski Antikorupcijski Tim - PAKT.

- Iako su na području Srbije, odnosno Loznice i Gornjeg Jadra prisutni već više od 15 godina, iz kompanije Rio Tinto se ne mogu dobiti informacije o tome kako će izgledati flotacija litijuma i bora, i koji će biti sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište. Bez ovih odgovora, nema ni diskusije u Prostornom planu posebne namene za rudnik litijuma, koga su nezadovoljni građani i civilno društvo proglasili za nevažeći. Podrinjski antikorupcijski tim je došao do izveštaja Zavoda za javno zdravlje Šabac iz maja meseca 2013. godine u kojem se kompanije Rio Tinto preporučuje da zatvori jednu od bušotina na Brezjaku sa koje je uzorkovana podzemna voda zbog povišene koncetracije amonijum jona, gvožđa, bora i fenola. U izveštaju se navodi i da je utvrđena značajna količina litijuma i silicijuma u vodi za koje ne postoji norma u važećim propisima Republike Srbije. - ističu u Podrinjskom Antikorupcijskom Timu - PAKT iz Loznice.

Na pitanje Zelene patrole: - Kakav je ugled ove kompanije u svetu?

-          Kompanija postoji 144 godine. Rio Tinto je angloaustralijska kompanija sa sedištem u Londonu. Za 144 godine njihovog rada ne može se navesti ni jedan primer pozitivne prakse. Ne postoji ni jedan primer gde su oni otvorili I zatvorili rudnik bez ekološke katastrofe I drugih problema. U Papua Nova Gvineja su trajno zatrovali dve reke, ceo zaliv Tihog okeana, sravnili prašumu od koje je živelo lokalno stanovništvo, izazvali su građanski rat u kome je poginulo deset do dvadeset hiljada ljudi. Najnoviji primer, iz maja ove godine, je slučaj iz Australije: razneli su pećine aboridžinima stare 46 hiljada godina a da nisu okom trepnuli. Na jednom sastanku sa njima tražila sam da mi kažu za jedan pozitivan primer prakse naveli su: Pucanje brane u Brazilu, kad je jalovina preplavila naselja i izgubljeno je nekoliko života, zagađena je ogromna površina zemljišta i voda. To je pozitivan primer jer su oni (kompanija Rio Tinto!) naučili da je bolje da se jalovina deponuje u vidu pogača, jer one ne mogu iscuriti! – zaključuje Maria Alimpić iz Zaštitimo Jadar i Rađevinu.

Kakva je situacija sa mogućim zapošljavanjem stanovnika u ovoj kompaniji? Ko će imati stvarnu korist od realizacije ovog projekta? – pita Zelena patrola.

-          Ovo je projekat od isključivog značaja za jednu stranu kompaniju, za ljude koji će živeti daleko odavde i uživati u tom novcu. Ovaj kraj će da izgubi veliku površinu poljoprivrednog zemljišta. Tamo nema ni jedne jedine parcele koja nije obrađena. To nisu napoštena sela. Oni žive od poljoprivrede. Rađevski kraj je poznat po malinama. Stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo…sve bi to bilo ugroženo realizacijom projekta “Jadar”. Kakva je to prilika za zapošljavanje da neko siđe 700 m ispod površine zemlje i da radi visokorizičan posao. Rio Tinto je poznat po tome da ne vodi računa o svojim radnicima. Od 2013. godine do sada poginulo im 46 radnika na radnom mestu. Pitanje je: Da li će se sići na 700 metara ispod zemlje i raditi rizičan posao ili živeti i raditi na svojoj dedovini dostojanstveno!? Kompanija Rio Tinto je poznata i po tome što ne zapošljava lokalno stnovništvo već dovodi radnike sa strane. Tako je bilo do sada u svim zemljama u kojima su radili. – kaže Maria Alimpić iz Zaštitimo Jadar i Rađevinu.

Šta je karakteristično za dosadašnje poslovanje u Srbiji, kad je u pitanju kompanija Rio Tinto?

