Naše
je najbezbednije
GMO – Da se narod pita!
Srbija.
Zemlja bogata, plodna i samoodrživa. Mogla bi da bude! Dovoljno obradive zemlje
po glavi stanovnika, dovoljno prirodnih resursa, ozbiljne naučne institucije sa isto
toliko ozbiljnim programom razvoja i unapređivanja sorti i kultura sa
dugogodišnjim rezultatima u svetu. Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju
zdravstveno bezbedne hrane, koju podržava 80% građana Srbije, koji su u 135
opština u Srbiji, rekli NE GMO!
Po
rečima Prof. dr. Miodraga Dimitrijevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom
Sadu, prvo spominjanje GMO je bilo 2001. god. kada se obelodanila priča o uvozu
genetski modifikovanog kukuruza. Jedno od glavnih pitanja koje naučnici od tada
stavljaju sami ispred sebe je „da li čovek ima prava i znanja da se igra Boga?“
Prof.
dr. Miladin Ševarlić, agroekonomista tvrdi da jak GMO lobi utiče na donošenje
odluka i da postoji mogućnost ignorisanja mišljenja i volje svojih građana. Po
njegovim rečima, formiranje Stručnog Saveta Za Bezbednost Hrane je dobar potez
ali bez stručnih ljudi u tom Savetu, verovatno i jalov. U Savetu nema ni jednog
genetičara, niko od članova nije osposobljen, niti ima naučne reference koje bi
opravdavale činjenicu da taj Savet odlučuje o bezbednosti hrane koju jede 7,5
miliona ljudi u ovoj zemlji.
Zakon
o Genetski Modifikovanim Organizmima koji je donet u proleće 2001. god., je
kako kaže Prof. dr. Dimitrijević, bio u skladu sa svim što je Srbiji potrebno.
Taj Zakon je bio u skladu sa evropskim propisima, nije izričito zabranjivao
promet, izričito je zabranjivao setvu. Tada smo bili prva zemlja u regionu koja
je donela takav zakon. Međutim, trenutno je na snazi Zakon iz 2009. god., koji dovodi u pitanje Svetska
Trgovinska Organizacija, zbog toga što, navodno, ovaj Zakon osporava „slobodan
promet robe“, kao jedan od osnovnih postulata EU.
Imamo
savršene uslove da budemo zemlja zdravstveno bezbednih proizvoda i organske
hrane. Jedno od rešenja, u poljoprivredi, je da se ulaže u propagiranje i
razvoj organske poljoprivrede, u male proizvođače. Poljoprivredni instituti i
fakulteti u Srbiji su puni mladih i talentovanih ljudi koji nastavljaju rad
svojih prethodnika i vrlo su kvalifikovani da očuvaju naše autohtone vrste i
sorte. Time se čuva i zdravlje cele nacije, koja bi pojavom GMO proizvoda
postala veštački hranjena nacija. Prof. dr. Danica Grujičić se pita da li ljudi
iz vrha korporacija hrane svoju decu tim proizvodima. Da li bi oni dozvolili da
njihovi najbliži budu deo eksperimenta zvanog GMO?
Ljudi
iz struke, agronomi, poljoprivrednici, naučnici predlažu razna zdravija,
samoodrživa i dugotrajnija rešenja. Stalnim ulaganjem i inovacijama u
poljoprivredi, podsticajima i drugim merama, pomoći, pogurati, dati ruku
srpskom seljaku. Seljak je vredan, seljak će se prilagoditi i uvek, kada može
da bira, izabrati zdravije.
S
druge strane, sa ekonomskog aspekta, ukoliko se dozvoli upotreba i promet GMO,
to ce značiti potpuno potpuno prepuštanje srpskog tržišta stranim
korporacijama, zavisnost od stranih kompanija i delimični gubitak suvereniteta
države.
Zakon
se, valjda, odnosi na sve. I na političare i na seljaka i na građanina. Da li
je zaista GMO lobi toliko jak da može polako i da počne da se igra Boga?
Mešanjem u zakone, meša se i u interna pitanja jedne suverene države. U pitanja
u koja treba da se mešaju samo građani ove zemlje a građani su rekli STOP GMO u ogromnom broju.
- GMO
je deo problema a ne rešenja! Jer, kada bi se dala prilika našoj nauci i
struci, kada bi se podržala proizvodnja autohtonih proizvoda u Srbiji, kada bi
se ispoštovola volja građana to bi bilo i ekološki održivo i ekonomski
opravdano i socijalno pravedno. Ne bi uopšte ni postojala potreba da se
razmišlja o GMO! Domaće je najbezbednije! – zaključuje prof. Dr Dimitrijević
link prema emisiji "GMO - da se narod pita!" iz dokumentarnog tv serijala "Zelena patrola na delu: https://www.youtube.com/watch?v=mro9Ofli9JE
Linkovi prema objavljenom tekstu:
http://plezirmagazin.net/zelen
Autor teksta: Dino Mujanović, Vojvođanska zelena inicijativa
Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.
Нема коментара:
Постави коментар