-          Podrinjsko Antikorupcijski Tim - PAKT je članica Koalicije za nadzor javnih finansija i monitorišemo trag novca.Tražili smo odgovore na pitanja: Kome je i šta plaćao Rio Tinto, u našoj državi od kada su prisutni na našim terenima? Obratili smo se Upravi za trezor i dobili jako zanimljive podatke. U prethodnih par godina Rudarsko-biološki fakultet je prihodovao od kompanije Rio Tinto 100,5 miliona dinara, poslednje dve godine uključuje se Građevinski fakultet sa 10,5 miliona dinara, Mašinski fakultet sa nešto više od 12 miliona dinara, Zavod za javno zdravlje Beograd 13,4 miliona dinara. Zatim, smo se obratili svim tim institucijama s pitanjem: Šta su radili za Rio Tinto za te pare? Odgovore smo dobili od Zavoda za javno zdravlje Beograd, Zavod za javno zdravlje Šabac i Zavoda za zaštitu spomenika Valjevo. Indikativno je da ni od jednog fakulteta nismo dobili odgovor, iako Rudarskob-biološki fakultet ima i donacije od kompanije Rio Tinto a oni su plaćali i za neke doctorate. Žalili smo se Povereniku za informacije od javnog značaja i biće zanimljivo videti kakve su to usluge naši fakulteti pružali u prethodnom periodu kompaniji Rio Tinto. To je jedan od razloga zbog čega su građani Loznice i Gornjeg Jadra nezadovoljni i nemaju poverenja ni u domaće institucije. Nezadovoljni građani su u potrazi za odgovorima organizovali, i ubuduće će organizovati, proteste. – kaže Miroslav Mijatović, iz Podrinjskog Antikorupcijskog Tima – PAKT.

PR kompanije Rio Tinto se javio Zelenoj patroli i obećao da ćemo dobiti odgovore na sva pitanja. Poslali smo pitanja a odgovore nismo dobili. Tako oni posluju.  

 

Tekst I fotografije: Zelena patrola

 

Samo se Bogu nismo žalili

 

Institucije nas zamajavaju kažu građani Ratkova

Samo se Bogu nismo žalili

Tražim tehnološko rešenje za problem – kaže vlasnik 

Muke s kojima se suočavaju građani Ratkova počele su kad je SO Odžaci izdala u zakup zemljište, u neposrednoj blizini njihovih kuća, firmi Agro Pelet Sistemi d.o.o,  koja se bavi proizvodnjom peleta.

- Prašina potiče od bala sojine slame. Tokom prerade sojine slame u pelet stvara se prašina koja direktno ide u naša dvorišta i kuće. Ta prašina pada i na voće i povrće i sve nam je zagađeno od toga. Kad kiša pada to se lepi na plodove i sve je praktično zakržljalo zbog toga. Mi smo se žalili u opštini Odžaci a oni su nam rekli da će on zaposliti trideset radnika. Vlasnik fabrike nije ispoštovao ni obećanje o broju zaposlenih radnika a ni standarde prilikom gradnje fabrike.  Osim sina i njega, trenutno ima zaposlena tri radnika. On tu radi već osam godina a da nema sve neophodne dozvole za rad. Mi smo se za pomoć obraćali svim nadležnim  institucijama od Sombora do Novog Sada. Nigde nismo naišli na razumevanje. Nekoliko puta smo zvali inspektore. Vlasniku firme neko dojavi da će  doći inspekcija i on na vreme isključi mašine pa nas inspektori optuže da ga lažno prijavljujemo. Mi ne znamo šta da radimo i kome da se obratimo. Žalili smo se i Ministarstvu zaštite životne sredine, oni su nas ponovo uputili na SO Odžaci. Samo se Bogu nismo žalili! On je to zakupio 2010. godine na 50 godina za 10 000 rsd godišnje. On taj prostor ne održava, osim prašine koja nas guši, tu ima i ambrozije na koju su mnogi u Ratkovu alergični. – kaže Milan Glušac, stanovnik Ratkova koji je nekoliko poslednjih godina prijavljivao problem inspekcijama i u više navrata se obraćao za pomoć Zelenoj patroli.

- Još 1965. godine je bilo predviđeno da se na ovoj lokaciji izgradi park sa zimzelenim drvećem i bazen za decu iz Ratkova. Ovaj plan nije ostvaren. A sada su ovi iz opštine doveli ovoga da nas truje. Moja kuća je 50 metara odavde. Završio sam u bolnici i doktori su utvrdili da je došlo do gušenja. I dan danas ja ne mogu da spavam ljudski, jer on radi i noću. Jedne noći ja nisam smeo da legnem od gušenja. Kad sam došao kod njega da porazgovaramo o tome on je rekao da je takav dogovor postigao sa opštinom. Zatvorili su pet -šest preduzeća u Ratkovu a njemu koji zapošljava tri radnika omogućili da radi i da nepoštuje standarde. Rešenje je da se ovo izmesti da se deci koja rastu omogući normalan i zdrav život. - na kraju je i zaplakao Radisav Miković, čija bašta, dvorište i kuća najviše stradaju od prašine koja se širi  tokom svakodnevnog rada fabrike peleta.

Jaroslav Đurčianski, vlasnik firme Agro Pelet Sistemi d.o.o. je došao u toku snimanja emisije za dokumentarni tv serijal “Zelena patrola na delu” i rekao da ima sve neophodne papire za rad, da  se pridržava svih standarda za normalan rad. Kada je suočen s fotografijama na kojima se vidi kako se s njegove firme širi prašina i prekriva naselje u blizini on je prihvatio odgovornost za to i rekao:

 - Da, jeste. To se dešava kad se nešto pokvari u firmi a ne svaki dan kako me građani optužuju. Istina je da smo imali zabranu za rad jer nismo imali upotrebnu dozvolu. Tada nas je inspekcija zatvorila i mi smo posle nabavili upotrebnu dozvolu.

Vlasnik kaže da je zakupio zemljište na 90 godina uz godišnji zakup od 500 eura.

Jaroslav Đurčianski pita: - Znate li vi koliko treba novca i vremena da se napravi ovakva hala?! Ja ne znam za tehnološko rešenje za prašinu koja nastaje u ovom procesu proizvodnje i u potrazi sam za rešenjem. Da li neko misli o proizvodnji i zapošljavanju?!

Građani odgovaraju: - Samo tri zaposlena, njegov sin i on! Nije vredno problema, za zdravlje i životnu sredinu, koje im pravi svojim privrednim aktivnostima.

Vasilija Ulharik, stanovnica Ratkova kaže: - Živim u ulici koja guta tu prašinu. Imam dvoje unučića koji su tu. Imamo mi u ulici još dece. Nemamo gde tu decu izvesti da se igraju. Ne možemo ih pustiti na ulicu zbog bezbednosti. Držimo ih po dvorištima. Na toj lokaciji je bila šumica. Mnoga deca imaju zdravstvenih problema zbog te prašine. Da se razumemo mi ja ne krivim vlasnika firme nama su krivi oni koji su mu omogućili da radi na toj lokaciji. Mi nemamo nikakve koristi od rada te firme.

-          Tu u blizini živi moja majka, ne sme da izađe napolje zbog prašine. Evo moji orasi ne rađaju poslednjih godina otkad radi ova firma za proizvodnju peleta. Tu smo sadili topole i taj prostor je bio lepo uređen da su deca mogla da se igraju. Tu je bio i teren za igru, a sada je sve neuređeno i zaudara od nekakvih otpadnih materija. Tu je dovezao i stajsko đubrivo koje je tu odložio. Ambrozija se razmnožila na ovoj lokaciji. Ja sam išla na infuziju i primala lekove kad je ambrozija bila u cvetu. I deca su imala problema. On ovaj prostor ne drži u redu. – žali se Savić Slavica, čija je kuća u neposrednoj blizini ove firme.

Građani Ratkova smatraju da bi bilo najbolje rešenje da se ova firma izmesti iz njihovog mesta, jer ne veruju da će problem biti uspešno rešen, ako već nije za prethodnih devet godina. Vlasnik firme obećava da će naći i primeniti tehničko rešenje koje će umanjiti emisiju prašine, koja je posledica tehnološkog postupka proizvodnje peleta.

Tekst i fotografije: Zelena patrola